Internet konkurs za SF&F priču

Y SINDROM

Šifra: F140

Mala prostorija bila je mračna i tiha. Jedini zvuk koji se s’ vremena na vreme čuo bilo je duboko, ujednačeno disanje. Postepeno, tavanica je počela da se osvetljava, najpre jedva primetno, a zatim sve intenzivnije, obasjavajući pritom lice čoveka koji je spavao. On se malo promeškolji u snu, dublje uzdahnu i nastavi da spava. Ali, svetlost je postajala sve snažnija i u jednom trenutku on se namršti, a zatim lagano otvori oči.

”Prokleti budilnik” reče ustajući, izgovorivši komandu "DAY LIGHT" i jarku svetlost trenutno zameni prijatna svetlost kasnog popodneva. Mulnok je bio čovek od oko 40 godina, čvrstog, odlučnog lica i gotovo mladićkog tela. Radio je kao dizajner ekstremiteta robota novije generacije, specijalizovan za šake. Iako se bavio poslom koji ga je u velikoj meri inspirisao i okupirao, a pritom je važio i za dobrog stručnjaka, ne može se reći da je bio potpuno zadovoljan. Nakon što je dostigao određenu granicu, nije bilo mogućnosti za dalji napredak u službi jer su sva ključna mesta u multi-koncernu, kao uostalom i svuda na planeti, zauzimale žene. Počeo je da razmišlja o tome po ko zna koji put, dok je pritiskom na dugme tastature otvarao hladnjak. Vrata bešumnno skliznuše u stranu. Izabrao je opciju “ŠTEN > 4,5? C”. Bila je to njegova omiljena vrsta piva, ohlađena baš na temperaturu koja mu je najviše prijala. Na pomičnoj pregradi hladnjaka pojavi se traženi objekat praćen podacima o sastavu tečnosti i potvrdom njene ispravnosti. Mulnok uze bocu, prinese joj starinski elektromagnetni otvarač i otpečati je, uživajući u zvuku izjednačavanja pritiska. Sede na ivicu ležaja i otpi dobar gutljaj pokušavajući da u mislima zaustavi vreme i bar na kratko ostavi po strani probleme i obaveze. To mu je ponekad i uspevalo, ali ovog puta bujica misli pojavila se niotkud i raznela privid spokojstva. ”Žene...” Pri pomisli na njih preplavi ga haos kontradiktornih misli i osećanja; a sva ona zajedno činila su da se on, inače zdrav, snažan i stabilan čovek oseti isfrustriranim. Glavom su mu se već neko vreme motale teške, neuobličene misli..Sve ga je to jako nerviralo, a potajna želja da dokaže svoju superiornost izjedala ga je i pretila da preraste u opsesiju. Da stvar bude gora, znao je da se sa problemima slične vrste suočava veći deo muške populacije. U stvari, promena uloga iznenadila je i jednu i drugu stranu i dovela do izuzetno čestih oboljenja i poremećaja psihičke prirode. Iako su i same žene poslednjih godina počele da bivaju svesne klopke u koju su upale preuzimanjem dominacije od muškaraca u drugoj polovini 21. veka, točak je bio pokrenut u suprotnom smeru i sada se nije mogao zaustaviti. Prema poslednjim podacima od 13.05.2098, 60% muškaraca na Zemlji bilo je polno nemoćno. Budućnost ljudske vrste bila je dovedena u pitanje, pa se krenulo sa žestokom borbom protiv ovog zla svim sredstvima - od anatomskih pomagala i erotskih stimulacija u svim vidovima, do organizovanih grupnih terapija. Za ovaj vid lečenja opredelio se i Mulnok. Tako je i upoznao Kheju...

Kheja je radila kao lekar-terapeut specijalista za seksualne poremećaje. Imala je veoma zaobljeno ali čvrsto telo, što se tih sezona smatralo vrlo atraktivnim. Bila je lepa, ali na neki sterilan način; nešto u njenom pogledu podsetilo je Mulnoka na oči "ZEVS"-ova, robota na kojima je radio. Lečenje je bilo sprovođeno tako što su grupne seanse kombinovane sa pojedinačnim kontaktima između osoblja i pacijenata. Obično bi ona, u dogovoreno vreme, uspostavljala audio-vizuelnu vezu sa njim i, ukoliko bi pristup bio odobren sa njegove strane, u sobi bi se pojavljivao njen hologram. Tako je bilo i ovog prepodneva. Već je bio pri kraju sa pivom kada je iz zvučničkog sistema začuo njen blago erotizovani glas i na ekranu ugledao njeno napadno našminkano lice i izazivački pogled (znao je da je sve to deo terapije i vešta gluma koju je svaki lekar morao da savlada u toku svog obrazovanja i to mu je išlo na nerve).

"Pristup dozvoljen", komandovao je glasom.

Njena trodimenzionalna slika našla se u naslonjači preko puta njega, tako stvarna da je samo odsustvo bilo kakvog mirisa odavalo "lažnjaka". Na sebi je imala tamnocrvenu haljinu i čizme sa ultra-visokim potpeticama u istoj nijansi. Rutinskim gestom i rečima (mada to nije tako izgledalo) započela je razgovor:

"Dobro izgledaš danas".

"Nisi ni ti loša" uzvrati on kao kroz šalu, prihvatajući igru, a ustvari joj nerado priznajući tu činjenicu.

"Jesi li me sanjao noćas" upita hologram?

"Uh! Bio je to baš vruć san... pomalo nastran možda, ali baš vruć!"

"Pričaj mi", prošaputa ona prekrstivši noge dugom, laganom kretnjom. On pomalo nervoznim pokretima dovrsi flašu i pokuša da se namesti udobnije u ležaljci koju je modifikovao za polusedeći položaj.

"Kao, ti i ja smo na Mesecu, van kupola, u jednom od većih kratera; ti klečiš u prašini, ja sam iza tebe i masiram ti leđa; lagano se približavam vratu, hvatam te za njega i počinjem da stežem, dok istovremeno svojim ogromnim udom prodirem u tebe; u tom trenutku postajem svestan velike plave planete koja nas sa neba posmatra i smeši mi se velikim usnama..."

"Jesi li bio uzbuđen kad si se probudio?" - njeno interesovanje izgledalo je kao stvarno.

"Kao nikad" slaga on.

"A sada?"

Ono što je osećao jeste bila neka vrsta uzbuđenja, ali ne erotske prirode. Neko neodređeno osećanje kao da je dolazilo iz stomaka i prožimalo čitavo telo.

"Šta želiš da uradim?" mazno je klizila rukom niz butinu... Gledao je tu virtuelnu ženu ispred sebe izmešanih osećanja; bila je mnogo više od toga - bila je simbol! Simbol njegovih nataloženih i duboko potisnutih nezadovoljstava i strahova, neispunjenosti i nepotpune ostvarenosti njegovog bića... Par trenutaka mozak mu je grozničavo radio pokušavajući da svakom deliću slagalice pronađe mesto i da celini smisao, ali onda kao da mu se jedna od bezobličnih namera ođednom uobličila i iskristalisala...

"Učini mi nešto: voleo bih da osetim tvoj miris... To bi mi puno značilo! Hoću da priđeš do senzora i pošalješ mi svoje mirise, a ja ću tebi svoje."

Mada to nije bilo uobičajeno za ovakvu vrstu kontakta, Kheja (ona prava, daleko od ove sobe) rešila je da učini sve kako bi pomogla svom pacijentu. Učinila je što je tražio; njena hologramska kopija istovremeno je savršeno ponovila kretnje. Za to vreme i Mulnok je ukucavao šifru za "otključavanje" kanala za "prenos" mirisa u oba smera... Zapahnuo ga je svež miris njene kose. Ćutali su; posmatrao ju je dugo i udisao hemijske supstance koje je njegov računar tako verno reprodukovao komunicirajući sa njenim računarom, dok mu je srce lupalo sve brže. Zatim je brzo blokirao funkciju koja je omogućavala da se njegova slika projektuje u njenoj sobi. Video je kako se zbunila kad je "nestao" iz njenog vidnog polja. Velikom brzinom otvorio je "hermetički boks" i izvukao davno nabavljenu bocu sa čudnom oznakom i zaštitnu masku; stavio je masku veoma spretno, proverio njenu hermetičnost a zatim, u nekoj vrsti ludila, uperio otvor boce ka senzorima za miris i aktivirao je. U deliću sekunde javila se sumnja da to može tako da funkcioniše, da je sistem za prenos do te mere usavršen, ali odmah se uverio da sumnji nije bilo mesta: Khejina "dvojnica" uhvatila se za grudi iskolačenih očiju i razjapljenih vilica, a zatim se beživotno srušila na pod. Nervni gas XC8-0 delovao je trenutno i izuzetno brzo se raspadao na neškodljive sastojke. Sačekao je još malo, a zatim skinuo masku i komandovao:

"Prekini komunikaciju".