Internet konkurs za SF&F priču

FLUX

Šifra: U701

Uslovno rečeno, »unutar« Fluxa kao jedne od dimenzija univerzalne percepcije, svaki oblik kosmičke Energije tretira se kao EMISIJA čiji je sadržajni kod progresivno opravdan samo ukoliko sadrži vizuelni, auditivni ili konceptualni energetski zapis autentičnog potencijala. Ovom prilikom moguće je samo konstatovati da bi i Emisija nazvana »ZEMLJA« mogla jednom imati frekvenciju jaču od periferne. Za sad je samo trodimenzionalni privid čiji zbunjujući efekat pojačavaju prateći elementi megalomanskog poduhvata čija je interna oznaka »Svetska Istorija«.

Marie je smatrala da bi preoblikovanjem percepcije i brisanjem konstante uzaludnog trošenja energije taj problem perifernosti mogao biti sveden na najmanju moguću meru. Razmatrajući upropaštenu šansu koju je »Zemlja« imala sa   f i s i j o m    kao jednim od autentičnih konceptualnih potencijala, naišla je na Albertovo pismo Ruzveltu.

Ne čudim se Albertu nego Predsedniku. Za Alberta je i onako sve relativno. Njega ni sama smrt Predsednika nije iznenadila. Drugog predsednika nije bilo potrebno uveravati u važnost toga poduhvata. Njemu se to činilo kao Trumanov Show. Zbog takve produkcije stvari će uvek stajati »naopako« za »Zemlju«. Ili se bar tako činilo Karteru. Mislim na Krisa. Ne na predsednika. I ne znam kako ćemo izaći na kraj s tim na Forumu.

Ali, evo Alberta. Naglo se setio šta se dešava s čovekom kad lift krene NAVIŠE. Znanje je sećanje čija relevantnost ne pomaže u svim dimenzijama. I njega već dugo brine ta frekvencija. I čini mu se da će pre obična kristalna rešetka crvenog fosfora proizvesti bogat i otvoren zvuk neočekivanog temperamenta kao zaseban oblik kosmičke inteligencije nego što će ukupan utisak Emisije »Zemlja« dobiti novu šansu za dodelu Flux frekvencije.

- Zdravo Marie.

- U pravi čas Alberte!

- ForUM je počeo?

- Nije to sad najvažnije. Tvoja prepiska,

- IZAZOVI PRAVILA? Nije valjda objavljena?

- Ne ta, Alberte. Ta nikad neće ni biti.

- Pa onda nema problema. Možemo da predložimo da i »Zemlja« dobije frekvenciju. Mislim, to je tvoje uverenje.

- Alberte, mi smo na nesigurnom terenu korespondencije svesti. Izuzmi faktor slave.

- Vi žene ste kao vlade u senci. Nešto tresnete, a onda to čovek treba da prezentuje javnosti.

- To ti raspravi s Alfredom. Ako misliš na svoju ženu. Nisam ja smislila odsustvo matematike u njegovoj zadužbini. Toliko o tome. Ima jedna mnogo kritičnija stvar, Alberte. 1939. Prepiska sa F.D.Ruzveltom.

- Tebe, kao uostalom i neke metafizičare brine moja umešanost u slučaj URAN 235.

- Upravo to. Industrijske laboratorije! Zašto ste težište fundamentalne nauke prebacili na nesigurno tlo. JOJ, Alberte… I posle svega da tražimo frekvenciju. A imali smo izvanrednu priliku. I ona je upropašćena.

RETROGRADNI UPLIV URANA

Ecce Fridrih!

Apolon i Dionis smeju se tvojoj lakonskoj gordosti.

Fridrih ipak dolazi sam. Ne kao što je najavljeno s Vagnerom. Nekako taj sukob nikada i u nijednoj dimenziji nije razrešen. Ali pustimo sad Riharda. ForUM od Fridriha očekuje nešto ne baš vešto. Izlazi iz lifta ojađen tim saznanjem.

Na posletku, Ja sam pre svih njih, pomisli i udje u predvorje ForUM-a.

- Vi?

- Da, Marie.

uverava je Albert na nesvesnom planu, da im je ipak neophodno i prisustvo Fridriha.

- Čekaj, Alberte? Gde će nas to odvesti?

- ForUM od njega počinje. On ga je krasnopisao. Daj mu priliku.

- On će samo da nam upropasti Prilike. Nisam sigurna, Alberte.

- Čekaj, čekaj. Kad već pominješ '39. godinu. Ima nešto i pre toga, napominje nehajno Albert.

- Slušajte Fridrih, odsečno se nadovezuje Marie, Vi biste mogli da mi poslužite oko problema tretiranja URBANE MITOLOGIJE. Ona je jedan od razloga iskrivljene percepcije naučnog saznanja.

- Uh, u šta ste me uvalili!?

- Pa koga bih drugog? Vama to nekako najviše leži. Albert će se već izboriti s ovim atomima što padoše kroz ispunjen prostor. Vidim ja to već.

- Hm,

smeši se Albert.

- Pod uslovom da mi se dopusti konstantna koincidencija

- Pardon, Alberte. Stadosmo kod Berlina. Šta te je navelo da 02.08.39. pošalješ pismo F.D. Ruzveltu?

- E, lako je tebi, Marie. Funkcija ti je ukinuta 1934. i nisi morala da razbijaš glavu oko atomske bombe. Ali seti se samo kako ti je bilo sa onim kolima u Prvom Svetskom Ratu.

- Alberte, moram da te koordiniram, odlazi se u nepotrebnu disperziju svesti. To oko kola jeste trošenje energije, ali nije uzaludno i može da se objasni na ForUM-u. Dajte prvo da završimo 1939. To nam je opasna kočnica za početak ForUM-a.

Albert da znak da je shvatio.

- Dakle, u ovom času, moj zadatak je princip transmisije individualne svesti iz '39 na '99.

- JESTE, Alberte.

- Čujte onda prvo moju verziju '39.

BERZA

- Od momenta kada je F.D. Ruzvelt odlučio da razmotri moje stavove tako što će ubrzati tempo eksperimentalnih istraživanja rude urana u industrijskim laboratorijama na tlu Amerike prenoseći odgovornost fundamentalnih naučnih otkrića koja su finansirali isključivo univerzitetski budžeti na jedan širi politički plan, nauka ulazi u službu funkcije koja odredjuje tok istorije vrtoglavom brzinom. I to u veku kada zlo u svojoj praktičnosti iz sfere iskonskog prelazi u sferu sintetičkog i čini se da DOBRO gubi sve šanse ravnopravnog rivala. U samo jednom veku konjica apokalipse uze u zalog više ljudskih žrtava nego u svim prethodnim.TAD SMO OMANULI.

- Upravo tako Alberte, TAD STE OMANULI.   R a d i j a c i j a   je imala svoju veliku šansu.   F i s i j a   je imala šansu!

- Polako Marie. Dozvoli mi da objasnim. Na jednom širem planu, gde je dozvoljena hipoteza u službi istine, postavlja se ovakvo pitanje: kakve je šanse imala ljudska istorija pred naletom nacizma koji je u svojim krugovima okupljao okultiste najšireg spektra koji su na putu zadobijanja transcendentne svesti koristili sve prečice koje su nudila rešenja »alhemičara« tog tipa. Meskalin je u nepovrat rasturio ionako rastrojenu firerovu ličnost. U službi takve i njemu sličnih ličnosti našla se teška mašinerija nacizma, koja je odredjivala nasumičnim izborom eliminacije hod svetske istorije kroz dvorane pakla, iscrtavajući arijevske ambleme na svakoj novoj teritoriji, kačeći ih na sve ampule zla koncentracionaih logora, gasnih komora i klanica u kojima su nestajali ljudi kao živina i stoka za klanje.

- I sa ove i sa one strane dobra i zla, svakom je jasno da se Energija rasipala u nepovrat i nedogled umesto da se stiče kao koheziona sila. A od same pomisli da je »Antihrist«, o kome ste Vi tako lakonski tupili Fridrih, postao literatura jedne paranoične grupacije, kojoj se data filozofska ideja prelomila u iskrivljenom ogledalu pomućene svesti, zlo mi je. Verujem da ni sami niste toliko i na taj način verovali svojoj literaturi. Übermensch u odjeku vojnih parada! Da, imali ste šansu sa Zaratustrom. Ali, pre bi Zaratustra umro od stida, nego »hrišćanski Bog od samilosti«, mada je ovo drugo Vama više po volji, da može da vidi kako mislilac zarad vešte stilistike piše zaveštanje pateći od dekadentnog oblika nihilizma bez obaveze da predoči sebi, najpre sebi, da sve što ostaje iza njega, ne sme da se upotrebi ni protiv njega ni protiv bilo koga ili bilo čega. Naša je obaveza u svim dimenzijama da akumuliramo kvante Energije, a ne da ih razaramo. Istini za ljubav, vratimo se tebi Alberte! Uran više nije bio samo teški element. Njegova specifična težina naročito je porasla na svetskoj berzi 1939. Ti si nekako bio još direktniji od Fridriha.

- Kada sam se našao na američkom tlu brzo sam shvatio da bi taj kod bio opasan u rukama tehničara germanskog tipa i da im ne treba dozvoliti da koriste moćne vizije za svoje obesti i nestašluke svetskih razmera. Ako tu činjenicu uzmemo u obzir i ako razmotrimo razmere takvog užasa, mogli bismo naći opravdanje za sve nuklearne fizičare, za Boba Vilsona, koji nikad nije prestao da razmišlja o posledicama onog u šta je uvukao najjače svetske umove na polju nuklearne fizike.

- Recimo Alberte da je tako. Da licenca atomske bombe ne bi bila germanska, postala je anglosaksonska, jer se time pokušala sprečiti progresija užasa rata. Shvatam ja to. Ali ne vidim kako te to oslobađa?

- Ne oslobađa me. Mislim da je percepcija unutar Zemlje često toliko sužena da ne ostavlja mnogo mogućnosti. Tada sam mislio da nije bilo drugog izbora.

- Nadam se da je tako. Ali bojim se da je fascinacija eksperimentom izrade atomske bombe zamaglila percepciju.

Videokonferencija samog ForUM-a izuzetno je otežana »izvan« Fluxa. I dalje je ometa problem sužene percepcije »Zemlje«. Međutim, jedino što se sasvim jasno dekodira putem transmisije individualne svesti kao dovoljno uverljiv razlog za dodelu frekvencije »Zemlji« jeste momenat kad rasutu materiju pod dejstvom gravitacije bude moguće ponovo sakupiti u zvezde.