SF-BAY, naucna fantastika
ON-LINE BIBLIOTEKA DOMAĆE NAUČNE FANTASTIKE


Internet konkurs za SF&F priču

BOŽIĆNE RADOSTI 2107

Šifra: D368


 

Zima je bila znatno prijatnija od onih desetak prethodnih koje su usledile nakon razaranja nuklearne elektrane na severu svetske zajednice. Ovoga puta oluja je besnela samo dva meseca besprekidno. Ali, to je bila ona od najgorih, pri kojima se nije ništa videlo. Sve je bilo belo, kao mleko (za koje, usput, znamo samo iz priča naših predaka...). Nije bilo uopšte zimske radosti, kada sneg veje, pa makar i kada zaveje puteve i načini ih neprohodnim. Tek sam se dva i po meseca od početka zime usudio da izađem napolje. Ali, samo do kapije. Po ovakvom vremenu razni mutanti lutaju ulicama. Izašao sam jer sam, po prvi put u poslednjih desetak godina, ne pamtim više, video kako sneg pada. Oh, kakva sam budala ispao! Pa to je mašina za sneg, montirana za mog mlađeg brata. Pokušavamo da bar njemu pružimo, koliko - toliko bezbrižno detinjstvo. Makar pre nego što skrati svoje muke i umre od zadobijenog raka.

Stao sam tik uz kapiju, kada me iznenada preseče neki vrisak. Znao sam da je bolje da ne izlazim na ulicu, pa sam stoga ostao iza ovog osiguravajućeg zida - kapije. Jedan mutant, koji je očigledno bio razlog za onaj vrisak, popeo se na vrh zida i posmatrao me odozgo.

- Hej! Šta radiš tu gore?! Silazi i beži! Uključiću bezbedonosne lasere!

- Dobro - promrmlja mutant.

Bilo je takvih mnogo. To su uglavnom oni koje su porodice prezrele i odbacile nakon mutacije. Međutim, nisu oni bili jedini koji su lutali ulicama i pljačkali. Ulične mutante su sačinjavale i osobe sa minimalnim mutacijama, koji, pak, nisu želeli da ih porodice gledaju takve, pa su sami otišli...

Ovaj mutant koji se nalazio na vrhu naše kapije, spremi se za skok. Odjednom mi nešto pade na pamet.

- Henri??

Mutant zastade. Okrenu se i pogleda me. Jedna suza otkotrlja mu se niz obraz, poče da pada, zaledi se pri padu i pri udaru se polomi.

- Tata! To si ti! - moja suza takođe skliznu iz oka i pade sa istim posledicama.

Mutant skoči sa zida, u dvorište. Tek sam ga sada, prisvetlosti, usled magle slabo osvetljene neonke, mogao lepo zagledati. To skoro da nije bio mutant. Samo mu se preko lica pružao ožiljak. Hodao je na dve noge, imao dve ruke, dva oka, dva nosna otvora, a samo jedan nos, usta, glavu... Kada sam ga pažljivije zagledao, potrčah ka ulaznim vratima naše kuće od titanijuma sa namerom da pozovem porodicu. Naprezao sam se do granice eksplozije, ali se činilo da moje tri ruke i četiri noge ne deluju dovoljno na led koje je omotavao naše dvorište. Čak ni ispupčenja na tabanima, razvijena usled privikavanja tela na uslove života, nisu pomagali trenutno i ja se okliznuh i padoh... Ustao sam i nastavio ka kući. Ali, otac me zaustavi:

- Nemoj... Isuviše sam dugo bio odsutan da bih se sada pojavio. Bio bi to veliki šok za tvoju majku. I za tvog malog brata. Hajde, otvori mi kapiju kako bih mogao dostojanstveno da izađem iz svog dvorišta.

Otvorih mu kapiju i on istrča iz dvorišta, mašući mi. Čim je izašao, zatvorio sam kapiju kako ne bi neki drugi, zalutali mutant upao unutra...



Copyright ©1996-2002 by SF-BAY. Sva prava zadrľana. All rights reserved. You are free to read this document online and make links to it. Copying or duplication of this document is not allowed.