|
| |
| DOŠLJAK SA PLANETE LUDAKA
Radmilo Anđelković | 
|
|
| |
|
Edicija: TAMNI VILAJET 2 - Znak Sagite
Tabor na Kidisu Kidis je planeta dugih sumraka i toplih, varljivih izmaglica. Kao da smo je za postojbinu zamislili mi Cigani. No, kako Cigani nemaju postojbinu, niti su je ikada imali, Kidis je postao i ostao prolazna postaja, raskršće za povremene susrete. Da se prebrojimo i pozdravimo novu godinu lutanja po Galaksiji. Na godišnji skup uvek dođu svi. Teško je odoleti magičnom zovu logorskih vatara i pričama najbojih Cigana o doživljajima iz protekle godine. Ili neke ranije, ako se nešto mora zabašuriti. Motivi pravih cigana su nerazjašnjivi i bilo kakve procene su krajnje nerazumne. Bilo bi ludo ne sakriti ponešto u svakoj priči, ko zna za koje dobro. Danas, sutra i juče postaju isto i jedino je laž strogo zabranjena. Ili se jednom po cenu života, mora pretvoriti u istinu. Eto, napri- mer, Si'v'rem N. Taler je pre tri godine... Ali, to je duga priča i možda ću jednom ispričati kako je svim stazama Galaksije hvatao za gušu svoju sopstvenu priču. Tokom godišnjeg tabora na Kidisu, a sadašnji upravo treba da počne i traje punih devet dana, ciganske porodice i grupe prepriča- vaju svoje najzanimljivije podvige. O čemu se radi? Jednostavno je. U galaksiji, mnogo češće nego na matičnoj legendarnoj Zemlji, nema broja zaturenim, izgubljenim ili ukradenim stvarima. Nekome bezvred- nih, drugima, opet, dragocenih iznad svega. A ko to može da pronađe i vrati za dobru nagradu? Jedino Cigani koji više nisu ni svojta i narod već dobro organizovan esnaf lutalica i tragača, sa intuicijom koja toliko nadmaša prosečnu da je s pravom priznata kao Zanat. Od večeri do večeri, slike doživljenog postaju složenije, zabavne do urnebesnog smeha kad početnici opisuju dileme i smušenost kod ključnih odluka, a zarađene nagrade za pronađeno - sve veće i veće. Veće najstarijih Tabora bira zadnje večeri najbolju priču i dodeljuje titulu - Veliki Ciganin. Prošle godine sam izgubio od Vladimira Roma, morao sam da se uzdržim, da podnesem i oćutim njegove grube šale čitave protekle sezone. Sada je vreme odgovora i ove predzadnje večeri red je na mene - Greja Svaruka Heninga. Važno je imati pravu petlju i kod najbolje intuicije Te godine, a možda i neke druge, svejedno, pošlo mi je loše, mršavo i vašljivo. Nervoza me je češala do neizdrža tako da nisam mogao da se skrasim ni u najudobnijem pseudomorfu najbolje birtije Velikog Tranzitnog Raskršća. Bilans mi je bio očajan. Jedna glupa potraga za kolekcijom starinskog oružja Dž-ta Askerla koju sam pronašao u napuštenoj pekari na Tajverijani za osamdeset kinti, šifra sefa i Trik kartica industrijalca zerzevata Klistera, koje je ovaj izgubio među brzim pešačkim stazama Mejna. Mogao sam da otvorim sef, isto tako da mu prepišem Trik karticu preko diverzantskih šifri u Cenralnom računaru. Ali, nadao sam se, tako mi Ciganske časti, nadao sam se da je nešto ozbiljnije u pitanju. Naprimer, šta jedan indust- rijalac traži na pešačkim stazama ako ima na raspoloženju kopter? Prokleta budala, zaista se šetao i iygubio! Za samo peteset kinti sam upropastio najbolje pantalone zavlačeći se u podzemlje Mejna među džinovske prenosne mehanizme gradskog prometa. Meni lova nije problem. Ciganski poziv je izazov da rasteram dosadu, da se probudim iz nirvane u koju zapadam na svojoj privatnoj planeti Istreri, gde se povremeno lečim od prisustva ljudi. Moja sudbina je da ne mogu predugo ni sa ljudima, ni bez njih. Sedeo sam te večeri za barom špelunke "Rog nečastivog" i vodio inspirativni dijalog sa barmenomČ "Još jedan kajser sa ledom..." "Izvolite..." "Još jedan kajser sa ledom..." "Izvolite..." Trajalo je neko vreme, a onda je on izgubio smisao za prijatno ćaskanje. Spustio je čitavu bocu kajsera i poveću posudu sa ledom pred mene i okrenuo se drugim gostima. Taman kad je moja bešika najavila da je vreme za intimniji susret sa sobom. Odšetao sam do onih prostorija ostavljajući tabakeru sa najfini- jim "Hertsag" cigaretama da pravi društvo boci kajsera. Za led me nije bilo briga, on me je i poslao u toalet. Nekad davno, kad su svemirski letovi bili u povoju, najbolji konstruktori su se iscrplji- vali rešavajući problem recirkulacije organskih materija i mašta je najčešće prevazilazila objektivne potreba. Mogu da zamislim kako su se osećali muškarci priključeni kao krave muzare automatskoj mlekari. O ženama da i ne govorim. Apstrakcije su kasnije popustile pred jednostavnim rešenjima. Njutnova jabuka uvek mora da padne pred argumentima zakona gravitacije. Lokal "Rog nečastivog" je zauzimao jedan deo rashodovanog dugolonijskog transportera koji je, ukotvljen u unutrašnjoj trećini konglomerata doživljavao svoje zanimljivije dane kao središte ugosti- teljstva i zabave, posebno zabave, poput negdašnje Skadarlije ili Plake. Prostorije za "privremeni" boravak nisu se razlikovale od onih na čvrstom planetarnom tlu. Proces recirkulacije započinjao je tamo gde treba, u unutrašnjoj kanalizacionoj mreži broda. Prišao sam najbliže pisoaru. Sa zadovoljstvom sam prestao da mislim i počeo da delam. Nezavisni izvršni mehanizmi već su preuzali svoju funkciju kada je ušao još neo i stao do mene. Nisam se osvrnuo, ali sam mogao da čujem da smo na istom poslu. Zatim se oglasio: "Grej Svaruka, ako se ne varam?" "Aha." "Ja sam Fejlen Oberbinder..." "Onaj Fejlen Oberbinder...?" nisam se uzdržao. "Da. Onaj..." Umesto da se zapanjom što do mene piša najpoznatiji neuroelekt- roničar i još bolji trgovac u Galaksiji, ja se zagrcnuh zaustavljaju- ći smeh koji je navirao negde odozdo, preteći da razbije pažnju kojom sam obavljao svoju dužnost. Pomislio sam na to šta bi se dogodilo da sam se okrenuo da ga osmotrim. Ali, to je stari vic. Zamislite, ja sam pišao sa Fejenom Oberbinderom! Obuze me žestoka intuicija da se mora dogoditi nešto značajno. "Gospodine Oberbinder, pružio bih vam ruku, ali..." "Razumem. I meni je desna trenutno zauzeta..." "Leva bi bila od srca..." "Ali bilo bi neugodno..." "Posebno ako neko naiđe." Završio sam rečenicu. Obojca prsnusmo u smeh. Tresli smo se, što je meni dobro i pravovremeno došlo. "Nisam ovde slučajno..." započe Oberbinder. "Ni ja." "Želeo sam da razgovaram, gospodine Svaruče..." "Ostavite formalnosti posle ovakvog zajedničkog iskustva. Samo Grej..." "Važi... Greje..." "Žao mi je što je razgovor kratko trajao. U ovim uslovima ni ne može duže." Rekao sam zatvarajući prorez na pantalonama. Fejlen se osvrnu ka nizu individualnih toaleta. "Kad bismo mogli da sednemo. Tu negde..." "Ne bi bilo zgodno. A nemam ni potrebu..." Fejlen ponovo prsnu u smeh. Ovog puta je verovatno njemu dobro došlo. Recept za opuštanje: Jagnjeći hrbat u vermicelli oblozi Dok smo prali ruke zaključili smo da je razgovor moguće obaviti u kuhinji. Svojevremeno sam, za par dobrih kulinarskih recepata, dobio od gazde "Roga nečastivog" trajan pristup u svetilište gde je isprobavao nove mogućnosti za dobar krkanluk. Pošto je Fejlen zahte- vao potpunu diskreciju, ja sam tamo dospeo nakon grljenja, drmusanja i udaranja po leđima sa gazdom, a moj sagovornik je morao da odglumi protest zbog prekomerne količine začina u supi od ikre vakara sa Pagasine. "Dobro, gospodine Ober... Fejlene, sada smo sigurno sami. Zbog čega je bilo potrebno toliko tajanstvenosti? Mi, Cigani, radimo otvoreno. Bar u početku dok okolnosti ne nametnu potrebu da zametnemo tragove." "Ne sme da se zna ni da sam tražio pomoć od Cigana." "Zar je tako ozbiljno?" "Možda i više od toga." "Dozvoli da ja o tome prosudim." "Samo ako prihvatiš posao." "Teško je to prihvatljiv redosled." "Ne može drugačije..." Osećao sam veliku napetost kod svog sagovornika i kako mi se nije odbijao posao, a i intuicija je obećavala, odlučio sam da ga malo opustim. Za tako nešto je moralo da bude dovoljno materijala u Kostasovoj oglednoj kuhinji. "Možda bi bilo najbolje da najpre nešto pojedemo? I onako si ostao bez jela koje si poručio." "Tečko da imamo vremena. Moji protivnici mogu da provere jelo koje sam odbio..." "Kako?" "Zaboravljaš da sm u kuhinju ušao pre tebe." "Dobro, onda... Ali, znaš li ti da kuvaš?" "Kostas je od mene dobio diplomu." "Ma, hajde..." "Pitaj ga ako ne veruješ." "Dobro, verujem, ali..." "Samo ti pričaj ono što te muči. Ja ću za to vreme da spre- mim..." Jedan pogled u unutrašnjost hladnjaka bio je dovoljan da odlučim. "... Jareći hrbat u vermicelli oblozi..." Nikada to nisam jeo. "Jednom mora da počneš..." odbrusih i tresnuh već obrađen hrbat na sto. "Počto sam natočio toplu vodu u plitki sud i nju potopio snopove tanko izrezanog pirinčanog testa da se opusti primetih da Fejlen i dalje ćuti. "Postoji li kod vas Cigana nešto kao kodeks časti? Na primer, časna reč?" "Aha, ali ko nam brani da je prekršimo?" "Mogao bih javno da te..." "Mog ujku bi mogao. Bio si spreman da o tom poslu razgovaraš na klozetskoj šolji, a sad lupetaš u javnosti." "Imaš pravo." uzdahnu Fejlen. "U proseku sam u pravu. Nego, jesi li ti ikada čuo da se priča o Ciganinu koji je odbio posao?" "Nisam. Ali, ja sam slabo imao veze sa vašim plemenom." "Prvo i prvo: mi nismo pleme već profesionalni esnaf. A drugo, nisi mogao da čuješ. Cigani ne pričaju o odbijenim poslovima, jer ih u principu i ne odbijaju. A ako se ipak desi onda ćute jer postoji uvek neko ko će to prihvatiti. Ili se sve diskretno prepušta nekom prijatelju, koji te kasnije na Kidisu neće izvrći podsmehu bratije, jasno?" "Nije, ali više nemam snage da raspravljam..." Duboko sam narezao meso na tanke listiće i nadenuo ga sa isto tako tankim listovima propržene paprike i paradajza, tvrdog sira iz ulja i slanine. Za to vreme je Fejlen u opštim crtama opisao svoj najnoviji pronalazak. Radilo se o specijalnom neuronskom implantu koji bi omogućio senzorsko lovljenje rudnog bogatstva širom Galak- sije. "I onda ugradiš taj implant čoveku koji proputuje Galaksiju tražeći mesta za nove rudnike?" proverio sam nivo svog razumevanja, oblažući pripremljeno meso vermicelli vlaknima. "Ne razumem gde je tu fajda, ako već postoje vrlo efikasni instrumenti koji to rade bez čoveka?" "Da, samo moraju da budu na licu mesta." teško izvali Fejlen, kao da je upravo izrekao ključnu tajnu. "Mora i čovek. Ne vidim razliku." "Stvar je u tome da ne mora. Ako imaš pravog čoveka." "Hajde, priznaj Greju Svaruku da takav čovek ne postoji i da se sve završava na lepoj mogućnosti." "Postoji..." Jedva sam zadržao dah, prividnim mirom zatvorio pećnicu, podesio temperaturu i vreme pečenja. "Hoćeš da kažeš da imaš takvog čoveka?" "Imao sam ga. I izgubio sa sve implantom..." "Pobegao?" "Oteli ga." "Ko?" "Pojma nemam..." Došao sam do stola i seo prekoputa Fejlena. Gledao me je belo. Kao da je pomen gubitka odneo i boju njegovih očiju. I dobar deo njegovog inače sitnog tela. Uska brada duž donje vilice je podrhtava- la. "Potrebno ti je neko jako piće, Fejlene." "Mislim da jeste." "Kajser, žutak, prepekan ili nešto slično?" Začudilo me je. Prepekan zna da bude zaista dobar, posebno ako je sa Prunela, ali, o ukusima... Natočio sam mu kajser. I sebi. Otpio sam lagano, tako da uspostavi vezu sa predhodnim. Fejlen je popio naglo, nekoliko kapi je ukrasilo njegovu bradu. Nasuo sam mu i drugo piće. "Znači, želiš da ti vratim implant...?" "I čoveka. Imam ugovor sa njim..." "Fejlene, ja sam Ciganin. Cigani traže stvari, a ne ljude. Trebalo je da angažuješ Restauratora." "Pokušao sam, ali nije vredelo. Kao da je u zemlju propao zajedno sa otmičarima. Više mojih agenata je nastradalo još ranije, dok sam smatrao da ću sve rešiti u svojoj kući." "Kako, nastradalo?" "Poginuli, nestali, utamanjeni... Bez ikakvih pravih tragova." "Onda si angažovao Restauratora?" "Jesam, bezuspašno." "Možda nisi odabrao pravog?" "Tvrdim da nema boljeg. Mada se neki ne bi složili." "Znaj da kuća Oberbinder uvek uzima najbolje..." "U redu. Ko je bio Restaurator koji nije uspeo." "Tražio je da to zadržim za sebe." "Misliš li da sad možeš bilo šta da zadržiš za sebe?" "Teško." Ustao sam i otišao da proverim kako stoji sa našom večerom. Čudna je da su svi obroci u svemiru večere. Mada je teško jelo nazivati drugačije u tami koja okružuje veštačke sisteme kao što je Raskršće. Jedina svetla tačka se nalazila u pećnici, sve rumenija, sa zlatnožutim prelivima sa strane gde su temperature bile nešto niže. Bio sam siguran da će Fejlen dobiti obrok, ali to nije važilo za implant i čoveka koji ga je nosio. Pomalo sam naslućivao ko bi mogao da bude Restaurator. Zašto bi Fejlen, inače, odbio prepekan? Isključio sam pećnicu i vratio se do stola. "Da popijemo još po jednu i zaključimo posao?" "U redu. Zar te više ne zanima ime Restauratora?" "Mogu da predpostavim o kome je reč. Bolje reci kako se zove čovek sa implantom, mada ni to više nije važno." "Odustaješ!" jeknu Fejlen. "Jok, prihvatam. Prenećeš na moju Trik karticu hiljadu i sedam- sto kinti." "Hoću, svakako hoću. Hvala ti." "Zahvalićeš kasnije. Sada mi ipak reci to ime." "Prokleti Jan Nouver..." Fejlen zastade videvši čuđenje u mojim očima. "Ne, ne preklinjem ga. I sam je žrtva. Poznat je pod tim imenom: Prokleti Jan Nouver." Tako smo ugovorili posao. Ne treba posebno da napominjem da je večera bila izvrsna. Bordel mimiforma nije uvek kuća užitka Kao da je želeo da čvrsto armira naš dogovor, Fejlen je još onog dana pretipkao ugovorenu sumu kinti na moju Trik karticu. Da neki ljudi, kao što je sumnjičavi Aben, ne bi bili zbunjeni ciframa, potrebno je izvršiti mali preračun. Naime, poslednjih sto i dvadeset godina kinta je isključivo sredstvo finansijskih transakcija u Galaksiji. Krediti su zamenjeni u odnosu pedeset i šest prema jedan i isključeni iz upotrebe. Jues dolari su opstali, iz emotivnih razloga, i njihova vrednost je iznosila osamsto devetnaesti deo kinte u lokalnim obračunima na malo. I sada, zamislite moj honorar, ako je ukupan trošak u "Rogu nečastivog" isnosio jedanaest juesa. Silvester Najt i ja smo trošili znatno više. Bilo kojom prilikom. Ni ove večeri nije bilo razloga da bude drugačije. Pronašao sam ga na planeti Tindalu nakon kratke provere u Centralnom računaru Raskršće kada je i gde koristio tranzitne prolaze sa svojim krstašem SS "Garida". Ponekad je dobro što birokratija galaktičke kontrole, uprkos hiljadugodišnjih napora svih i svakoga da je srede, još funkcioniše. Na Tindalu je bilo dovoljno pratiti visoke koncetracije alkoholnih isparenja. Prošlo je već nekoliko sati kako smo na gornjem spratu bordela "Kod muza" počeli sa prepekanom i sve je govorilo da ćemo sa njim i završiti. Prepekan je bio dobar, onaj sa Prudela, koji od Silvestra pravi čarobnjaka. Lično sumnjam u delotvornost te rakije od šljiva, ali, kako je moj drugar zaista bio Restaurator bez premca, može se dopustiti da i piće tu ima neku ulogu. Posebno ako je u pitanju Balkanac sa genetskim porivom da u šljivki traži svoju moć. Šta ćete, svako ima svog Samsona. Društvo nam je pravilo šest mimiforma. Bića bez ličnosti sa planete Al-aš sposobnih da se preoblikuju u bilo koju osobu dozvanu iz ljudskog sećanja. Poput pojedinačnih talasa Solarisovog mora. Posle početnih grešaka, dozvoljeno je da ih poseduju samo galaktički bordeli; tamo se višak emocija potroši na licu mesta. Rakel, Mimi, Teodora i Breni su se nadmetale u Silverovom zagrljaju, Zana se trudila da ne oskudeva ni u čemu, a Tajna, Tajna je... "Tajna, mogla bi malo da se smiriš. Imam važan razgovor sa Silverom." dahtao sam pokušavajući da smirim njene prste, da udaljim njen topli dah sa vrata. "Nema važnih razgovora u ovakvom društvu." lenjo se proteglio Silvester. "Ponekad ima. Zašto bih, inače, potegao ovamo čak od Velikog Tranzitnog?" "Zbog prepekana i dobrog društva. U dobrom društvu se i kaluđeri žene." "Ja nisam kaluđer..." "To ti je više figurativno. Znam da si Ciganin i..." Pustio sam ga da napravi pauzu. Ipak je on pravi Restaurator i znaće da razveje maglu prepekana u sopstvenoj glavi. Prošlo je već šest meseci otkako su ga iz reda Restauratora isključili zbog navod- nog drogiranja prepekanom. Kao, služi se nečasnim sredsvima u njiho- vom časnom pozivu. A on je samo bio bolji od ostalih. Možda lucidniji kada se naljoska. U ostale priče nisam verovao. Lagano se uzdizao sa divana, odvojio Teodorine i Rakeline ruke sa sebe, blago ćušnuo upornu Breni. Njegove sive oči su blistale kao i njegovi već prosedi zalisci. Brada mu je ležala na nadlanici, lakat na golom uzdignutom kolenu. "...i na tragu si. Od mene očekuješ nešto, Greje Svaruče!" "Idi, bre, Silvere. To sam ti rekao čim sam došao. A ti: Da drmnemo najpre po jednu "Kod muze". I tako već satima. Zar ti toliko prepekana treba za tako malo pameti?" "Rekao si mi...?" "Jesam." "Pa, šta. Sve vreme smo pili po jednu." Silvester se nasmeja. "Možemo opet po jednu?" "Ne možemo." odlučno ga odbih. "Onda nađi drugog Restauratora." "Ne mogu." "Zašto?" "Zato što si baš ti u igri." "O čemu se radi?" "Čekaj, trenutak." Ustadoh i dadoh devojkama znak da me slušaju. "Devojke, hajde sada budite dobre domaćice i raščistite ovaj krš. Silvester i ja imamo mali dogovor. Posle ćemo da nastavimo." Mimiformi su divna bića. Dok smo se Silvester i ja oblačili, krajem oka sam mogao da vidim kako su se razletele da sve srede. Samo, to nisu više bile iste osobe. Par mojih rođaka sa jednog dobrog slavlja, lična konobarica Embrouza Tibouna i još neke koje su svoje likove pokupile iz moga mozga, ali ih se trenutno nisam mogao da setim. U malom salonu našeg apartmana bila je odgovarajuća tišina. Zavalili smo se u fotelje i Silvester odnekud izvuče prošvercovanu bocu i čaše. "Zar opet?" jeknuh. "Samo za svaki slučaj. Ja sam dobar domaćin." Silvester se trezno nasmeja. "Hajde, slušam te." "Nedavno si imao jedan mali posao sa Fejlenom Oberbinderom?" "Rekao ti je?" Njegove obrve se podigoše. "Nije morao. Ako angažuješ mene posle nekog Restauratora, onda je sve jasno." "Prihvaćeno." "Šta je smrdelo u tom poslu?" "Sve." smrači se Silvester. "Razjasni mi, još sam tupav." "Jednostavno nije išlo." "Prokleti Jan Nouver?" "Koješta. Taj momak se zove Damjan. Naše ime. Samo mu je reputa- cija loša pa su to ljudi razdvojili i preinačili." Silvester uzdahnu i ruka mu krenu ka boci. "Ostavi to." naredih. "Izvini, drugar, mahinalno. Dakle, odveli su me u tu Fejlenovu laboratoriju, ili, bolje operacionu salu gde su držali Nouvera i odakle su ga oteli. Znaš li kako mi Restauratori radimo?" "Ti ćeš mi reći." "Postoji kod nas neki genetski poremećaj u očima. Nešto što posebnom obukom može da se razvije u percepciju udvojenog vremena u određenom prostoru. Kad postignemo određenu koncentraciju na osnovu otisaka u vreme-prostoru možemo da razvijemo slike, ponekad i čitave događaje u bliskoj prošlosti. Uz pomoć prepekana ja mogu i više. Dovoljno je da na licu mesta postoji neka stvar ili detalj koji je bio u bliskom kontaktu sa nestalom osobom." "Tamo je sigurno sve bilo u kontaktu sa Nuoverom. Šta onda nije bilo u redu?" "Svi otmičari, bilo ih je četvorica, bili su maskirani. Uradili su to bez reči. Kao da je sve do detalja bilo isplanirano, čak i da će Restaurator izići na lice mesta, samo su ga pokupili i nestali. U hodniku su otisci vremena bili znatno slabiji ali sam uspeo stvar da pratim do izlaza. Tada su nestali, kao da se na tom mestu nalazi prostorno iskrivljenje sa tranzitnom stanicom." "Nisi pokušao više ništa?" "Jesam. Sa Fejlenovim nestalim agentima." "I...?" "Hoćeš da vidiš?" "Kako?" "Koliko se sećam mimiformi su još tu." "Pa, šta onda?" počeo je da me nervira. Silvester se čuknu po čelu. "Sve što sam ja video zapisano je ovde, a one to mogu da repro- dukuju. Potreban je samo mali napor i... dobar gutljaj prepekana." "Zar ga nemaš u sebi dovoljno?" "Treba da ga popijem na poseban način." Nisam bio siguran da li me laže, ali nisam imao izbora. Klimnuo sam glavom i on pljesnu rukama. "Devojke, ne ulazite. Ne volim kada se ono što milujem pretvara u nešto što ne bih voleo da dotaknem." "Zar je tako loše?" upitah. "Nije, ali zar bi voleo da se pred tobom pretvaraju u drvo, konja ili nekog ogavnog bradonju?" Morao sam da se složim. Zatim je počelo. Pusta obala sakri obrise prostorije u kojoj smo se nalazili Silvester i ja. Kojih tridesetak metara u pozadini neprekinut red urminih palmi. Iza njih čitava šuma. Neugodna vlažnost na visokoj temperaturi pretvori se u kapi znoja na mom čelu. I meni i iza mene - more. Iz daljine dopiru krici morskih ptica i lomljava talasa na koralnom grebenu. Između stabala se pojavljuje prilika čoveka. Trči ka meni, pocepane odeće, prljav. Izbezumljene oči susreću se sa mojim. Potoci straha padaju u njegovu senku. Pokušava da se zaustavi i ponovo odabere način kako će da umre, ali ja bacam ka njemu svoja dva najduža pipka. Vakumske sisaljke se upijaju u njegovu kožu. Dere se dok ga privlačim ka svom kljunu. To mi smeta i najpre mu jednim potezom oktidam glavu... "Šta je to, za Boga...!" derem se. Sve se rasplinjava dok drmusam Silvesterova ramena. "Prestani, drugar." viče i on. "Gotovo je, gotovo..." Jedva sam dočekao trenutak kada sam raspoznao bocu na stolu. Nisam imao vremena da sipam u čašu. "Eto, tako je izgleda završio prvi Fejlenov agent." Silvester je smiren. Blago njemu, on je navikao. Nikada ne bih poželeo da budem Restaurator. "Ali, gde, gde...?" "Tu je problem. Nestao je na Ukmari..." "Tamo nema nikakvog mora." pobunih se. "Slažem se. Nestao je na periferiji glavnog grada. Kažu da je imao neki sastanak. Sa kime, ne znaju. Njegovo telo nije nađeno. Znači, da saberemo: Čovek je nestao na Ukmari, tamo nema velikih vodenih površina, otisak u vreme-prostoru govori da se dogodilo nešto drugo, da je prožderan. Da li ti se svidelo da budeš džinovska hobotnica?" "Nimalo. Da li si ikad grešio u restauratorskoj viziji? Ovo što sam video je nemoguće." "Slažem se. A što se tiče grešaka, hoćeš li da vidiš ostale dve vizije?" "Neću." brzo sam se odlučio. "Prepričaj mi." "Jednog su zatukli u areni, kao neku vrstu gladijatora, a poslednji je živ spaljen u Dahauu..." "Zemlja? Je li to moguće?" "Ne znam. Više ništa ne znam. Zemlja i sve oko nje spada u sumnjive legende. Uostalom, te slike sam pokupio na Sargaumu i Fizitu. Te planete sigurno nisu Zemlja..." "Bez sumnje. Ali, ima tu nešto drugo." "Šta?" "Meni su uvek sumnjive sumnjive legende." "Daj, Greje, nemoj sad opet..." "Da drmnemo još po jednu?" predložih. "Neću." Kao da se ljutio. Naravno, drmnuo je. Slow motion u "Cyberpunk" baru Prokleti Jan Nouver, iliti, Damjan Ko-zna-odakle, pojavio se pre devet meseci na Teremu. Pokupili su ga sa hibernacijskom kapsulom na prostornom iskrivljenju Čerček, gde je lokalna tranzitna stanica registrovala njegov neovlašćen prolaz, ali ne i brod sa kojim je stigao. Pretpostavljeno je da se njegova letilica raspala na tangen- cijalnom manevru i da su njene krhotine ostale u podprostoru. Događa- lo se to i ranije. Iz njegove amnezije je izvučeno da je dospeo ko-zna-odakle i time su informacije o Damjanu kompletirane. Zadržao se tamo gde je plimom sudbine nanesen. Nešto znanje matematike i prisan kontakt sa lokalnim računarima, a nešto i uspešno klađenje na basefightu, omogućilo mu je dovoljne prihode da mirno živi i svako veče provodi u "Cyberpunk" baru u trećoj zoni glavnog grada Kingstona na Teremu. Tamo sam odvukao Silvestra, pošto je pristao na podelu zarade od Fejlenovog honorara. Postupak ubeđivanja u nemoguće neka ostane moja mala tajna, jer svakome se može dogoditi da naleti na Greja Svaruka Heninga. Argumenti da je tamo Damjan zadnji put boravio pre više od tri meseca, koliko je obrađivan kod Fejlena, i da su otisci vreme-prosto- ra jako slabi, za mene nisu važili. Ni primedba da time nećemo ništa dobiti. Ništa smo već imali. Jednostavno, morao sam videti bilo šta u vezi sa Nouverom. Koštalo me je čitavih sedam kinti da gazde "Cyberpunka" isprazni svoj lokal na četvrt sata. Još dve da neutralizujem njegovo navalji- vanje da prisustvuje. Ostalim radoznalcima podelili smo nekoliko šamara. Ostali smo sami u sali, u polumraku, za jednim od najudaljanijih stolova. Na stolu dve čaše i dve boce prepekana sa Prunela. Jedna za njega, a druga za nas dvojicu. Bože, kako je taj momak vredan na poslu! Za nešto više od dva minuta smo prešli na zajedničku bocu. Bolje pijan Ciganin nego zaposlen Silvester. "Hoće li?" upitah. "Kušuj!" siknu Silvester. Začuđeno sam ga pogledao. Krvni sudovi na slepoočnicama su mu odjednom nabrekli kad mu je srčana pumpa umnogostručila promet krvi. Pulsirali su neuobičajenim ritmom tako da se pomalo zabrinuh da ga nešto ne strefi. Na malo nakostrešenoj kosi pucketavo se praznio elektricitet. Oči su mu postajale sve bistrije i tamnije zbog širenja zenica koje su potiskivale iris. U prostoriji se maglilo. Obrisi su polako postali prepoznatljivi, figure počeše da se kreću, lusteri se obojiše svetlošću, a tu i tamo začuše se glasovi. Ludi ritam muzike iz zvučnika popuni ostale praznine. Konobarica sa poslužavnikom u rukama prođe kraj nas lelujajući kukovima. Gotovo osetih njenu butinu da prodire kroz moja isturena kolena. "Odmah, momci, evo dolazim!" izdvoji se njen glas iz kakofonije zvuka. Trenutak kasnije nestade u gomili. Sala je bila puna i na moment pokušah da izračunam koliko zarađuje gazda "Cyberpunka". Sigurno mnogo ako je stalno ovako. A izgleda da je bilo, mada mi gosti nisu izgledali kao velike trošadži- je. Mnogi od njih su izgledali kao letači, ali nekako krivotvoreno i prenaglašeno, sa previše detalja kosu sa njih vrištali da upozore. Naivne, ali ne i mene. Sjajna kožna odela, beskorisni implanti i sve dugine boje u kosama, prejaka šminka da pojača oštrinu pogleda i natera posmatrača da uoči remene i opasače, lako i teško naoružanje, koje najčešće nikada nije bilo upotrebljeno. Za obližnjim stolom trojica su se nadmetala svojim mentalnim makro i mikročitačima računarskih cifara, arsenalom programskih virusa za brisanje tragova nakon upada u velike kompjuterske finansijske transakcije. Nešto dalje se diskutovalo o načinima za uključivanje u sintisajzere, pojačivače i emocionalne inicijatore. Sa druge strane su dopirali glasovi na japanskom jeziku. To valjda jakuze i nindže, ne znam zašto su i oni obavezno prisutni, planiraju novu preraspodelu vlasti u podzemlju. Već četiri stotine godina su takvi obavezan escajg u ovakvim lokalima i još se niko nije dosetio da ih razjuri dobrom batinom. Nikada nisam voleo da zalazim među njih, jednostavno ne volim takvu bratiju. Gotovo da zažalim što sam sad prisutan. Krenuh da izađem. Prostorija se zaljulja pred mojim očima. "Gde ćeš, budalo?" dohvati me za rukav Silvester. Setih se da sam uložio pare u ovu predstavu. "Nigde. Samo, ne vidim Nuovera." "Desno od nas. Tri stola dalje. Sam je." "Mogu li do njega?" "Možeš. Ali nemoj da budeš prebrz. Teško održavam vezu sa otiskom ovog vremena." Najpre sam pokušao da prođem neprimećen. Teško u ovoj gužvi. Nagazih na nogu jednog nalickanog, koji je stajao i pomno slušao raspravu o jeziku delfina i mogućnosti timskog rada sa njima. Nije osetio ništa. Ni ja. Kao što bi osetio komentator CVS da mu lupim švrgu po monitoru. Digao sam ruke od svega i prošao kroz ljude i stolove. Prepoynao sam Nouvera po video zapisima koje mi je stavio na raspoloženje Fejlen. Samo nije imao obrijanu glavu, već kratku i čekinjastu kosu. Pravilno lice, malo nabranog čela, zurilo je preko malo jačeg i babutastog nosa u jednu tačku. Kao da za njega nisu postojali svi ti ljudi oko nas. Nije mi se dopalo što pije sodiran jabukov sok. Mogao sam beskonačno dugo da ga gledam tako nepomičnog. Usamljen čovek u opštoj orgiji. "Silvestre, pronađi neko drugo vreme!" doviknuo sam. Prostorija se ponovo zaljulja i slika se promeni. Drugi i isti ljudi nalazili su se na drugim i istim mestima. Promena je bila beznačajna. Nouver je ovoga puta bio za drugim stolom. Zurio je u tačku i pio jabuku sa soderom. Pokušao sam da utvrdim da li je posmatrao tačku od prethodnog puta. Možda je značaj- na, šta ja znam. Nije bila ista tačka. "Još jednom, Silvere..." Još tri puta se sve moralo da ponovi da bih prvi put uošio pokretanje Nouverovih očiju. Njegova tačka se pomerila negde iza mojih leđa. Od pozadi sevnu neki blic i Nouver se posveti svojoj prethodnoj tački. Hteo sam već da zatražim od Silvestra novu promenu, kada mi nešto pade na um. Okrenuo sam se i potražio pogledom čoveka sa blicom. Nigde nisam video kameru. Probio sam se do suprotnog zida zagledajući sve oko sebe. Ništa slično nisam mogao da uočim. "Silvere, možeš li ovo da vratiš kojih petnaestak sekundi unazad?" "Pokušaću..." rekao je ali mu glas nije delovao voljno. Nova promena izazva mučninu u mom želucu. Kao da sam postao deo tog pomeranja vremena. Svetlost mi sada bljesnu pravo u oči. Pravo ispred mene je za jednim stolom ležao čovek sa glavom spuštenom na ruke. Kao da spava. Prekoputa njega drugi, čudno izvijen, sa jezivim izrazom lica, blistavo crvene, užarene boje..." "Stani!" kriknuh. Slika se ukoči. Čovek se izvi još malo, bljesnu kao plamen i nestade. "Molim te još jednom, Silvere!" Slika se ponovo vrati. Sada nije bilo crvene boje na licu, čovek prekoputa bio je uspravljen. Gledali su se pravo u oči, netremice, kao da izazivaju sudbinu. "Još malo unazad. Bar za minut..." gotovo prošaputah. "Šta sam ti ja, video uređaj sa flešbekom...?" protestvovao je Silvester iscrpljenim glasom. "Ne zanovetaj baš sada. Mislim da ga imam..." Vreme se pomeri još unayad i scena se konačno dogodi. "Sten, ovu izdaju ćeš mi krvavo platiti..." režao je poluglasno čovek koji će nešto kasnije nestati. "Uvek sam te dobro isplaćivao. Može i krvavo..." odgovori drugi. "Ne ovde i ne sada." "Bilo gde. Dosta mije tvojih prohteva." "Čekam te u zadnjem dvorištu..." "Nećeš dugo..." Za trenutak su ostali ukočeni, zureći sa mržnjom jedan u drugo- ga. Imao sam osećaj da je trajalo i da traje beskonačno dugo, godine sukoba i obračuna... Čovek se čudno izvi, sa jezivim izrazom na licu, blistavo crven, užarene boje. Zatim se izvi još malo, bljesnu kao plamen i nestade. Munjevito okrenuh glavu u pravcu gde je sedeo Nouver. Stigao sam da uhvatim njegov prezrivi pogled i okret glava ka omiljenoj tačci na zidu. Iza leđa začuh tup udar. Osvrnuo sam se i prepoznao drugog šoveka sa glavom oborenom na ruke. Činilo mi se da sam tako dugo stajao. Odjednom nepoznati glas kraj stolaČ "Majku mu, opet jedan šlogiran. Šta im je da padaju u komu u mom lokalu. Još ću izaći na rđav glas. Nosite ga tamo gde i ostale..." Cherchez la femme, ali šta dalje "Dobro, Greje, hajde reci mi kako ti je pala žaneska na pamet?" "Šta ti je? Ti si se setio." "Ni u ludilu. Tako nešto da izvuče iz one gomile u 'Cuberpunku' ne bi mogao ni čitav klan Restauratora zajedno." "Čekaj, polako. Kada se gazda vratio i kada smo počeli da postavljamo pitanja, o on da se migolji, rekao si mu u jednom trenut- ku da ćemo već naći žensku oko koje se sve zakuvalo..." "Ne, nego si ti za vreme restauracije sa odsutnim izrazom na licu, kao da te je strefilo otkrovenje, izvalio da to mora da bude neka dobra mačka..." Nismo se nikada oko toga pogodili. Čak je nevažno ako sam ja prvi pomenuo devojku. U svakom slučaju nisam mislio na nju nego na onu malu koja me je tako lepo pomazila svojim nematerijalnim butina- ma. Onako, u prolazu. Sve u svemu, kada jednom žensko uđe u igru onda je se ne možete otarasiti sve da bežite na kraj sveta. Možda je to ipak bilo nešto u Nouverovom pogledu, nešto u spremnosti da se podvrgne hiruškim zahvatima i implantaciji u Fejlenovoj laboratoriji, nešto iz moje uređana intuicije i Silvestrerove deformacije da percepira i regist- ruje sve u svom opažajnom polju. U oskudnim glasinama koje su pratile pojavu i prisutnost Damjana Nouvera na Terenu nije bilo mesta ni za kakvu stalnu vezu, još manje za prolazne avanture. Jednostavno, njega devojke nisu zanimale. Ako se isključi nesebična briga o Ijeli Selinger, koja je u bezizglednom stanju ležala u specijalnoj neurološkoj klinici u Kingstonu. Bila bi odavno mrtva da njene vitalne funkcije nisu bile podržavane spolja. Postojala je mala nada jer se moždana aktivnost povremeno javljala na veoma niskom intezitetu. Eto, Nouver je za njeno dalje lečenje ulagao sav novac koji bi mu preostao nakon zadovoljenja ličnih potreba. A one su bile, koliko smo to mogli da saznamo, veoma male. Hvatajući se za slamku, posle polovičnog uspeha u "Czberpunku", otišli smo do klinike. Silvester se zapio u kliničkom holu, tako da sam sve razgovore i analize obavio sam. Mala je i dalje bila u komi, ali su se njene moždane aktivnosti donekle pojačale i ušle u koliko - toliko suvisli ritam. Lekari su to isticali kao sopstveni rezultat, citirajući radove i lošije rezultate prethodnika, ali se ja nisam dao zbuniti. Poboljšanje je koincidirali sa Damjanovim operacijama kod Fejlena, a uravnoteženje ritmova moždanih aktivnosti sa periodom posle njegove otmice. Kako su slučajnosti ne verujem, jer je njihova verovatnoća jako niska, pokupio sam kopije encefalograma, naravno i platio ya njih, i strpao Silvestera u svog svemirskog skakača. Odustao je od krstaša pošto sam ga ubedio da je moj računarski sistem sa vezama za Centralni bolji od njegovog. Plutali smo na domaki prostornog iskrivljenja kod magline Burana kada je Silvester izronio iz jedne od svojih dugotrajnih ljubavi sa prepekanom. Prilično spretno se spustio sa svog ležaja i doteturao do mene. "Je l' bura napolju?" zapitao je. Nisam ga udostojio odgovora. "Što se onda toliko sve ljulja?" nastavio je. "Daviš, Silvere..." odbrusih. "Ma nemoj. Crkavam od dosade, a ti se igraš sa tim papirima..." "Ne igram se." "Možda bi mi onda gospodin Ciganin objasnio nauku?" "Šta ti znaš o astronomiji?" "Zar ovo nisu encefalogrami one male sa Terema?" "Jesu." "Kakve to ima veze sa astronomijom?" "Ima, itekakve." "Onda da ti se predstavim. Tvoj drug Silvester Najt, po zanima- nju škartirani Restaurator, u slobodnom vremenu je vlasnik svih kogućih letačkih i navigatorskih diploma u Galaksiji." "Otkud pa to?" zainteresovah se. "Zločina i potraga je sve manje, diletanti konkurišu niskim cenama, a poslodavci su cicije. Čovek mora da se snađe, zar ne?" "Jel ti to stvarno?" "Vidi šoveka!" "Pa, što ne kažeš odmah?" "Nisi me pitao." "Ja se maltretiram sa ovim encefalogramima pokušavajući da povešem intervale moždane aktivnosti Ijele sa vidljivošću planeta pedeset parseka u sferi oko Terema, a ti ločeš prepekan i spavaš..." "Rekao si da imaš jasan trag..." "Nije baš sasvim jasan. Više kao indicija..." "Rekao si trag." "Dobro. Rekao sam, ali nisam znao sa može da bude tako komeplikovano." Silvester protrlja šake kao da se sprema na kopanje. "Objasni mi šta želiš da postigneš i navigator Najt se javlja na dužnost." "Jesi li ikada reševao šahovske probleme?" "Je li to važno?" "Jeste." "Onda nisam. Ko će i sa tim da se bakće." "E, pa, kod rešavanja šahovskoh problema nasumično se često vuku poteyi i rezultat svega je odustajanje. Pravi načina je da se zamisli matna slika i potom da se figure dovedu u nju. Je l' jasno?" "Nije." "Dobro. Mi smo povukli nekoliko nasumičnih poteza i na sreću napabirčili ponešto. Sada je trenutak da se počne sa dovođenjem figura na svoje mesto, ako je matna slika koju sam zamislio isprav- na." "Saslušaj me, pa komentariši." Sad sam i ja trljao ruke. "Damjan Nouver je mlađi čovek i nije nemoguće da se zaljubi. Posebno ako je posredno ili neposredno odgovoran za nesreću te devojke. MOćda i nije, ali, recimo da jeste. Fejlen je rekao da u njemu postoji nešto posebno, nešto što može da putuje svemirom, a da sam nikada ne napusti čvrsto tlo. Neka to nešto bude toliko posebno da ljudi u njegovom prisustvu mogu da se samouničte, ili da zapadnu u trajnu moku. To smo već videli na više mesta." "Da nećeš da kažeš da je svuda bio prisutan?" "Neću. Ono št se dešavalo na Teremu, bilo je u njegovom prisus- tvu, a kasnije, kad su u pitanju bili FEjlenovi agenti, možda se ta njegova osobina značajno pojačala zbog implanta." "Moram da priznam da je dosta ljakavo, ali pričaj dalje. Neću te više prekidati." Silvester je sad delovao toliko trezno da sam bio ubeđen da moja priča deluje. "E, nouver je u jednom trenutku ocenio da bi Ijeli mogao i više da pomogne, možda i do potpunog oydravljenja. ako prihvati Fejlenovu ponudu. To što su ga kasnije oteli nije ga onemogućilo da..." "Čekaj Greje, kakva ti je to matna slika. Sve zajedno nema nikakve veze." "Samo još jednu rečenicu. Mislim da je on sa devojkom komunici- rao i na Teremu i sada. Ne znam kako, ali uz obostrano puno učešće. I ako uspemo da povežemo encefalograme sa..." "Daj mi te hartije!" uzviknu Silvester i prosto me odgura od računarske konzole. Sledećih nekoliko sati računao je kao divlji, a ja sam za to vreme preuzeo njegove obaveze. Prekapan je zaista dobro piće posle obavljenog posla. Nekoliko puta. Silvester je bio prilično razbarušen kada se okrenuo. "Znaš li gde je sazvežđe Grifona?" "Aha. Još bliže?" "GR-5." "To je nenaseljeno. Nekoliko napuštenih rudokopa i ništa više." "Tim bolje. Gde bi ih tražili da je u pitanju Mejn?" Morao sam da se složim. Silvester je pravi momak i kao naviga- tor. Ko zna, možda i tu prepekan kod njega čini svoje? Šteta što ja od njega nemam nikakve koristi. Samo mamurluk." Đavola je uvek najlakše pronaći sa svećom Crvena petica Grifona je pomalo van uobičajenih svemirkih puteva, tako da smo preko dva prostorna iskrivljenja izronili na šest dana usporavanja do nje i za to vreme imali dovoljno mogućnosti da razmotrimo i najneverovatnije varijante. Složili smo se samo oko jedne stvari. Tamo dole će nas sigurno dočekati nenaklonjeni i naoružani pripadnici policije Antalske kompanije, koja je i dalje bila legalni vlasnik napuštenih rudnika. I najverovatniji vinovnik Nouverove otmice. Spustili smo se sa mračne strane, niskom brzinom da ne svetlimo kao kometa. U područje najvećeg rudnika, koji je bio obezbeđen mnogobrojnim osvetljenim zgradama, uklizali smo nisko, veoma nisko. Poslednji deo puta smo prepešačili. Silvester je poluglasno kukao. Ja sam se uzdržao, tek toliko da posle mogu da mu nabijem na nos. Nismo naišli na spoljne straže. Njuškali smo dugo naokolo, ali uzalud. Nigde nikoga ni od korova. Opreznost nam je odnela toliko vremena da smo na kraju proklinjali njihovu neopreznost. Nije bilo verovatno da baš nigde nisu postavili stražu. Najednom, sapletoh se na nešto meko što je ležalo na tlu. Bio je to čovek, naoružan i mrtav. Dadoh znak Silvestru i on mi se priključi. Pažljivo smo pregle- dali telo. Nije bilo nikakve povrede. Izraz na licu nije odavao stravu. Jedino je izgledao strašno ispijeno, sa višednevnom bradom kao da je danima na tom mestu spavao. "Mrtav je najviše jedan dan." prošaputa Silvester. "Nije ni počeo da se raspada." "Možda dva. Vazduh je ovde veoma suv." "Šta misliš?" "Tako dugo leži ovde i niko ga nije pokupio!" "Aha." "Nemoguće je da i unutra nije ništa bolje." "Zaraza?" "Teško. Nema vlage neophodne da se prenese kroz vazduh. Unutra je sigurno sve sterilno." "Šta bi onda moglo da bude?" "Moraćemo da saznamo." Pošao sam mrtav hladan ka osvetljenom ulazu ne čekajući Silve- stra da mi se pridruži. Bokje da on svojom hrabrošću podgreva moju hrabrost, nego ja svojim strahom njegov. Sva sreća da sam tako često u pravu. Pridružio mi se. Na sledeća tela smo naišli u holu zgrade. Ukupno trojica u približno istom stanju kao i onaj napolju. Zbog korigovane vlažnosti izgledali su nešto svežije. Ukoliko bilo koji mrtvac izgleda sveže. "Greje, ovde ćemo naleteti i na ponekog živog." "Voleo bih." "Zašto?" "Zato što bi to povećalo vrlo slabu verovatnoću da mi sami preživimo ovo." "Misliš da deluje i dalje." "Ovo što se ovde događa sigurno nije spolja sošlo. Ovde unutra se nalazi smrt." "Baš tražimo đavola sa svećom." Silvester poče da se osvrće na sve strane. "Tako ćemo ga bar dobro videti." "Greje, maznuću te pa ćeš videti sve zvezde šije sam putanje proračunavao pre nedelju dana." "Šta ti je?" Zaustavio sam se i okrenuo pružajući dlanove ka njemu. "Srljaš napred kao da se nama nište neće dogodiri, a sve vreme govoriš suprotno. Šta to ti znaš, a ja ne znam?" "Zar nisi primetio da su ovi isti slučaj kao i oni što smo ih videli na klinici u Kingstonu?" "Prvo, ja ih nisam video, a drugo, oni tamo su bili živi." "Tačno. I ovi bi bili da ih je neko pojio i hranio. Usahli su, drugar. Kao biljke u nezalivanoj saksiji." "Jebote! Ti misliš..." "Da. Naš Damjan ih je sve sredio. On je taj đavo sa kojim su tikve sadili i ako ima pravde, valjda će znati da dolazimo sa drugim namerama. Ukoliko je uošte još ovde." Posle ovih objašnjenja u koje nisam do kraja verovao, nastavili smo našu potragu sa više entuzijazma. Iz hola je ka unutrašnjosti zgrade vodilo više hodnika, ali samo je jedan bio osvetljen. Zaklju- čili smo da je taj bio u uoptrebi pre ljudske havarije i krenuli njima. Usput smo zavirili u više prostorija sa strane. U jednoj se nalazio veliki računarski sistem. Samo dva poslužitelja i obojica mrtvi. U trenutku mi se učinilo da jedan od njih diše. "Stani, Greje. Jedan je živ." Silvester je mislio isto kao i ja. Krenuli smo ka njemu. Odjednom je počeo da menja boju do usijano crvene. Bilo mi je poznato šta se događa. Zaustavio sam se taman na vreme. Čovek bljesnu poput munje i isto tako brzo se ugasi. Za njim na podu nije ostalo ništa. "Da li je to ono što si video na Teremu?" "Jeste. Izgleda da nije sve gotovo..." prošaputah osvrčući se na sve strane. "Misliš da je Nouver tu negde?" "Jeste. A jasno mi je i zašto je tako malo ljudi. Neki su sigurno sagoreli kao ovaj malopre." Umesto da se vratimo u hodnik, kao da nas je neka nevidljiva sila gurala na suprotnu stranu. Kao da nam zid može biti bilo kakva zaštita. Sa zida iza nas se oglasi do tada nevidljivi zvučnik i mi zamalo ne popadasmo od straha. "Helo! Da li to imamo uljeze?" Ćutali smo. "Znamo da ste u zgradi. Slobodno se javite!" Taman da se javimo. "Nalazite se u računarskoj sali. Ovo je nadzornik rudnika Juraja Hant! Po ovlašćenju Antalske Kompanije." Silvester mi pokaza otvorenu šaku. Jedan, tri, pet prstiju. Zatim obe otvorene šake. Slegnuh ramenima. Nisam znao koliko ljudi ima nadzornik Hant. Silvester dotače rukom energan zadenut za pojas. Ja zavrteh glavom. On čuknu kažiprstom par puta po donjoj usni i ja najzad klimnuh. "Gospodine Hant, imali smo nezgodu sa brodom i jedva se dokopali silazne orbite na GR-5." povika Silvester. "Prihvatam vaše objašnjenje, iako vas čitav dan imamo na lokato- rima." "Zašto onda prihvatate?" morao sam da se umešam. "Oh, to je gospodin Svaruk Hening. Znao sam da se sa vama može lakše razgovarati..." "Zato ne i sa mnom?" protestvovao je Silvester. "Upravo zato, gospodine Najt." Glas je zaključio podsmešljivo. "Znali smo još na Teremu da ćete sabrati dva i dva." "Jesmo li?" upitah. "Videćemo. Ali, da se ne dovikuje ovako. Lakše će nam biti licem u lice." "To sam i ja hteo da predložim. Ukoliko smo počeli da pregovara- mo, jesmo li?" "Nismo. Zbog neovlašćenog prodora u vlasništvo Antala moram da vas smatram zatvorenicima. Dok vas ne ispitam. Takvi su propisi. Zato vas molim da se vratite u hodnik i nastavite njime sve do kraja gde se nalazi komandna sala." "A, ako ne pristajemo?" Bio je to više Silvesterov inat nego ratobornost. "Svako nasilje u ovoj zgradi ima za posledicu smrt. Setite se ljudi na koje ste naišli do sada." Pretnja je bila solidno utemeljena i nas dvojica nismo imali ništa protiv da se pridružimo gospodinu nadzorniku. Tim pre što se i naš cilj nalazio tamo negde. Usput smo se o svemu dogovorili govorom tela. Ko zna da nas neko ne posmatra preko internog sistema za nadgledanje zgrade. Uglađenost Juraje Hanta prevazišla je moja očekivanja. Čak su nas i njegova tri telohranitelja dočekala sa ljubaznim smeškom. Ubojiti smašeri u njihovim rukama činili su se kao nepotrebna rekvi- zita. Mada se stari Čehov sa tim ne bi složio. Ako u prvom činu predstave puška visi na zidu, u trećem mora da bude mrtvih, rekao je jednom prilikom. Ponudili su nas da sednemo što smo sa zadovoljstvom prihvatili. Bolje tako nego da nam drhte noge od umora i pojedenog straha. "Poprilično ste sigurni u sebe, gospodine Hant. Niste se potru- dili ni da nas razoružate." "Znak dobre volje." nasmeši se nadzornik. "Mogao bi još neki." progunđa Silvester. "U vidu neke dobre kapljice..." "Nažalost..." Silvester potonu dublje u svoju fotelju. "Vas je poslao Fejlen Oberbinder." zaključi Hant. "Taman posla. Radoznalost, obična radoznalost, gospodine Hant." nasmeših se i ja prekrštajući noge. Nije bilo naročito udobno, ali se moja cevka premestila u povoljniji položaj, ako se sve pretvori u zabavu sa pucanjem. "Grubo je šaliti se sa mnom. Vi ste došli zbog Jana Nouvera i ja samo želim da znam koji vam njegov deo treba?" "Sve, nadzorniče. Ugovorili smo franko isporuku u jediničnom pakovanju. Uzgred, a gde je, zapravo, Nouver?" "Vidite li da sala ima dva nivoa i ogradu koja ih razdvaja? Na donjem nivou se nalazi sto na kome je vezan. Ne grubo, naravno. Naš prijatelj je i sam doživeo komu i sada mu održavamo vitalne funkcije u nadi da će odlučiti da se probudi." "Ne verujem vam!" rekoh čvrsto. "Ja ništa nemam od toga da mi verujete. Uostalom, sigurno ćemo ga pogledati zajedno pošto porazgovaramo." "O čemu?" upita Silvester. "Naprimer, koliko vam je poznat Nouverov slučaj?" "Dovoljno." odgovorih. "Nije dovoljno da kažete dovoljno." Hamt se vedro nasmeje sopstvenoj šali. Sumnjiva je bila njegova vedrina. Da li želi time da dobije na vremenu? Ili je toliko siguran da ne predstavljamo nikakvu pretnju? Ni jedno ni drugo mene u toj situaciji ne bi toliko oraspoložili. A Juraja Hant je stvarno bio raspoložen. I njegovi ljudi sa oružjem u rukama. To me je učinili opreznim, te dopustih da i mene obuzme veselje. Jedino me je brinuo Silvester. "Recite nam onda vi koliko bi bilo dovoljno." "I hoću. Vi sigurno znate da je Fejlen ugradio Nouvaru neuroim- plant za nadziranje Galaksije. Ne, nemojte se buniti. I budali bi bilo jasno da onaj ko može da otkriva specijalne rude na daljinu može i ono drugo. Eto, vidite da se slažemo. Takav čovek je morao da bude dragocen i Antalskoj kompaniji i dotle su svi potezi koje smo povukli razumni. Ono što vam nije rekao Fejlen i ono šte smo mi pomalo kasno saznali je poreklo Jana Nouvera..." "Damjana..." ispravi ga Silvester. "U pravu ste. I to nam je poznato, ali, više bih voleo da i nadalje koristim kraće ime. Ako nemate ništa protiv?" "Samo napred." Kao da je shvatio prednosti neudobnijeg položaja i Silvester potonu dublje u fotelju. "Radoznali smo da saznamo Damjanovo poreklo." "Nouver je odabran zato što je uspeo da ubedi Fejlena u svoju izuzetnu sposobnost daljinske percepcije. To je bila idealna podloga za implant. Nažalost, niko od nas nije posumnjao kako je moguće da se takav čovek pojavi. Šta ćete, genetske promene kod ljudskog roda su uzele maha i malo - malo sa pojavi neko izuzetan. Eto, i gospodin Najt uz prepekan može da učini i ponešto natprirodno." "Hajde, Hante, okolišate kao Grej Svaruk. Ovako ćemo ovde ostati čitavu večnost." "Upravo se toga plašim." nadzornik prekide Silvestera. No, dobro, da požurim. Jeste li ikada čuli za planetu ludaka?" Silvester slegnu ramenima. Mene prođoše žmarci. "To je samo još jedna od legendi, Hant." "Šta ako nije? Ako negde zaista postoji planeta na kojoj su se svojevremeno iselili svi genetski uznapredovali ljudi, da se tako izrazim. I tamo se množili pojačavajući svoje sposobnosti do nevero- vatnih granica..." "Čekajte, Hant. Legenda kaže da su to bili ljudi, ili još bolje sekta, koja se posvetila unutrašnjem otvaranju i potpunom posedanju sopstvenih potencijala. Poklonici libida. I uspeli su kao što je zapisano u apokrifu Lorensa Lavageta kod kojih je svesno i nesvesno postalo celina. Nažalost, svesno je bilo suviše mali deo i kritična masa je zauvek izbrisala civilizaciju." "Onakva kakva je naša. Njihovo društvo je opstalo i u novim uslovima. U kratkim obračunima opasni psihotičari su se međusobno potamanili, nimfomanke su osigurale potomstvo, a radoholici ukupan opstanak." "Zgodan model Utopije." konačno se nasmeja i Silvester. "Pitam se kakvu bi menu našao Aben?" "Lavaget je izneo i malu sumnju da su ga potomci mitskih Rašana opet nadmudrili, da su na svom tragu ostavili samo neuspele primerke, a da su konačno oslobođeni odmaglili dalje." "Tačno, gospodine Hening. Divim se vašoj memoriji." ponovo uze reč Hant. "Šta ako je Nouver jedan od njih?" "Nemoguće. Najpre, to je ipak legenda, a potom, i da jeste sa Planete Ludaka, sigurno nije jedan od uspelih preobraja..." usproti- vio sam se. "Tu se neopozivo slažemo." Hant se više nije smešio. "Onda, on ne može da se kontroliše..." reči su počele da mi zapinju za nepca. "Ili može, samo delimično. Trebalo je da ga vidite kada mu je prethodni nadzornik saopštio da njegova Ijela može da ostane bez vitalnih finkcija ako ne pristane da sarađuje." Hant se strese. "Napravio je haos među osobljem. Padali su kao muve naokolo, a zatim da prskaju kao praznične rakete..." "Mene zanima kako ste vi preživeli?" upitah tiho. "Reći ću vam. Mada može biti i pogrešan zaključak. Mi smo se kockali u pokrajnoj prostoriji. I bili veseli, vrlo veseli..." Juraja Hant ustade. "Hajdete da ga pogledamo. Miran je već nekoliko dana." Silvester i ja mahinalno krenusmo za njim. Do ograde koja je odvajala nivoe sale. Tamo dole, u prostoru koji je delovao kao operaciona sala, na sredini je bio ležaj i na njemu jedno telo. Nouver. Damjan Nouver je bio u komi u koju je prethodno oterao toliko ljudi. Treba li takav i dalje Fejlenu? Jesmo li Silvester i ja zaradili svoje pare? Osetio sam da na licu i dalje nosim klovnovski osmeh. Pogledao sam naokolo i shvatio da je taj glupi izraz jedino što nas odvaja od sudbine svih ostalih na ovoj planeti. Hant i njegovi bili su veseli u trenutku masakra. Mi smo veseli sada. Suprotno od toga, ona dvojica u "Cyberpunku" nasmrt su se posvađa- li... Mora da je to u pitanju. Jake emocije... Strasti... Otvaraju pakao Ida... Ne biste smeli da... "Sad, Greje!" vrisnu Silvester i preskoči ogradu vadeći energan iz pojasa. Video sam da trojica naoružanih mahinalno podižu svoje smašere. Ružan grč na licu Juraje Hanta. Sebe nisam uspeo da sprečim da preskočim ogradu. Da ne prokunem Silvestrovo nerazumevanje. Da ne kriknem: "Neeeee...!" Padati ne znači uvek i tresnuti "Ko je ugasio svetlo?" reče Silvester. Oprezno sam gazio u njegovom pravcu. "Odakle ova voda?" nastavio je sa pitanjima. Pokušao sam da ga domašim rukom. "Gde smo to mi?" postavio je najzad pravo. "U Okeanu Ida, budalo!" Konačno sam ga se dočepao. Jesi li to ti Greje?" "Jesam." "Kakav to okean spominješ?" "Id. More u kome su svi ljudi samo ostrva." "Ne razumem." "Šteta što nisi saslušao legendu o Planeti Ludaka do kraja, već se i sam poneo kao ludak. Kod normalnih ljudi, između svesnog i nesvesnog postoji zid koji se bez ozbiljnih poremećaja ne može preći. Mitski Rašani su smatrali da će ga budući bolji, savršeniji čovek porušiti i osvojiti sabe. Sve svoje umne snage uložili su u to. Zaboravili su na iskušenja Ida, ili možda nisu. Tu sa staze legende razilaze." "O ovo bi trebalo da bude Id?" "Okean instinkta Id." popravih ga. "A tamo, da kažem napolju, mi još uvek padamo... I vazda ćemo padati..." "Gde, napolju?" "Tamo gde si napravio glupost i pokrenuo jake emocije. Uskomešao si Id u Nouveru i on nas je progutao." "Hoćeš da kažeš...?" "Ako sam u pravu, a nažalost, to najčešće i jesam, mi se više ne nalazimo u realnom prostoru, već u svesno - nesvesnom Damjana Nouve- ra, čoveka sa Planete Ludaka..." "Bulazniš." Mogao sam da nazrem Silvestrove oši. "Voleo bih da je tako." uzdahnuh. "Znaš šta. Mislim da je glupo da ja tebi ovde ne verujem." "Jeste." "Morali bismo da se nekako izvučemo odavde." "Slažem se." "Pa, šta čekamo?" "Volim te, Silvere, kad si praktičan. Trebalo bi da u ovom Damjanu postoje i bolja mesta. Svoju Ijelu sigurno ne čuva u Idu." Silvester je bio u pravu. Stajanje na mestu gde čak ni nebo ne bi moglo da nam padne na glavu bilo je izlišno. Gruga stvar je kuda krenuti kad si već u Idu. Dno je dno, pa makar i u dubinama nesvesnog jednog čoveka. Mada smo odmah krenuli, kao da znamo gde nam je cilj, bilo je izvesno da ću morati da priznam svoju nemoć. "Silvere, ehej!" "Šta je?" oglasi se on negde ispred mene. "Jedna je stvar što otprilike znam gde smo, a druga je kako se ovde izlazi. Moram da priznam..." "Ne moraš. To ti je kao sa opnom Galaksije, znamo da postoji, ali ne kako se prolazi kroz nju." "Ali mi nemamo potreba da iziđemo iz Galaksije..." "U tome i jeste štos. Da imamo, već bi pronašli i način." Svidelo mi se kako Silvester izvrće sistem zaključivanja, ali i dalje to nije bilo primenljivo na Id. "Ne vidim nikakvo rešenje. Z jedan ljudski vek, bar." Naleteh na Silvestera. Zaustavio se kao da se zid tame pred nama materijalizovao. "Hteo bih nešto da te pitam... Nouverov Id nas je upio u sebe zbog jakoh emocija, zar ne?" "Otprilike." "Da mu ponudimo još toga?" "Kako misliš?" "Hajde da se najpre preslišamo i odaberemo najsočnije uvrede. Takve da se izbljuje negde..." Sva sreća da nas je naše poreklo obskrbilo najboljim asortimanom psovki u Galaksiji. Kad smo počeli da se deremo, oko nas je nastao pakao. Bojao sam se samo da nas ne svari umesto da nas izbljuje kako je rekao Silvester. I dalje je sve bilo mokro oko mene kad sam došao svesti. Dozivao sam svom snagom Silvestra nekoliko minuta pre nego što sam shvatio da plivam pod vodom, da su zalihe koseonika u mojim plućima dovoljne za još najmanje desetak minuta i da bih mogao da prezalogajim neku od riba što panično beže predamnom. Već sam progutao nekoliko kad moja receptorska membrana zavibrira. Frekvence se složiše u Silvestrov odziv. Bio je nekoliko kilometara daleko i pozivao ka obali. Opipao sam udaljenost kopna i zapolivao ka njemu. Ispuzasmo napolje tegleći trbuhe, najpre po vlažnom, a potom po suvom pesku. U senci prvih palmi se zaustavismo. Silvester skrcka dva kokosova oraha svojim snažnim zubatim vilicama, onda se uspravi i savi jedno stablo banana. Nije me odbio kad mu se prifružih. Još dalje pred nama, duboko u kopnu, šume na planinskim obroncima su pozivale. "Silvere." zarežah kroz visoku travu, "osećam zadah lovaca. Još se sećam njihovih kopalja kojim su mi razderali rame. Jesi li zato da malo obrnemo uloge?" "Hajde, požuri kroz te transformacije. Nemamo vremena za čitavu darvinsku evoluciju." Bezrepi primat mi se cerio sa grane obližnjeg drveta. Nisam mogao da ga dosegnem i isvetim se za nanetu uvredu. U nekoliko skokova sam dospeo do ulaza u pećinu. Unutra je lelujalo mladunče žderača šuma i dozivalo me. Podigao sam batinu i snažno se pesnicom udario u grudi. Razjapio sam vilice i zaroktao gromko: "Aatrr..." Na ulazu pećine se pojavi Silvester. Podbočio se rukama i počeo da se smeje: "Jebote, Greje, ala dobro izgledaš! Mogao bi da ostanješ zauvek. Kako model za Artura Klarka." Kasnije, kraj vatre, postideh se što sam go. "Ipak smo uspeli, Silvere..." rekoh posle duge pauze. "Ali kako si znao za sve ovo?" "Vidiš, tvoj posao je traganje za stvarina, a moj za ljudima. Kad sam jednom prihvatio činjenicu da je Nouver samo još jedan čovek bilo je sve lakše. Doduše, poseban je on čovek. Osvrni se samo oko sebe i shvatićeš. Ovako nešto se nalaz i u nama, ali za nas defini- tivno zapreteno u zapisima gena." "Nadao sam se da će nas Id izbaciti u realan svet..." "I ja sam se pomalo nadao, ali je ovo bilo verovatnije. I dalje smo u, kako si to rekao, u njegovom svesno - nesvesnom prostoru." "Znam to. Ali, zbog čega je ovo bilo verovatnije?" "Sećaš li se mojih restauracija u "Rogu nečastivog"?" "Svakako." "Fejlenovi agenti su nastradali na nemogućim mestima. U ovoj stvarnosti je to moguće i realno. Mi smo za sada pročli sve genetske transformacije do čoveka, a možemo biti sigurni da nema prepreka sve do Dahaua..." "Ako ne nestradamo u nekom ranijem vreme - prostoru." "To je već naš problem. A mi smo upozoreni." "Ne sviđa mi se da čitav život provedem u duši jednog čoveka. Ma koliko imao osećaj materijalnosi, to je ipak pseudo - materijalnost." "Zavisi od tačke gledišta. Čitao sam dosta filosofa koji se sa tobom ne bi složili i bili presretni da utvrde da su njihovi stavovi da je svet samo predstava unutrašnjeg života svakog pojedinca..." "Ne zamajavaj. Imamo mi tamo, valjda, i neke prijatelje, Cigane, ženske..." "I ovde su. Samo ih treba pronaći. Izgleda da je Fejlenov neuroimplant proširio domete Damjana Nouvera i da njegovo svesno - nesvesno obuhvata daleko više od sume individualnih genetskih zapisa. Bratac, nalazimo se u čoveku - univerzumu!" "Ja bih ipak napolje..." nisam mogao da se uzdržim. Noć sam proveo kao da sam putnik u brodu koji prolazi kroz asteroidni pojas od najmanje tri parseka. Košmar pa uzdrhtalo buđe- nja, košmar pa buđenje... buđenje, pa za promenu - noćna mora... Borili smo se i tukli Silvester i ja sa svim silama i vojskama realne i izmišljene prošlosti. Zidali piramide i otvarali Crveno more sa Mojsijem. Branili izgubljeno carstvo kraljice od Sabe, doduše samo ja, Silvester joj se uvalio u krevet, a posle je pretvorio u bezlič- nog mimiforma. Bili smo šoguni i samuraji, centurioni i gladijatori, viteyovi i štitonoše. Ljutio sam se na svog druga što mi je dopalo da budem Sančo Pansa. Razradio sam taktiku iskrcavanja u Nprmandiju, a Silver je sa tenkovima prošao Ardene. Izdimili smo u Aušvicu i posle sudili Leru za ratne zločine. U poslednjem galaktičkom ratu smo razneseni sa sazvežđem Saurusa. Putovali smo podprostorom između dva prostorna iskrivljenja i ostali zauvek zaglavljeni u njemu. Večnost u podprostoru ili u Damjanu Nouveru, svejedno. Mučno sam se probudio pokušavajući da se izvučem iz njega kroz mokraćni kanal. Nije išlo jer je sve napred bilo zaglavljeno armijom spermatozoida koji su ljigali napred. "Nebesa, neću da zaglavim u jebačini! I to tuđoj!" drao sam se iz sveg glasa. Drao sam se i kad sam shvatio da me Silvester drmusa. "Šta ti je! Šta ti je!" vikao je unoseći mi se u lice. "Hoću napolje! Neka bude kao govno, ali hoću napolje odavde!" dahtao sam brišući znoj sa lica. "Slažem se sa tobom, ali ćemo za dozvolu morati da pitamo Damjana Nouvera." "Damjana Nouvera? Otkud ti sad Damjan? Pa, mi smo u njemu! Progutao nas je, pojeo, svario...!" "Bogami, Greje, bio si pametniji na onom svetu. Razmisli malo. Tamo smo u komi, a ovde - živi. Tako je i sa drugim ljudima koje je povukao u sebe njegov okean Ida. Mrtvi su samo oni koji su nestali, sagoreli. R, sad pazi, i Nouver je u komi. To znači da je povukao i sebe. Tu je negde u ovom svemiru." Lice mi se iskrivi od muke. "Silvere, idi dovraga sa svojim optimizmom. Pa, iziđi iz pećine i pogledaj oko sebe, Pronađi tačku i vreme u tom ljudskom svemiru gde bi mogao da se nalazi nouver..." "Pa, pokušao sam..." "Molim?" "Dok si ti spavao i preslišavao svoje moguće budućnosti, ja sam deljao sadašnjost..." Obećah sam sebi da mu nikada neću ispričati ono o kraljici od Sabe. Neka je uskraćen za jednu avanturu. U nekoliko koraka pređoh prostoriju i iz ormana uzeh svoju odeću. Kada sam povukao zatvarač na kombinezonu primetih da je Silvester startovao mog skakača. "Hej, pa ovo je..." "Šta ćeš, mi smo uljezi u ovu stvarnost pa prilično lako prodi- remo kroz njene opne. Mislim da nije tako sa ljudima koji su njen deo." Čudno je kako poznata sredina smiruje. Kako li se zove tako nešto u medicini? Antiklaustrofobija? Klaustrofilija? Lekari sigurno i za to imaju ime. "Deljao si ovdašnju stvarnost, je li? A jesi li izdeljao..." "Prepekan? Naravno da jesam. Hoćeš li jedan gutljaj?" Rekao sam da hoću. I dobio sam ga. Najbolji, sa Prunela. "Sad mi još reci da znaš gde možemo da nađemo Nouvera." "Znam." "Kako si saznao?" "Najpre sam pokušao dedukcijom..." "Hajde, ne seri." "Teško je bilo dok nisam shvatio da je sve ovo što se nalazi oko nas - Damjan Nouver. Onda sam izveo jednu malu restauraciju. Prepeka- na je bilo dovoljno." Sigurno, kad je ostalo i za mene. Beskrajne su obale beskonačnog okeana Spoljni pramenovi Galaksije. Sunčev sistem. Legendarna planeta Zemlja. Ima u njoj, unutar velikih okeana, prostranih mora. Jedno od njih preseca Balkansko poluostrvo, razdvaja ga na manja mora, sve dublje do konačnog kopna. No, i tamo, komadi kopna, ostrva poput Melite, znaju da okruže manje površine vode. Saline, Veliko i Malo jezero. U velikom jezeru ponovo ostrvo. Na njemu staro zdanje. Napušteni benediktansku samostam pre nego što ga je vreme pretvorilo u hotel za radoznale. Tamo me je poveo Silvester Najt. Tamo su nas čekali Ijela i Damjan Nouver. Za kratko smo se zadržali na pristojnoj udaljenosti. Da sklonimo i obezbedimo moju letilicu i da nabavimo prigodnu odeću. Nismo bili sigurni kako će nas doćekati Nouver ako se pojavimo odeveni kao ljudi iz vremena i prostora odakle je pokušao da pobegne. Pešice smo obišli Veliko jezero do strane uz čije se obale smestilo malo ostrvo sa benediktanskim samostanom. Preplivali smo brzak što ga spaja sa Salinama, bila je plima. Sa odećom na glavi pregazili smo plićak i došli nadomak velikog zdanja. U tišini smo se obukli, a zatim, razgovarajući i smejući se glasno, obišli zgradu do obale, gde su na suncu uživali mladi ljudi. Ijela je bila mnogo zgodnija od one koju smo ostavili na klinici u Kingstonu. Damjan Nouver isti kao na zapisima koje sam pregledao kod Fejlena Oberbinde- ra. Oštro nas je prostrelio pogledom i ja se prestravih da se ponovo ne uzburka njegov Id i povuče nas još dublje u neki novi unutrašnji svet. "Dobar dan." Uspeo sam da mi glas previše ne treperi. "Dobar dan." otpozdraviše. "Nisam znao da na Mljetu ima drugih ljudi" podozrivo reče Nouver. "Ni mi." odvrati spremno Silvester. "Bacili smo mreže, tamo iza Salina, ka otvorenom moru, da stoje do večeri. Nismo želeli da se vraćamo kući do tada..." "Ah, da, prirodno." klimnu glavom Nouver. "Pridružite nam se ako niste umorni. Moja draga i ja smo zakupili ovu napuštenu zgradu i uredili par soba. Kasnije se možete odmoriti u jednoj od njih. Biće ovde lep hotel jednom." "Teško. Siroti smo ljudi, mi u ovom kraju." "Bolja vremena dolaze." "Verujte mu." umeša se Ijela. "Damjan mi je puno pričao o vremenima koja dolaze. Ja sam Ijela." "Geren Svarunov." predstavih se. "Srebrenko Vitezović, ribar ovdašnji." Silvestrov nadmoćni smešak me obori s nogu. Kako je to samo dobro smislio! Sedeli smo tako i trabunjali koješta čitava dva sata. Bez ideje kako da pređemo na stvar. Pat pozicija je nešto najgore što postoji u šahu. Mladi par je zaista bio simpatičan i nekako nisam mogao da mu zamerim što je rasturio tolike ljude da bi sa njom stekao svoj mir. Oni kao ljudi iz "Cyberpunka" su se, zapravo, sami utopili u svojoj mržnji, a oni drugi, sa Crvene petice Grifona, su sami tražili đavola. Jedino smo Silvester i ja tu upali pomalo nedužni. Zar zbog toga da ga iznenada zviznem i čekam svoju sudbinu kad se osvesti? Nouver je praktično bio nedodirljiv i verovatno je to dobro znao. Mora da su iste misli morile i Silvestera. Naklapao je o vreme- nu, moru, mrežama i ribama, gradelama i brodetu, kao da se nikada nije rastajao od obih obala. Pričao o poponama i zagonicama, paranga- lima i capariji... "Zar caparija mije specijalitet iz Grčke?" nezgodno se umeša sa svojim znanjem Nouver. "Otkud znate?" Silvester spretno uzvrati pitanjem na pitanje. "I ja sam Balkanac. Damjan mi je ime, zar ne?" "Nisam rekao da i ja tako lovim plavu ribu. Pričao mi je jedan Grk koji je ovde jednom letovao." "Otkad Grci ovde letuju?" Sve je počlo traljavo. Kako smo mogli da znamo da Nouver bolje poznaje legendarnu Zemlju i ove krajeve od nas? Mada se moglo naslu- titi iz njegovog izbora da se baš ovde sklone od ljudi. Shvatih da nema izlaza. "Dosta, bre, Silvere. Ako ovako nastavimo ostaćemo ovde ribari zauvek. Moglo bi povremeno, ali nikako zauvek. I hoću kući, pa šta bude!" "Molim?" nakostreši se Nouver. "Šuli ste - hoću kući! Pa makar me opet progutao taj vaš Id. Samo prvi put je teško..." Instinktivno sam se pogurio. Kao da ošekujem udarac ili nešto još mnogo gore. Na neki način, bio sam spreman i da sagorim, samo ne ponovo u komu u kojoj bih bio manje siguran od napuštenog odojčeta. Pred očima su mi se ređale slike prilaza upravnoj zgradi rudnika na R-5 Grifona. Ispijeni leševi onih koji možda još lutaju u ovom unutr- ašnjem svemiru. Nije se dogodilo ništa. Beskranji trenutak iščekivanja nije se završio trajnom komom. Video sam da Ijelina šaka počiva na Damjanovoj mišici. Možda se na neki način ona stavila na našu stranu i zadržava bonacu na površini Ida. "Izgleda da je maskerada završena." sporo zaključi Nouver. "Jesam li ja odgovoran za vas? Nisu mi poznati vaši likovi." "Delimično jeste, mada smo se uključili u igru tek pošto ste se povukli u komu, to jest, ovde. "Silvester je shvatio da bar za prvo vreme neće biti žestokih akcija. Kada otpočne razgovor tuča uvek prestaje. "Uključili u igru? Ne razumem. Uostalom, kako ste znali da treba mene da tražite?" "Fejlen Oberbinder nas je angažovao da vas pronađemo. Vi nosite njegov neuroimplant, zar ne?" "Bravo. Vi ste me očigledno pronašli dva puta. Mogu li da saznam gde se dogodilo prvi put?" "Na Grifonovoj petici. Tamo je već bio rusvaj a vi u komi. Samo su četvorica vaših otmičara bila u svesnom stanji." "Onda je opet neko pokrenuo Id. Ko je bio ta budala?" "Izgleda ja." smerno priznade Silvester. "Učinilo mi se da je dobar trenutak da savladamo nadzornika Juraju Hanta i njegove ljude. To je bila greška." "Tada nismo znali šta pokreće Id." dodadoh. "Šta biste učinili da ste uspeli? Raskopali moju glavu da se dokopate implanta? Ili biste me otpremili Fejlenu da ga vadi sam? Sudija je dželat koliko i izvršilac presude." "Čekajte, mnogo toga može da se zameri jednom Ciganinu, ali ne i to. Nama niko ne može da nametne konačnu odluku." Protestvovao sam žestoko i oskreno. Ma koliko Nouverova tvrdnja proisticala iz sleda okolnosti i iskustava koja je imao sa našom civilizacijom otkako se pojavio sa Planete Ludaka, sada nam je nanosio nepravdu. Mi smo naše ispunjenje tražili u traganju za nepoznatim, u utkrivanju zapretenih istina. Adrenalin je počeo da se skuplja pod mojom kožom. Imam i ja svoj Id neka zapljusne Nouverov, ako smo svi u njemu ostrva. Izgleda da smo bili. Damjan Nouver povuče glavu malo unazad. Njegove oči su me pažljivo ispitivale. Tragale su po nekim prostorima duboko u meni. Ijela se sasvim pribi uz njega. Kao da je njeno prisustvo pojačalo intenzitet njegovog traganja. "Mislim da ste govorili istinu." progovori on najzad. "Nema potrebe da razlivamo Id." "Možda nema, ali neka i on bude ulog. Ako nas potopite u njemu, mi ćemo vas ponovo pronaći..." "Ja sam Restaurator, a tako je lako pronaći čoveka kada je ćitav svemir oko vas on sam." dodade Silvester. "Poznato mi je to." uzdahnu Nouver. "A istovremeno bi katastroa- lno bilo da pokušate da me ubijete. Vi ste se uverili da smrt ovde vodi u sažimanje istog bića u spoljnoj ljusci prostora. Tada prestaje njegov svemir." "Onda je svima sve jasno." zaklučih. "Dame," oglasi se Ijela i ustade, "zašto ne prekineš sve ovo? Obećao si da ćemo ovde zauvek biti mirni i slobodni. Ja ću sad otoći da se okupam a kada se vratim želim samo da se pozdravim sa dvojcom simpatičnih tragača za koje bi možda bilo bolje da su obični riba- ri..." Gledali smo kako lagano odlazi ka vodi, kako skida ogrtač, gazi do dubine iznad kolena i zastaje. Okrenula se ka nama, ogrnuta svojom dugom kosom, zahvatila rikama vodu i pokvsila svoje lepo telo. Mahnula nam je još jednom i zaplivala ka sredini Velikog jezera. "Ah kakva žena!" ote se Silvesteru. "Ah kakva lepota, kao Venera iz pene začeta..." uzdahnuo sam i sam. "Te žene, uvek one odlučuju." malo se namršti Damjan. "A vredelo je, zar ne? Povući se jedan nivo unutra da bih je dobio?" Nemo smo se složili sa njim. "I šta sad?" ponovo se javi Silvester. "Vi ne želite da ostanete ribari, jel tako? Meni se ne bi dopalo da danas ili sutra ovuda nagrnu i ostali iz spoljne ljuske što lutaju ovim prostorima. To možemo da rešimo, ali vaš Fejlen mora biti na gubitku..." "Poslaćemo ga kod vas, pa neka sam traži svoje vlasništvo." iscerih se. "To nikako. Neću više da vidim ni njega ni vas u jednom sveni- ru." "Znači da je moguće da se izvede." Silvester je još bio sumnji- čav. "Kako?" "Jednostavno je. Idjela i ja ćemo se povući u sledeći unutrašnji svemir. Time prestaju da postoje naša tela u vašem. I ovaj prostor za vas dvojcu i sve ostale koji su zalutali. Biće iznenadnih ozdravlje- nja i buđenja iz kome sa teškim noćnim morama. Ali, neka to bude vaš problem. Šta mogu, opet će se obogatiti lekari..." Ustao je i on i krenuo za Ijelom. Dok se udaljavao kroz glavu su mi prolazile hiljade misli. O ukupnoj predstavi svemira koji se beskonačno oblaže oko sebe ponav- ljajući se kao ideja samo jednog bića. MOžda je moj svemir isto tako bio samo deo unutrašnjeg života nekoga sa Planete Ludaka, možda su i oni sami ispunjavali neki tuđi. Svejedno. Moj svemir je pripadao samo meni i sa zadovoljstvom sam osetio da sam spreman da se vratim. Opet ću ja odlučivati kada ću na Istreru da se odmaram od ljudi, a kada potražiti društvo, kao što je to u ovom trenu bio Silvester. Iako je samo imitacija svemira Damjana Nouvera, pripada samo meni i u njoj mogu sam da rušim svoje zidove. Dvoje mladih su se priključili jedno drugom. Ponovo su nas posmatrali i onda podigli ruke da još jednom mahnu. Zaista sam strašno želeo da upamtim trenutak kad jedan svemir prestaje da postoji, ali ništa od toga. Samo smo tresnuli na pod rudničke uprave na GR-5 u sazvežđu Grifona. Pogledao sam ka stolu gde je trebalo da leži Damjan Nouver. Ništa. Izgleda da ćemo morati da vratimo pare Fejlenu Oberbinderu. |
|
Copyright ©1997 - 2026 by SF-BAY. Sva prava zadržana. All rights reserved. You are free to read this document online and make links to it. Copying or duplication of this document is not allowed. Produkcija: DataVoyage i Uzice.Net |