Internet konkurs za SF&F priču

PAKAO

Šifra: I883

Plutao je. Lebdeo je. U stvari, ni sam nije znao u kakvom je stanju. Ni šta mu se dešava. Bio je svestan jedino toga da postoji. Čak nije znao ni kako postoji. U kom obliku. Tela nije bilo. Kako god bi se okrenuo, bila je samo crna praznina. Nigde nikakvih tela, uopšte. Zaista, nigde ničega. Beskraj. Jedno beskrajno - ništa.

Sasvim bleda slika prolepršala bi ponekad kroz tok njegovih beskrajnih misli. Slika o onome ko je bio. Ko je sada. Ko će biti. Ako će uopšte i biti... Iskreno, nije bio siguran ni zbog čega sebe zamišlja kao ON. Zašto ne bi bio ONA? A zapravo, on nije ni ON ni ONA. On, nazovimo ga ipak tako, nije sada više ni u kakvom materijalnom obliku, koji bi ga izdvajao u neku od tih grupa. Bio je, jednostavno, samo duhovni oblik. Možda i duša...

...

Da, duša... Duša grešnika u prljavom materijalnom svetu punom stranputica. Slika kao da se polagano razjašnjavala, kao da je dobijala svoj prvobitni oblik. Ili je on sada stvarao novi oblik svog pređašnjeg stadijuma postojanja. Na toj mentalnoj slici vide se samo ruševine. Ruševine nečega što je nekada davno, vrlo davno, moglo biti naselje. Da... Naselje. Ljudi. Živeli smo... živeli su u skupinama zgrada, razdvojeni materijalnim razlikama. I sebe je prepoznao u tim ruševinama. Odnosno, prepoznao je svoje delo. Svoje najveće životno otkriće. Svoj najveći uspeh, i najveću grešku. Sub-atomski eksplozivni generator...

...

Setio se sada svega. I nasmejao se. Najpre bezoblično, a zatim gorko. I sve mu je postalo jasno. A zamišljao je ovo mesto kao crveno, narandžasto, tamno žuto mesto. Zamišljao je vatru. I male crvene tipove sa vilama. I kazane sa vrelom vodom, i sve to... Nikada ne bi zamišljao pakao na ovaj način... Ni u najluđim košmarima.

...

Lebdeo je. Plutao je. Veoma dugo. Emocije su navirale sa svih strana, na razne načine. Raznim jačinama. Proklinjao je sebe zbog toga što se setio. To mu nije pomoglo, to ga je rastrzalo sve više i više. A izlaza nije bilo. Nije nikako mogao poništiti svoju egzistenciju. Nikada. Jer, setio se natpisa, na nekim vratima, kojih se više i ne seća u potpunosti:

KO ULAZI OVDE, NEKA SE VIŠE NE NADA...