|
| ENGARSKI LISTOVI Dragan Nedeljković |
|
Umesto predslovlja Razmišljajući kako da složim knjigu o pohodu na Otrič Engar, dugo sam se premišljao da li da pustim Sujemu Dioljansku da sama govori, ili pak da pratim njene tragove. Na kraju sam popustio svojoj prirodi i presekao stvar po sredini: ona je ostavila dosta tragova gde govori o sebi, i šta joj se usput dešavalo. Tu i tamo sam, tek jasnoće radi, umetnuo poneki list što sam ga svojim prstima stvorio, ili od drugih skupio, što se ne da zaobići kad se ovakve knjige pišu i u njima neke naročite stvari spominju. Zapise njenih misli sam stavljao samo tamo gde ih je ona ostavila kao službene beleške, ostale sam namerno učinio sebi nedostupnim. Otrič Engar nam dugo beše zagonetan. U celom sazvežđu se o njemu tako malo znalo, da je sve moglo da se ponese u uvetu (fusnota: U uvetu se nosio ugrađen računar, umerenih moći, koji je služio svemu i svačemu. Pokretao se u prvo vreme zvonjenjem u uvetu, a bio povezan sa središtem za govor. Po povratku sa pohoda, sadržaj zapisa sa njega se prenosio u Knjižnicu Sazvežđa.) i da ostane mesta za još toliko. Engarčane su smatrali za čudne svate, a posle ovog pohoda o njima se ispredaju svakojake priče (ova bi knjiga trebalo da ih dokrajči), no sad bar ima razumevanja za njih. Prvo duvan, onda na put ?_ (fusnota: ?_ je oznaka kojom ću nadalje obeležavati šta je ostalo zabeleženo u Sujeminom ušnom računaru; drugi računari i ostali izvori će biti posebno obeleženi gde se bude činilo zgodno; i pravopis se menja već prema prilici i vremenu. vele da su promene u pravopisima moda kao i svaka druga i da dobro odražavaju doba.) pomoć da bih ti pomogao, moram znati šta te zanima. uvek kažem nešto malo i dam spisak stvari o kojima znam više. izaberi jednu, ili nijednu, pa da se vratimo prethodnom poslu. o čemu znam još: /pomoć /račun /beleške /pretrage /Engar /sazvežđe /zakoni /novac /običaji
/jezici ?_ beleške da napraviš belešku, pomisli na računar, a zatim na pisanje; pitaću te da li bi da pišeš, dopišeš, čitaš, nađeš ili prevodiš. ?_ dosta, pravopis Za sad ćeš morati da zamišljaš naredbe, kao da si ih utipkala; vremenom ćemo ubrzati i moći ćemo da razgovaramo. nadam se da sam bio od pomoći ?_ pišem Kad sam se spremala na ovaj put, Čiča me beše uzeo pod svoje. Prvo mi je sastavio spisak tečajeva koje sam dosad uspela da izbegnem. Potom mi je očitao podugačku bukvicu, pa me poterao da ih prođem sve do jednog. Koju nedelju kasnije, kad sam ih ispozavršavala, dobro me propitao iz sviju. Onda me poslao lekarima, da me dobro pregledaju, cepe protiv svih boleština što su im na um pale, te da me duševno pripreme na razne stvari - one što me na putu čekaju i one što su mi ugradili u telo. Čak mi je koža po celoj glavi propletena tankim žicama, da ne zračim a da mogu da primam i šaljem kad hoću. Ono, ja i ne mogu da primam ni da šaljem, ali može moja buba u uhu. Ovo je dobro - to 'kad hoću', jer je dosta teško slušati sve odjednom i izabrati nešto, mada smo to podosta vežbali. Kod nas je prilična galama u zraku. Smešno mi je ovo mesto - zove se Vukojebina a tako je bučno. ?_ gotovo ?_ pomoć /vukojebina /naziv /poreklo ne znam o tome ništa. dozvoli da se povežem sa središnjim računarom ovdašnje Knjižnice %%- otvori /veza /knjižnica - %% ?___ %% - planeta Vukojebina je nazvana po starom običaju da se prve reči koje izgovori onaj ko je prvi vidi ** PRESKOČI OBIČAJE ** %% - Prvi ju je spazio Gvidoje Ibn Memsudov i rekao 'Kakvavukojebina!' ** DOSTA ** ?_ pišem /dalje Stvorili su mi lažnu ličnost. Nadam se da su moji skrivači veštiji od njihovih tragača. Upotrebili su sve svoje duševne veštine da ja mogu, ako zatreba, da poverujem da sam stvarno Sujema Dioljanska, od trgovačke loze Dioljanskih, sa Bendida, grad Sjudad ho Ocivigo. Tečno govorim tamošnje narečje vaseljenskog, kao i čisti hi-kheta epanjal. Kad se ozbiljno naljutim, sama sebe uhvatim kako psujem na njemu. Juče me čiča pozvao u vežu da me poslednji put propita. Izvadio je lulu od trešnjinog korena (gde li nalazi te stvari?) i kesu čerkerskog duvana. - Na, zapali. - Daj ukreši onako, kamenom. - Ne bih da te plašim, ali hoću da vidim umeš li to sama. - Što bi me time plašio? - Razmisli. U šta treba da upadneš pa da ti ta veština zatreba? Oćutasmo ostatak. Vele da su neki narodi imali običaj da posede malo pred polazak. Polako ih shvatam. - Čuj, Sujema, ja sam star i umreću dok se vratiš. Voleo bih da odem umesto tebe, ali znaš... - Ko se ne vrati, ko da nije ni otišao. Znam. Obećavam ti da ću se vratiti. - Jesi li dobro proučila prošlost starog Otriča? - Sve što se dalo naći imam u glavi. - Ili uvetu. Pazi, opasni su. Njihovo mišljenje ne ide našim stazama. Mislim da ćeš tamo ostaviti kosti. - Mož' da bidne al ne mora'a znači. - Odakle ti sad ta rečenica, i šta uopšte znači? - Rečenicu sam pokupila iz knjiga starostavnih, kad sam se spremala za ovo poslanstvo. Znaš, postojala je jedna država slično ustrojena. Davno. - To im beše najveća mudrost? - Ne, no onima što im dođoše glave. Njih sam još ozbiljnije proučila. I to i nije bio baš vrhunac njihovog duha; više za svaki dan no za praznik. Valja znati te stvari kad ideš na takvo mesto. - Ali šta stvarno znači? - Otprilike: "To što veliš je možda i tačno u neku ruku, ali to još nije ni izdaleka dovoljno da pouzdano znaš da će ispasti onako kako misliš". Ovaj prepev neće valjati, jer je kratak. Oni su znali još više da smeste u malu čašu. - Ostario sam, zaista. Više sad ima u tvojoj glavi, sve i da zanemarimo one drangulije, nego u mojoj. Iskustvo me naučilo jednu stvar: ludake sreća prati. Sa svim mojim iskustvom, gori sam od tebe za ovaj pohod. Ne samo što ne shvatam sve što ti veliš, no se bojim da ne bismo slučajno stali jedno protiv drugog. Tvoja mladost, ludost i mašta su jači od mojih dvesta godina. Tu on izvadi drugu lulu i zapali i sebi. Laste su cvrkutale negde iznad naših glava. Pustila sam da mi računar snimi celu sliku, i zvuk i miris. Stine u punom cvetu, gdore precvetavaju, i čerkerski duvan. I jedan šlepnić skakuće sa grane na granu. Ko zna koliko puta ću ovo prevrteti. |
| Kud smo pošli ?_ pomoć /Engar Planeta Otrič Engar, sunce Vilem, godina duga 412 starih dana, uglavnom pustinja. Mnogo malih država. Kriju se i dosta su nepoznati. Malo se zna, a i to od retkih preživelih uhoda. očemu znam još: /planeta /prošlost /države /uređenje /predanje /privreda /odnosi_sa_sazvežđem ?_ planeta Oko Vilema kruži 12 planeta, dosta blizu raspoređenih, ali se skoro nikad težom ne očešu jedna o drugu te to nije neka teškoća. Površina samog Otrič Engara je kamenita i oštećena ratovima. Vreme suvo i vetrovito. Desetina pod morem. Broj stanovnika od 500.000 do 3.000.000.000 - niko ne zna pouzdano. očemu znam još: /vreme /zemljište /voda /kretanje /živi_svet dakle: ?_ države u vezi sa 'planeta' ne postoji 'države'. postoji u vezi sa'Engar'. treba li ti to? ?_ da Na Otrič Engaru postoji više država; dajem stanje na dan 147288645; (fusnota: Sujemin računar očigledno računa u starim danima; po svoj su prilici i podaci u njemu stari. Razlika između starih i novih dana je u tome što se uzima tačna dužina Svetskog dana sa onoliko brojki koliko je pouzdano; ostalo su nule koje se ne beleže. Samo je prvih sedam značajno.) ako neko sazna novosti, neka javi Knjižnicamao. o čemu znam još: /Kejn_Kej /Šaguar_Šag /Meterška_Duževina /Helezijino_Carstvo /Demška_Kraljevina ?_ Slob Slobodni Grad Bidem je neka vrsta ničije zemlje. Ne ratuje, ali zato svi ratovi na neki način prolaze kroz njega. U njemu je i svemirsko pristanište, i svačija carina, i svačije uhode. Ne zna se oblik vlasti - valjda neki savet, ali se ne zna kako se postaje član. o čemu znam još: /Kejn_Kej /Šaguar_Šag /Meterška_Duževina /Helezijino_Carstvo /Demška_Kraljevina ?_ Engar /prošlost Prošlost Engara je dosta burna; ubraja se u svetska čuda po tome što opstaje posle petnaest vekova neprekidnog rata. Rat se nikad ne prekida, ali se nikad ni ne razbuktava. Povremeno se vidi okidanje jezgrenog i drugog oružja. Naziv Otrič Engar potiče od prvih naseljenika - navodno su bili oduševljeni nekim staroevropskim carstvom, prema jednom predanju zvalo se OtričEngar, prema drugom Jesteraj Bungar - elem, već je ta prva razlika u tumačenju stvorila dve države koje uskoro zaratiše. Bungar ne postoji već dva veka, tu su sad dve Behalije i Demška kraljevina ** PREKID ** prekinula si me. izvoli: ?_ pišem Čiča me malo prepao. Stvarno sam mislila da je nošenje računara ugrađenog negde u uvo velika glavobolja. Ono, jeste da je tu i tamo dosadan, ali je stvarno od pomoći. Trebaće mi koji dan da se naviknem. Teže će ići sa ostalim što su ugradili u mene, samo da me ne razotkriju. Možda se od onog njihovog silnog zračenja moj mali, kratki, zračak neće ni primetiti. ?_ snimanje sve što vidiš, čuješ i pomisliš - snimiću. ti posle briši što ti se ne svidi. ?_ pusti čičinu besedu pred put Čiča: Kad stigneš na Engar, predaj se prvom na kog naiđeš; tako ćeš možda glavu izvući. Odvešće te da te saslušaju, ne bi li iz tebe sve izvukli. Ne znam šta bi ih moglo zanimati, ali prošlost nas uči da su u ratu svi stranci sumnjivi i drže ih za uhode dok se ne pokažu odani, a i duže. I kad se pomisli da su primljeni, još se u njih sumnja. Pusti ih neka te ispituju, mi smo spremili šta će čuti. Ti znaš ko si u stvari, ali ne znaš kad te pitaju. Znaš samo ono što ti spremismo. Što znaš, ili neznaš, znaš iskreno, i dušom i telom, ili isto tako ne znaš, koliko već naši naučnici veštine imaju. U ratu svi uhode sve, žive uhodeći i uhođeni, pa su se tako u tome izveštili, da moramo od njih podosta veštiji biti ne bismo li ih nadmudrili. Mnoge naše veštine u tebe ugradismo, i naučismo te najboljem što mislimo da ti na putu može dobro doći. Hajde da, kako ti ono reče, posedimo malo do poletanja. Jesi li za čaj? Sujema: Nije zgodno leteti sa punom bešikom. Radije daj lulu,ko zna gde je sledeća. Čiča: Nigde. Kod njih je forlajama dopuštena samo kratka zavijača u dugom čibuku. O njihovim novijim običajima, šta se nosi a šta ne, čekaće te knjiga od naših osmatrača, ako i oni nešto mogu znati, gledajući Engarčane po postajama duž sazvežđa. Šta ako oni u svemir šalju samo malo skrajnute? Ako ipak nešto novo doznaju, dopisaće svakako. Tu se snađi sama, učili smo te kako se proučavaju nesređeni spisi. ## (fusnota: Ova oznaka se koristi za autorske umetke u tekstu, koje je za ovo izdanje sačinio Bler Erikson.) Tu Sujema odbi dva duga dima iz lule, kao da hoće i sebe i čiču od sveta da sakrije. Začkilji, ne zna se da li od dima ili da se načini lukava, pa: Sujema: Jeste li mi stavili sliku sa ožiljkom na sve isprave? Putne isprave, potvrde da sam cepljena, da znam jezike i propise, da Čiča: Sve. Čak i da umeš da kuvaš po epanjalski. I slike su stare koliko treba. Sujema: A ožiljak? Na svim slikama? Čiča: Ne na svim, devojko! Sujema: Samo na one koje treba da se novima čine? Čiča: Sad dobro zboriš. Ili kušaš i ti mene pomalo? Sujema: Starino prepotopska, nikad nećeš znati čemu me je ko naučio. A i ko zna zašto je to dobro. ## Tako njih dvoje pođoše polako niz perivoj između vinove loze i branga. Prebirajući u mislima po svom prtljagu (zaboravnost može da se svidi - češće se osveti), prešla je brzo preko onoga u putnoj vreći. Tamo je bilo samo nekoliko ličnih stvari i uzoraka za pazar: krasila za lice, ogledalca, češljevi, tu i tamo po neka od skrivenih naprava. Primopredajnik, zamumuljač, odmumuljač i živoglas su bili zajedno u neupadljivoj kutijici. U ućkuru ubojiti bič. Zračni zaklon utkan pod temenom. Strujna svirala. Jak štitnik u kopči na pojasu. Spomen kamen na pribadači, a u njoj druga, mala smrtonosna igla. Spremiše naši savetnici Sujemu kao da će ratovati. Ono, u rat jeste pošla, ali ne da ratuje. Posao joj beše još zaludniji - valjaše joj otkriti zašto se tamo još ratuje, posle toliko vekova. Znala je dobro da niko neće ni prozboriti ako se jednog jutra njen živoglas ne oglasi kad treba i ne dojavi kući zbrkanim, nemuštim glasom šta je tih dana jela, šta u uvo zabeležila, kako joj bije bilo, kako kola krv, uzrujava li se, spava li dobro i na šta je mislila pred spavanje. Sve to za jedan trenutak dnevno, ili ređe; bar jednom godišnje trebalo je da doturi beleške živoglasa do bilo kakvog predajnika, a on će već naći načina da sve to pošalje i zamumulji tako da ga samo čiča može odmumuljiti, kao što ga je i zamumuljio. |
| Mere i aršini u Otriču naspram svetskih Ne pamti se tačno u kom je veku sav svet prihvatio desetno računanje i merenje - neki vele da to beše u dvanaestom, neki u petnaestom, a neki čak i u devetnaestom veku. Svi smo odgojenina tome da računamo u vrstama, megavrstama, paršanima, gaonima i nanotrenima, jedino smo sa dužim jedinicama za vreme zadržali neke stare običaje, na užas naših kiberneša, jer im 24 časa u danu i prestupne godine stalno kvare lepotu računa. Godine su poremetile i taj običaj - uvedene su letačke, i to načinom mitskog Alekse Makedonca. On je, kako veli predanje, mačem presekao nerazrešivi čvor, i tako dobio dva isto tako nerešiva čvora. Letačka godina ima sto starih zemaljskih dana od po sto letačkih sati - to i mala deca znaju. Na Otriču su otišli sasvim na svoju stranu. Letački sat, izmišljena jedinica koja se ni na jednoj planeti ne koristi, je jedina svetska jedinica koje se drže, uz, naravno, cenu zlata. Njihove dužinske mere su razni palci, metri, stope; težinu mere na pudove, funde i ferde (navodno po težini koju je mogao da ponese jedan konj (fusnota: Ti tzv. konji se često pominju uvezi sa Engarom, ali do danas nije jasno da li je to bilo oružje, prevozna naprava ili prvobitni računar opšte namene sa zametkom veštačkog uma prim. ##)). Njihov takozvani metar određuju kao ceo umnožak srednje talasne dužine Vilema / Plavca koja se vidi kroz obično plavo brodsko zaštitno staklo – što nema nikakve podloge ni u nauci ni u veštini. Od doba kad su to zaveli, sedam puta je ta boja menjana, a i gradivo za staklo.Čak, mada nije potvrđeno, ima nekoliko država koje drže svetske nazive za svoje mere, ali sa svojim veličinama, da bi se lakše preračunavalo prema susedima. Tako jedna Kejn Kejčanska vrsta iznosi 2.4683 svetske, ali zato ima tačno 4.000 Behalske ili 6.000 Šaguar Šaških. Još ponajgore od svega je što se u računu drže gde osmičnog, gde šesnaestičnog, a gde desetičnog računa. Haos je toliki da je bukvalno jedina jedinica koja važi na celom Otriču - sto letačkih sati u jednom danu. To baš i ne odgovara obrtanju Otriča - njihov dan zato traje 95.35 sati (fusnota: ## Sujemin računar očigledno računa u starim danima; po svoj su prilici i podaci u njemu stari. Razlika između starih i novih dana je u tome što se uzima tačna dužina Svetskog dana sa onoliko brojki koliko je pouzdano; ostalo su nule koje se ne beleže. Samo je prvih sedam značajno.), ali se kod njih takvi časovnici i prave. Čuven je slučaj od pre 137 letačkih, kad je Vodeći saveza kiberneša pokušao da svoje Engarske drugove po oruđu spase bede i utiče da se bar koliko toliko račun ujednači. Pisao je nekolikim ustanovama svetskim, i svud je bio podržan, osim od onih čije se kože ticalo. Odgovori svih otriških Kibernešlija su bili jednako prezrivi - "ne petljaj se u šta se ne razumeš. ako ti je teško da napišeš preračun, a ti kaži šta ti treba pa da ti mi napišemo." Do danas nikome nije jasno. Ne da nije jasno kako to kod njih ide - ako je išlo dosad, mora da nekako MOŽE da ide; nije jasno kako je moguće da se to njima sviđa. Savet putnicima - ne idite tamo bez dobro nakljukanog računara. Za 425. svetski sabor kiberneša Ajderec Desku, brojovođa Otrič za početnike mesto: sazvežđe Konjovoca, od prvaka dva paršana ulevo. Zvezdino ime je, po predanju, nekad bilo Plavac, navodno poboji izlaska. Boja je u stvari sunčevoj slična, no su se prvi istraživači, veli predanje, tamo po noćnoj strani spustili sa spuštenim kapcima brodskim, pa im je zora plavim sa istoka zarudela. Kasnije ga nazvaše Vilem, po nekom čuvenom vladaru, valjda Kajsaru Vilimu, po drugim izvorima Ćesaru Bilijemu, za koga se još pouzdano ne zna je li živeo ili mu se prišiva. I svetu su ime menjali, isprva beše Kuntka, pa Udopeš, pa nakraju Otrič Engar. Sva imena, koja pomenuh, iz njihovih predanja potiču; po njima, prvi naraštaji na Engaru su kroz drevna predanja sebi uzora tražili, i našli. Nekad davno beše, kako se to tada zvalo, carstvo, po imenu Josterej Munguar ili Otriš Ongar, sa sedištem u "carskom gradu" Vineršnicu (fusnota: U knjigama takođe poznat i kao Vinter Šnit, Vider Šmid, i, mada dosta retko, ali ne manje značajno, Vider Šit. U drugoj grani, pominje se i Vijana, Bijna, Buča, Boč i Bač, koji se svi, poprilici, nalažahu na istom mestu, a možda i u ista vremena. Malo je gradova zabeleženo da je imalo toliko imena.), za koji vele da je bio truo iznutra, ali lep spolja, i zbog toga ga je mnogi osvajač poštedeo. Priča dalje pominje kako se oni ozbiljno dadoše da prouče to carstvo po knjižnicama svojim i drugog zvežđa, i zbilja zemlju svoju nalik njemu urediše. Glavni grad htedoše nazvati ŠenerBlau, jer navodno Vineršnic u starom Otriču ili Otrišu bi reka koja kroz Šener Blau proticaše, ali se pojavi druga stranka tvrdeći sve obratno i tu se zametnu prva prepirka. Još se gora svađa povede oko imena planete - jedni behu za to da ime carevo beše Pferdenant, što mora imati neke veze sa konjicama ili nekim takvim ubojitim oružjem, dok drugi behu za ime Kunt Ka. Prvi se uhvatiše za ime sazvežđa, drugi za knjige, pa se tu još većma zavadiše. Uzrok zavadi, međutim, beše stara i prosta svrabež za vlašću. U starom Otrič Engaru (ili kako se već stvarno zvaše) življahu mnogi narodi, baš kao i u novom, i to od samog početka; sad se već pouzdano ne zna koliko bi ih moglo biti, a valjda su dosad i izmešani. Jedni veljahu da je iz toga stari Otrič i crpao snagu svoju neizmernu, drugi pak da ga je to ubilo. No, bar behu složni oko toga da im se tako uređena država svakako dopada, a nemahu ni volje da izmišljaju novu vrstu. Uveli su onakvu kakvu već gotovu nađoše. Neke stranke behu protiv toga, tvrdeći da je drevni Otrič ipak propao, a da se ni danas pouzdano ne zna kako, pa "kako da se oslonimo na njihov obrazac kad je padanju, propadanju i raspadanju sklon". Beše to pre svojih hiljadu dvesta sedamdeset pet letačkih godina, što mu dođe hiljadu petsto sedamdeset četiri svetske godine, ili pet, dobro de, slagaću za koji mesec tamo ili ovamo. Otad se na Engaru izmenjalo podosta careva, kraljeva, duževa, hardiga, onderzugfijera i vojevoda, i, sudeći po pismenima koja za sobom po svemiru rasejaše, sve gori od goreg. Zemlja se deljaše, vlastelini svadiše, i dizaše jedni na druge silne vojske. Jedino što samo ratovanje ne razrušiše. Evo prođoše dugi vekovi kako ratuju, svi im se svetovi čude kako ih još ima. Šener Blau, Vineršnic, Udopeš, Nusats (kasnije OjnerNousač) i drugi gradovi, što ih podiže prvih pet naraštaja, odavno sravnjeni stoje, ni kamen na kamenu ostao nije ni koliko za beleg. I taj vajni Ojner Nousač ponovo izgradiše malo podalje, pa i njega razrušiše. Činilo se isprva da će malo među se ratovati dok se ratnim veštinama ne poduče, pa se nato ujediniti i krenuti na slabije susede. Engarčani, međutim, retko u svemir i putuju, pa i ondasve po dvoje troje od protivnih strana, sve jedno na drugopaze, a pred svetom se grade prijatelji. Ne ujediniše se do danas, a eno, još se biju. Susede ne diraju, što jes jes. Daleko su im, a i poletišta ratna razrušiše. Ionako većih lađa ratnih ni nemaju - sve se to skršilo u boju. Makarije Okranjski, povesničar po savesti zapisa ove reči Tek smo na pola puta ## Orgolatsko stajalište je čudno mesto. Kojim bilo poslom da se čovek zaputi put Konjovoca, Čička, Mekharka ili Bengeša, neće izmaći neizbežnom čekanju na Orgolatskom stajalištu. Stajalište bejaše sazdano na nekoj grumenčini u zabitom kraju; na pet paršana uokolo nigde ničeg nema do li Orgolatskog Grumena i njegovog sunca. Kruži tu i neka planeta, ali je prevelika da bi podnela neko zdanje na sebi - štogod se tu sazda, uruši se samo za dve-tri letačke. I tako se sve što jednom stajalištu treba našlo na grumenu, i to samo na jednom kraju njegovom, koji se graditeljima gostoljubivijim učinio.Drugih stajališta nadaleko nema, pa se svi putnici, hteli – ne hteli, upućuju tuda, i redovno po nekoliko dana moraju odsesti dok lađu za svoje odredište čekaju. Od čekanja spasa nema, jer, kano što su u prošlom veku na Margaliku dokazali, kad se propada kroz "istanjenu pređu svemira", kako se ono izrazi pesnik, svaki račun svoju grešku nosi. Ono, uz malo sreće, neće se pogrešiti za više od pola sata po paršanu. Dok se na malo putovalo, nije se mnogo ni grešilo. Putuje se sad i po pedeset paršana na jedno propadanje, pa se zna desiti da otpravnik brodova danima ne izbija iz mehane, jer "šta ću im ja kad stiže kad ko hoće i odlazi kad skupi putnika - nek kalfe samo gledaju da je sve po zakonu, a ja ću potpisati gde treba. Nekad se znalo u mikročas kad ko treba da stigne, i tako je uvek i bivalo. Otkako se propada, propada se." Priča se da je, kad je ono prvi put tri dana čekao lađu sa Baržadina, na kraju za piće prodao Red Vožnje nekom sakupljaču (koji je odnekud znao da je to poslednji Orgolatski Red Vožnje). Taj se koliko sutra obogatio na tome, a kažu da se i otpravniku pošteno odužio (fusnota: Poslednji Orgolatski red vožnje se danas čuva uVaseljenskoj riznici, otvoreno svakog dana osim o svetskim praznicima. Otkupljen je deset puta skuplje no što je otpravnik dobio.). Postoji i Mesno Stajalište Orgolat, gde postoji i naselje, jedna uboga selendra na drugom kraju orgolatskog grumena, gde maltene žive duše nema. Tek tu i tamo poneki jatak nekog odmetnika i dva - tri skakavca na kojima obilaze svoje pećine u grumenju. Priča se da po tim pećinama gaje neke gljive ludare i drugo bunovno bilje, te da se ovde dosta trguje opojima i otrovima, no to je druga priča. U Stajalištu postoje samo dva važna mesta: pristanište i prenoćište; oba imaju svoje mehane. U prvom se okupljaju radnici i zvaničnici, u drugom putnici. ?_ beleži /mesto,zvuk mesto: orgolatsko stajalište, pristanišna mehana, prijavnica poslužitelj: želite? Sujema: Je li stiglo šta za mene? Dioljanska. poslužitelj: od stvari i poruka - ništa. Ali knjiga podebela i zapečaćena. Evo je. Je li to nešto opasno kad je tako okovano? Sujema: Ma, ne. Gazda mi je tajnovit, veli da je to znak da držimo do svojih poslova. Hoće li skoro lađa za Engar? poslužitelj: Kad se bude nakupilo putnika. Sujema: Pa, ima li? poslužitelj: Sad, valjda, jedan. Sujema: Ja? poslužitelj: Baš ti. Sujema: Je li dosta jedan putnik? poslužitelj: Može da bude, ako ima da plati. Mada, kod Engarčana su sve lađe vojne. Putnike otud baš i ne vole, ali pare vole. ?_ vidi /lađa/Engar/troškovi rastojanje 12 p, redovna puna cena 549 tl, odbitak na promenu para 55, svega 604 tl; tad bi ti ostalo svega 1423 tl. procenio sam prema redovnim cenama bez popusta ako plaćaš da budeš jedina; ovde bi moglo biti do dva ili tri puta više ili manje; takođe valja da pripazimo kad menjaš novce. zašto od sveg svemira moramo baš na jedan od poslednjih deset svetova sasvojim novcima? ?_ vidi /Orgolat/prenoćište/hrana/troškovi povoljno: prenoćište u Prenoćištu, hrana u pristaništu. Pretplati četiri dana, ukupno košta 67 tl 50 kr. (fusnota: 1 tl(teler) ima 100 kr (krosera); srednji tečaj prema dramu - 12 tl 24 kr za 10 dr.) To ti je bolje nego da svakog dana uzimaš za po jednu noć - onda uzimaju dvostruko. Kasnije ?_ beleške sredi Našla sam dvoje trgovaca zlatnim prahom sa Trećeg raja. Dobro je što sam bila pola u prenoćištu, pola u pristaništu; mogli su mi promaći. Tu je i neki posebni izaslanik Njegovog Veličanstva Reženta Vikunta, gospodara zemalja Istočne Behalije, Punske, Slimejske i Selamlije, te nadljatana južne Rughopske i da ne nabrajam dalje - taj se baš zaputio da se vrati svom vladaru sa svežim vestima. On će platiti skoro pola vozarine, valjda mu vojnička čast tako nalaže. Trgovci su u stvari pošli na Margalik, ali sam im ispričala ponešto o Engaru, te su se predomislili i polaze za mnom. Imaju dosta tovara pa će i oni podosta platiti. Na mene otpada jedva desetina, što me posebno raduje. Mada za ovakve pohode moji ne žale novaca, gotovine mi malo dadoše, da ne bih padala u oči. Kad je bilo da se plati, pustiše nas na lađu. Doima se jadno ta lađa, kao rudarska nosiljka. Boja oguljena, tu i tamo ima i rđe, i zamašćenih kvaka i mrlja na zidovima. Lađari je ribaju stalno, što se odmah vidi, jer se mnogo toga sija i blista, ali starudija je starudija. Mrlje prebojadišu, a one opet izbiju na istom mestu, još ružnije nego pre. Kormilar nosi neku čudnu razdeljenu bradu čeličnoplave boje, poglavar još čudnije brkove - reklo bi se da mu rastu od usta naviše i upolje. Svaki drugi lađar puši na neku dugu, izvijenu lulu sa poklopcem. Nije mi jasno kako im se ne gasi. Obučeni su u neke dolame više za pozorište no za lađu. Čudno su i odabrani - svaki ima neku jedva vidljivu manu: ko prst manje, ko više, jedan sa žutim očima, drugi ćosav a potiljak brije , a sam poglavar ima jednu nozdrvu. Onako, izjedna, kao da nikad nije ni imao nosnu pregradu. Primio nas je u svom uredu. Zapalio je lulu, nešto veću i bogatije ukrašenu, kako poglavaru i priliči. Dugo nam je svima pregledao isprave, te ko smo, te šta smo, te zašto smo se baš ka Engaru zaputili. Sa izaslanikom je razgovarao posebno, te ne znam šta je njega pitao. Ispade, posle dužeg zamajavanja, da se povrh svih svojih ratova i uhoda, i još onako svi malo rovašeni i skrenuti, najviše boje da im ne prenesemo neku boleštinu. Skinem ja kaftan i košulju pa im na desnom bedru pokažem žigosan znak lekara Mokhorskih, što je u celoj Vaseljeni znak da sam cepljena i očišćena od svih boljki osim starosti, što zadovolji poglavara. Taman se obradovah da smo gotovi sa tim, kad mi na zglavke staviše neke naprave. Morala sam brzo da zakočim sve naprave koje u meni rade, da se ne bi odmah u mene posumnjalo. On poče ispočetka: - Zašto putujete baš na Engar, od silnih svetova? - Vi kao da niste radi gostima? - Ima putnika i putnika. Šta mislite da radite na Engaru? - Zastupam Međunarodne Poslovne Uređaje. Nadamo se da vam možemo prodati naše nove računare sto pedeset prvog pokolenja i neke ugrađene primene. Imamo i tragače za nestalim ljudima i još neke zgodne naprave. K tome se naši računari daju još i drugim pametnim stvarima naučiti. Nema vesti da ste dosad od nekog drugog kupovali, a pogotovu ne od onih spodoba iz Zemaljskih Gotovinskih Blagajni; tim pre se nadamo da možemo biti prvi. - Sa kim mislite trgovati? - Koga nađem. Ne poznajem kod vas nikog, ali se nadam da ću imati prolike da upoznam vaše viđenije. Naprava na zglavku je ponekad počinjala brže da kucka i mrmori, čini mi se više radi toga da me zbuni, nego što je stvarno očitavala nešto iz mene. - Sa kojom državom? - Imate države? Baš zanimljivo. Kad su u kojoj izbori? - Zašto vas zanimaju izbori? - Ajte, molim vas, pa izbori su uvek prilika za trgovinu. - Nema izbora! Mi smo carevina! Ni u ostalim carevinama, kraljevinama, duževinama i ostalom zelju, nigde nema izbora. Vama je, dakle, svejedno sa kojom ćete državom trgovati? - Ne poznajem nijednu. A zašto u carevini ne bi bilo izbora? Kako bi narod inače birao cara? - Nikako. Car bira narod. - Nisam to znala. To je baš zanimljiv način. Željna sam znati kako to izgleda. - Imaćete priliku da shvatite. Evo vam "Životopis Njenog visočanstva carice Metije Kanteze, majke obeju Behalija". Proučite ga, sutra se imate podvrgnuti ispitivanju znanja. Ako dobro savladate ovu knjigu, biće vam dopušteno da prekosutra krenete sa nama. Isto ima važiti i za ostale. Knjigu ste obavezni vratiti u valjanom stanju. Forlaj, slobodni ste do sutra. Je l' on to hteo da me poplaši ovom poslednjom rečenicom? Naprava ispusti tihi huk, zazvižda i umiri se. Veze popustiše, ustadoh i pođoh do krmanoša da popunim prijavu za ispit. Prijava je bila puna raznih zakučastih pitanja, no čiča me dobro podučio - mora da su mu razne engarske hartije, bar od ovih koje stranci mogu sresti, već dopadale šaka. Skoro svako četvrto pitanje imalo je skrivenu nameru. Srećom, nisam moralada lažem - dovoljno je što sam odlučno stala na branik časnog trgovačkog imena Dioljanskih. Kakav li će biti ispit ako je prijava ovakva? Sledeću noć sam probdela nad dvema knjigama. Jedno je pomenuta neverovatna i suluda povest o glupostima njihove carice (ili se čita 'karike', ili možda čak 'kariče'? - jedina vest iz cele knjige je to da još u Sazvežđima ima neko ko koristi i neglasovnu i neslikovnu azbuku), a drugo vesti od mog drugara. Ni on nije sakupio nešto naročito, no valja će i to – tečajevi novca, carine, ko je sada s kim u ratu i slično. Pred zoru me mehandžija probudio. Dobro je što nije morao da ulazi u sobu, jer sam zaspala na knjigama. Ne bi mogao ništa da pročita, ali naše tajno pismo ne bi trebalo niko ni da vidi. Za svaki slučaj, spalila sam je i pepeo dobro pomešala sa čašom njihovog ciknulog vina (' ...dobro su ih i poštovali ti Latini'). Ionako sad znam sve i iz jedne i iz druge. Mogla sam, istina, samo da posnimam sadržaj, ali to nije dovoljno. Mada sam već dosta brza sa računarom, ipak je moje pamćenje brže, a ne smem svaki put ni da ga pozivam - ko zna šta sve ovde zrači i ko šta ume da uhvati. Mogu nekom biti sumnjiva već po tome što čuje računar iz moje glave. |
| Idemo, napokon ?_ beleške, pišem Ispit je dobro prošao. Trgovci su malo zapinjali sa godinama, ali su se nekako ispetljali. Rekli su mi kasnije da su od detinjstva drugačije brojali dane i godine, te su mora li brzo da preračunavaju. Ja sam, zlu ne trebalo, malo zamuckivala i poštapala se, tek toliko da se ne primeti koliko sam obučavana. Carev izaslanik je imao najviše muka. Njega je poglavar posebno kinjio i gnjavio. No, položio je i on, i za pola sata ukrca smo tovar i lađa polete. Negde trećeg dana zažute se Plavac / Vilem na prozorju. Poglavar se tek tada pokaza, da nam razmeni novce. Tečaj beše slab, dok ne pristado smo da menjamo telere za Ojnerske raboše; za njih dade više no što kod mene piše da treba. Ono, možda su lažni, ali ne mora da bude. Celim putem skoro da ne vide smo nikog od posade, što je i razumljivo. U našim se odajama povremeno oglašavao zvučnik da nas upozori na ovo ili ono, a mi smo svoje govorili u neku trubu ili pisali na listiće te bacali u nju. Čak nas ni hranom nije služio niko, nego nas je posluženo čekalo u maloj trpeznici. Valja ih razumeti - svi su oni pomalo bogalji, i stide se. Ne znam da li ih je sram što nisu izginuli, nego provode rat ovako duboko u pozadini, ili se srame susreta sa zdravima, kako su već navikli bogalji kod nekih naroda. Četvrtog dana na prozorju se ukaza Engar. Zaokruži smo malo oko njega, ukaza se malo dnevne strane, pa zalazak Vilema, pa noćna strana. Oblaka beše malo, na noćnoj strani ne videh nikakva svetla. Zar su im svi gradovi porušeni, ili samo zamračeni? Postaje mi jasno zašto su toliko menjali ime planeti. Prvo ime mora da je bilo jako ružno. Ima samo jedno more, i ono sivo. Dve prostrane šume na dnevnoj strani i tri na noćnoj (tri meseca slabo svetle, prozorje je moralo da se pojača da gleda u podcrveno, pa da to pojača za bar tri dugina preliva), ali grozno proređene. Valjda je i to podcrveno svetlo dovoljno za krmanoša da nas spusti - pravog svetla nema nigde. Možda on po golom zraku zna gde se spustiti valja. Spustio nas je dosta grubo na ravno dno starog vulkana; čim je zaustavio strojeve, pod nama se dno počelo spuštati. To smo shvatili više u trbuhu i kostima, no u glavi. Na prozorju se pojavio neki natpis na njihovom narečju vaseljenskog. Nisam shvatila iz prve, ali je značilo da nismo videli ništa od onog što smo videli - sve je to snimak sletanja prve naseljeničke lađe, osim samog mesta sletanja koje se vidi kakvo je danas. Ne znam u šta da verujem - da li je možda trebalo da ne vidimo svetla gradova, ili se rat suviše primakao, ili je planeta još ružnija no što je nekad bila. Jedino stvarno bilo je spuštanje tla pod lađom, i užasna, razdiruća škripa postroja. Napokon je i to bilo gotovo, na stvarnom prozorju smakoše se kapci i tad ugledasmo. Bili smo zaista u grotlu starog vulkana. Svod nad lađom, ogroman, od grubo tesanog i svetlom topljenog kamena. Lađu su odvukli sa ploče nekud u svetloplavi odsečak kruga koji je opasivao ploču na tri vrste unaokolo, i ploča se opet vinu ka tavanici. Na svakom odsečku su se vijorile zastave. Po bojama i znacima na zastavama reklo bi se da ovde živi vrlo maštovit narod, ili da imaju svoj, osoben smisao za boje. Grbovi i štitovi su bili podjednako šareni i natrpani kojekakvim znacima. Čim zakorači smo iz lađe, zapahnu nas smrad strojeva i isparenja i zasu nas glasna vojna svirka. Pred nas izađe nekoliko zvaničnika u sjajnim odeždama. Odbor za doček? Ne, nego carina. ?_beleži, snimaj i pišem /Šta ono beše zabranjeno unositi u Ojner... ne, po oznakama bi ovo morala biti jedna od Behalija, sa ostalim carskim posedima. Ne nosim, valjda, ništa opasno./ /Carinik nije mislio tako. Gle, nema palčeve. Ima li na ovoj planeti neko zdrav, ili u državnu službu primaju samo bogalje? Kako me sumnjičavo gleda, pouzdano me drži za uhodu./ - Vaše ime? - Sujema Dioljanska. - Obraćajte mi se sa 'ger Beršt', ili ćete imati neprilika. - Nisam bila upozorena na vaše običaje, ger Brešt. - Beršt. - Izvinite, Beršt. - Ger Beršt. - Razume se, ger Beršt. - Imate li nešto za carinjenje? - Ne poznajem dobro vaše zakone, ger Beršt, nego izvolite pogledati ovaj moj spisak pa prosudite. Tu piše šta sve nosim. - Kakav sad spisak! Ja pregledam stvari, a ger Banter papire. - O stvarima i govorim. To je popis stvari, ger Beršt. Da vam prištedim vaše dragoceno vreme... - Moje vreme pripada caru, Nebo mu se posvetlilo, a vi nemojte ni pokušavati da me učite mom poslu, forlaj, jer je moj posao potpuno uređen milošću carskih propisa o carini i propuštanju stranaca. Budite ljubazni, te, u ime Cara, otvorite svoje kovčege. /Tu već nisam imala kud. Carska se, vele, ne poriče. Ovaj četvoropalačni Geršl hoće, izgleda, da dobije u vremenu. Mnogo je brbljiv i oteže. Ono, dosta je i vešt sa ta svoja četiriprsta - kako samo bira sve sjajne stvari i primiče ih onojsvetiljci. Mora da u njoj neka naprava hvata moje otiske prstiju i prenosi ih nekoj središnjoj knjižnici. Skoro mi je žao onog jadnika tamo koji će morati dosta da se pomuči da me negde nađe. Ne verujem da imaju bilo šta o meni, pa će morati da dozove međuzvezdanu knjižnicu, što će ih dosta koštati. Moj zapis je pristupačan tek na samom Bendidu.Tamo su veze najsporije i najteže idu - zato ga je čiča i izabrao. Pošto otriške zemlje nisu pretplatile ništa, ova vanredna pretraga će još više da ih košta. Kad dobiju priču o meni (čiča je to tako dirljivo sastavio (fusnota: ## Za detalje vidi životopis Sujeme Dioljanske od Njerža Zumpaija)) neće im biti druge no da joj poveruju./ /Evo, svetli mu mala žarulja pri uglu stola. Nešto mnogo brzo. Mora da su sve pretražili još dok smo putovali, pa sad samo sravnjuju. Sad se nešto ukipio, mora da sluša uputstva. Pribire se. Šta će sad da me pita?/ - Uz vaše prezime vuku se dva čudna predanja? ## Ovo se ispostavilo kao slaba tačka u uzajamnom uhođenju:carinik se odao da zna više no što bi morao, što se pripisati dade slaboj saradnji među posvađanim Behalijama - Ah, to. Znate, mi smo večiti trgovci, već trinaest pokolenja. Moja baba je jednom prodala četrdeset prostornih paršana čiste svemirske praznine, a moj deda sa majčine strane... - Šta je ovo? - Moj putni dnevnik, ger Beršt. - Kakvo je ovo tajno pismo? - Trgovačke skraćenice, ger Beršt. Da vas uputim, ili vaš računar može to sam? Da li bi Carska Carina poželela da kupi jedan računar koji raščitava sva poznata tajna pisma i sva pisma stvorena po poznatim načelima? - A po nepoznatim? ?_snimak, okolina Na zidu dve oglasne nalepnice; zelena: "Novo" - isključiva zbirka "Pavlov"! Kaftani pred kojima zastaje dah! Zajam na 6-st i 10-et meseci! i ljubičasta sa sivim slovima: "Crevno međunarodna" salata - porudžbine na 3545/*661r (fusnota: ## u nedostatku boljeg, Sujema se ponekad služi bukvalnim prevodom) ##...a u Sujeminoj glavi ućutkan računar i nedoumica. ?_ vrati, nastavak / Da li je ovaj pazdrkan carinski prirodno glup, ili se trudi? - Niko ne zna gde sad sedi neko darovit i smišlja nešto. To vam je stara igra čuvara i lopova, ger Beršt. Lopovi sad kupuju računare da bi bili korak ispred čuvara, i obratno - Dovoljno sam čuo. Izvolite svoje isprave. Uzmite svoj prtljagi pređite u onu tamo prostoriju, na mesto označeno zelenim znakom za bizmut. Nije me saslušao. Ili sam bila dosadnija nego što on može da podnese, ili su mu javili da me propusti. Ostale stvari nije ni pogledao. Verovatno je u međuvremenu još i poglavar lađe dojavio sve što je znao, a neki tamo ćata me ukucao u neki zabit računar. Divno, a šta sad? I kud me to poslao? Neki spisi, na uvid ## ovo sam kasnije dobio, zahvaljujući ljubaznosti našeg izaslanika na Engaru, preko njegovih ličnih poznanika - priređivač. --STROGOPOV-- ozn. IBH-CSPOCPOSP/BIP-66900-601-6917 Izveštaj nadzornika izbačene Bidemske postaje Carske službe za poslove obavljanja carinjenja i propuštanja osoba stranog porekla i državljanstva, na ruke ger Feblu, zapovedniku Službe. DANAS IZVRŠENO propuštanje 4 (četiri) osobe sumnjivog držanja i položaja. Jedna se izdaje za našeg izaslanika u Sazvežđe – vrlo sumnjiv, proveriti, pratiti, posebno ispitati s kim je imao sastajanja. Uporediti sa ličnošću i osobenim znacima našeg stvarnog izaslanika koji je poslat pre četiri godine i utvrditi da li je junački poginuo, kako stoji u spisima, ili je vest o tome bila preterana. Izvršiti uporedbu sa izveštajem o ponašanju na prijemnom ispitu za propuštanje na lađu sačinjenim od strane poglavara iste. Na carini primetno uzbuđen, pet (5)grešaka u ophođenju, uplašen. Obratiti posebnu pažnju. Dvoje trgovaca sa Margalika, posebno sumnjivi jer su na Orgolatu obavili promenu pravca i uzeli isti u smeru ka ovamo. Samo dve greške u ophođenju, a nikad nisu bili ovde – smatram za stvar od osobitog značaja, vrlo ukazujuću - veoma osnovano sumnja se da su došli pripremljeni. Obratiti posebnu pažnju na tovar koji nose - sumnja se da ili je u pitanju blago čija se opasnost još ne nazire, ili bezopasan teret koji treba da odvuče pažnju, u kom slučaju ne obraćati pažnju na teret već na to s kim imaju susrete i razgovore. Sumnja se da su vrbovani za Šaguar Šag, ili da su dvostruke uhode za Šaguar i Hljeziju. Jedna zgodna forlaj, moguće zato i opasna, trguje računarima. Nepoznata u knjižnicama, teško pronađena u stranim. Dobro potvrđeno poreklo u knjižnici u Starom Španju, sadašnji Bendid (fusnota: čiča je našao da je loza Dioljanskih nestala, jer je jedina naslednica izgorela u nekom udesu. prepravio je samo njenu smrt, i podmetnuo mene. Izmenjali su mi sve po čemu se čovek prepoznaje - otiske prstiju, ušne školjke, krivulju srca, čak i mrlje na dužici. to je lakše nego prepravljati sve tragove koje jedan čovek ostavi.). Pokrenuti naše poljske posade na Bendidu da provere. 4 (četiri) greške u ophođenju - toliko osrednje da se čini sumnjivo podešeno da izgleda suviše valjano. Carevom cariniku postavlja politička pitanja.Verovatno opasan izazivač i podstrekač. Takođe pokušava da utvrdi snagu naših računara, pod obrazinom trgovačkog razmetanja. Utvrditi u šta u stvari nišani. Otarasiti se. ger Banter od Carine nj. v. Cara Ovo je iz novina:Šakometni Savez Tublic Sveopšti - Kgras 2 10:9 (3:2, 1:0, 3:4) Već pre početka utakmice u Venir Tublu, gde su se sastali domaći Tublic Sveopšti i novovinerjaški Kgras, lagum je zbog jakog curenja bio dopola pod vodom. Kada se tome doda da je curilo i tokom prve tri četvrtine, onda je sasvim jasno da se radilo više o vodometu nego li o šakometu. U takvim uslovima nešto bolje su se snašle snažnije i iskusnije šakometašice Tublica Sveopšteg i na kraju se ovenčale najmanjom pobedom od 10:9. U narednom kolu u zuntah, sa početkom u 68.50 sati Kgras 2 će u Dvorani zabave dočekati domaće Rodoljube iz Lađareva. Službena beleška ## U dnevniku ger Febla, zapovednika službe IBH-CSPOCPOSP za taj dan je zabeleženo: Ger Banter od Carine dostavio maglovit izveštaj. Pokušava da skrene pažnju na nekoliko beznačajnih osoba stranog porekla, da bi prikrio poslove sa posadom naše lađe kojom su rečene osobe prispele. Osobama čak ni valjana carina nije naplaćena, a u izveštaju govori samo o njima, dok posadu i ne pominje. Podsetnik za sutra: ger Bantera ražalovati, poslati u rudnik za prevaspitavanje Prvobitnih. Tanka bela crta ?_ snimaj, utisci Stvarno, a šta sad? ?_ prekini / vidi telo,stanje,uticaji_spolja blago si uzrujana, ger Beršt te najedio, podseća te na vođu vojno - duševnog tečaja i njegove duševno - naučne podvale; nisi zračena; vazduh ti smrdi ali nije naročito škodljiv ovde, na lađi je bio gori; bićeš gladna kroz dva sata; koža ti je malo opaljena, to je od osvetljenja na lađi - bilo je nešto nadljubičastog, zato su te oči pekle kad si htela da čitaš; drugih osobenosti nema ?_ snimaj dalje šta li ovi ovde čekaju? neki prevoz? - Izvinite, ger, kad stiže? - Vi forlaj, niste odavde? - Zar se vidi? - I vidi, i čuje. Znate, ja jesam ger, ali me ne treba tako oslovljavati kad ne nosim službenu dolamu. Vidi se, jer imate nešto draži Prvobitnih, ako smem da primetim, no bolje bi bilo da ih sakrijete - to vam ovde niko ne voli. I kao poslednje, ovamo ništa stići neće. - A šta se onda čeka? I, ah, hvala na ljubaznosti. - Čujte, moliću, mi stari Šenerci se tako vaspitavamo. Čeka se da se otvore prečke pa da pređemo u Zapadnu Behaliju. - O, pa to onda nije tako kako se priča! - A šta to, moliću lepo? Jedan žutozeleni pacov šmugnu kroz senku postolja prečke. - Pa znate, rat, uhođenje, nadzire se sve i svašta... - Iskreno mi je žao, forlaj, što ću morati da vam učinim tu neprijatnost da vas razočaram. Tu ste bili, nažalost, u pravu. Mi smo, znate, zarobljenici za razmenu. Naglo strujanje vazduha, buka, pojačan smrad. Po zvuku bi se reklo da se negde uključilo provetravanje i da izduvava prema nama. - Nisam zarobljena. - Nebitno, znate, čim ste ovde. - I niko nas ne čuva. - Nema potrebe, kod kuće je uvek najbolje. Otići ćemo lepo na zapad kao i oni odande što će na istok. Svuda pođi, kući dođi. Preporučujem da se ne odvajate, jer se odavde izlazi samo onuda. Ako pođete nazad, svejedno će vas dogurati ovamo. Kad biste sad nestali, pokvarili bi ste razmenu - to bi bio jedan njihov manje sa naše strane, i to, naravno, onaj najvažniji. Nemojte se uzbuđivati, forlaj, sve to ide u rok službe. /Ovaj je toliko slatkorečiv da bih mu rado pokazala neku od boračkih vežbi za smirenje. Je li samo glup ili je uz to i prepreden? Izgleda kao jedan od onih potuljenih što nose lukavost umesto pameti./ - Ne znam ja te stvari, nisam odavde. - Nisam ni ja, ja sam sa Zapada /Još misli i da je duhovit!/. Odakle ste, kad ste tako neobavešteni? Dopustite da malo pogađam - znate, ovo čekanje ume da se otegne, pa da malo prekratimo. Kako ste spolja prilično Prvobitni, što vam, uzgred, vrlo lepo stoji, mora da je kod vas na ceni unutrašnji razvoj. Onda mora da ste iz neke dalje državice, koja ne zalazi ovamo, možda iz Marka Pušta? Ili ste u ovom zanatu potpuni početnik? - Ja sam trgovac sa Bendida, Sujema Dioljanska. Zastupam Međunarodne Poslovne Uređaje. - No, uspeli ste da postidite starog ura zapadne škole. Ni da se prvi predstavim niste mi dopustili. Ergard Šarnof, gudlač. - Nije mi bila namera, ur Ergard. Prilično sam zbunjena. Šta će biti sa mnom? - Ah, ništa strašno. Propitaće vas kao i sve ostale. Razjasniće se brzo. Nisu moji divlji kao ovi na istoku, na muke ne stavljaju. Stara škola, jelte. - Onda kod vas postoje izbori? /Sad mi se skoro svideo, kako je hladnokrvnost naglo zaždila iz njega./ - Nemojte tako glasno, forlaj, molim vas lepo! Plavca mu žutog, pa zar vi ništa ne znate? - A otkud da znam? Dovezla sam se lađom Istočne Behalije, a oni su me naterali da naučim sve o Metiji Kantezi - Ne spominjite ime te kučke pred zapadnjakom, za Vilema! Psi istočnjački se usuđuju da je nazivaju "majkom obeju Behalija"! U neku ruku, zaslužna je što ih ima dve - došla je na vlast posvadivši velmože i podelivši zemlju. Ali, majka! Ni pred kakvim je ne pominjite zapadnjakom, ni pred bilo kim iz pridruženih zemalja Zapadne Behalije - Miošpara, Sukohtara,Bengukira i Fungarna. Naš presvetli car, Ananir Premudri, vlada već dobrih trideset i kusur godina - Letačkih? - ... to mu dođe četrdeset i pet ravno. Ovde se događaji tako brzo nižu, da ih vreme sporo sustiže, kako se kod nas kaže. Elem, onu kučku je prebio deda našeg cara, Ihnadir Preotmeni, kad je našao njen bunar dobra dva sata pre nego što je ona uopšte mogla i da pomisli da joj se nešto sprema. - A šta je bilo u bunaru? - Šta bi bilo? Isto što i u svim ostalim bunarima na Engaru. Jezgreno oružje. To njihova povest ne spominje? - Tamo piše da je ona sve pobedila. - Među nama, forlaj, da sam ja neka vlast, sve bih povesničare povešao, odsekao im jezik, izvrnuo im uši i prebio ruke kojim po lažljivim dirkama kucaju, ne tim redom. Lažu znate, i naši, i njihovi, i Tesarski, i Džigarski, i Linčevski, i Zranjski. Najteže mi je bilo, dok sam bio na istoku, da držim jezik za zubima i trpim dok se razmeću. Hteli ste nešto da pitate? - Šta je to gudlač? /ovog puta se doimao zaista smešnim u tom trenutku. Kao da sam mu rekla da se naslonio na sveže obojen zid./ - Ne znate ni to? Vi mora da ste pali sa nečega ili ste jako dobre tečajeve prošli. /toliko si u pravu da pojma nemaš/ Ja sviram u gudl. Pokazao bih vam, ali su mi ga, nažalost, oduzeli kad su me uhitili. U njemu su mi bili svi snimači. Dobar prelaz, a? Ja sviram, oni piju, ja življe, a oni se, dopustite izraz, oni se izuju. Tad izađem, kao, da se osvežim, a ostavim da snima; posle se vratim pa još žešće. Uhvatili su me tek kad mi je nezgodno pukla žica, znate, to mi je bio odajnik. Baš me odala. Kad je pukla, prešla je na neku učestalost, pošto je promenila dužinu, jelda, na kojoj, mislim učestanosti, počesto rade neke treće uhode, mislim Kejn Kejčani, pa se to redovno prati. I tako oni, takoreći greškom, više slučajno, uhvate mene umesto Kejčanina, i eto mene u Međucarskom krugu, zajedno sa drugim ovcama za razmenu. A kako su vas uhvatili? - Nikako. Izašla sam iz lađe, i carinik me uputio ovamo. Da nije da im je umro neko od tog stada pa su, onako usput, ubacili mene da popunim broj? - Kako hoćete, ali vam ne bih preporučio. - Šta ja to hoću? - Kod nas se to zove 'prodavanje laguma na Plavcu'. Priča vam se neće održati, a dugo će trajati da se pročešlja. - Ne verujete mi. /Ako me još jednom pogleda kao da sam glupo derište, poslaću mu mučninu pravo pod nepce, samo da ga vidim kako se od bolova previja u onoj masnoj mrlji./ - Da ili ne, šta vam može moje "da ili ne" značiti? Ko sam ja? Propali uhoda, tako rekuć čovek bez zanimanja. Čak i da me moji glavari obeštete za gudl, nema više ko da napravi tako dobro sviralo, svi su graditelji u ratu. Da li vam verujem! Forlaj, ne usuđujem se da sumnjam u vas kad me tako gledate, ali naša tajna hendarija nema oko za lepotu. Oni brinu o stvarima važnim za naše živote i državu i ne veruju ni rođenoj majci. Ta šara na vašem lepom licu je urođena? - Ne. Tuča u mehani. To je samo ožiljak. /Gle, pacovi su im svi zelenkasti./ - Recite da je urođen, i ne spominjite da je ožiljak, kad vas budu pitali. Ne mogu da provere, jako dobro izgleda. - Slike! Na putovnici i još nekim ispravama imam sliku bez ožiljka! - Recite da je tek od nedavno u vašem kraju prestalo biti sramota da se nose takve stvari, ali ste, za svaki slučaj, doterivali slike da ne biste imali neprilika u tuđim svetovima. - Ali, zašto je to važno? /Nisam čula zašto. Iz zvučnika je zatreštala neka grozna koračnica, na koju se Ergard namrštio, a zatim neka druga, nimalo lepša od prve, uz to praćena novim talasom smrada izrešetke u zidu. Na ovo se nekako razvedrio. Ne na smrad, nego na koračnicu./ - Idemo kući. Digli su prečku. I pošli smo preko. |
| O engarskom vidarstvu Vidari, lekari, vračevi i ostali zdravnici za telo i dušu po raznim sveučilištima širom svemira ne mogu da se slože oko suštine engarskog vidarstva. Na Engaru, pre svega, nema bolnica. Nema ni vidarnica, ni travara, ni lekovitih čajeva, ni toplica, ni proučenih postova, ni vežbališta za oporavak, ni drugih priručnih lečilišta, a ni govora o nekim poštapalima i usadama, bar ne za prost svet. S druge strane, uhode raznih engarskih država imaju u sebe usađena razna čudesa, ali su ta čudesa poprilično tuđa telu i ubila bi vremenom svakog. Na rasecima pobijenih uhoda (da se razumemo, pobili su se između sebe, u poštenom svetu se to radi drugačije) nalažene su razne stvari - od šestih i sedmih prstiju, do suvišnih moždanih režnjeva i sraslih zuba. K tome, još nismo našli ni dva sa istom manom, ako se te odlike mogu zvati manama. Za neke nije jasno šta su jeli i od čega su živeli, dok za druge nisu mogli da odrede ni krvnu skupinu. Treći su se činili ispravnim i običnim, ali bi se pre moglo tvrditi da njihove odlike niko nije uspeo da pronađe. I ono što se kod drugih pronašlo, nije baš jasno. U takvim prilikama, nije ni čudo što engarski vidari slabo šta objavljuju od svojih radova. Telo očigledno poznaju bolje od običnih vidara, ako se držimo one stare da 'vidari hiljadugodina opravljaju isto telo, a kolarima svake godine izmisle nova kola'. Njima zaista svake godine dolaze nove vrste tela. Kako bi ih i lečili? Međutim, ako ne mogu da ih leče, kako uspevaju da im ugrade onoliku opremu a da ih ne ubiju? Ako to umeju, zašto ih ne leče? Saznavši sve ovo, ražalostio sam se što nisam ništa pametniji nego što sam bio pre, i što za ovo malo pisanja sledi još manje para. Milorautas Belosvetij, novinar istraživač Nije carina, nego... Ovakvu starudiju od podzemne železnice nisam odavno videla. Putovali smo dobra tri sata, sve pod budnim okom nekih oklopnika. Ono, izgledali su kao svaka normalna straža ili policija, ali se oklop uvek poznaje. Jedno vreme, sećam se, nosila sam neku haljinu od malo tvrđeg materijala (trgovac me je ubedio da će se posle kraćeg vremena oblikovati prema mom telu), i tačno ovako nije htela da se savije tamo gde se sva moja odeća savija. Na šta li sve to treba da bude otporno? Kad su nas napokon iskrcali (ako se pretovar u policijsko vozilo može nazvati iskrcavanjem - nisu nam čak ni dozvolili da vidimo gde smo) vozili su nas još pola sata nasumice; moj unutrašnji saputnik je tvrdio da smo prešli pet vrsta da bismo stigli na isto mesto dva sprata dublje. Ur Šarnof je tvrdio da smo prebačeni u drugi grad do kojeg još nije prošla pruga. Iz "marice" (da li se to vozilo igde zove "zulfikar" ili makar "tom"?) su nas istovarili u sred prijemnice policijskog sedišta. Šarnof je rekao da bi to mogla biti i carina na ulazu u Zapadnu Behaliju, ali mi se nešto nije činilo pametnim da nas voze tako daleko samo radi carine, a i raspored prostorija i ostalo je odavalo policijsku dušu: carina mora da ima bilo kakve uređaje za pretres, skladište za zaplenu i skriven priključak za brzo pregledanje isprava. Policija ništa od toga ne krije, pretres bez uređaja, rešetke i gde treba i gde ne... kao ovo ovde. A ne znam ni čemu bi rešetke, kad ovde retko šta ima prozore. Da zastraši, ili da se pacovi ne razbeže po lagumima? Na kraju krajeva, nije mi ni bitno - šta naiđe, naiđe. Posadili su me pred nečiji sto; Šarnofa su odveli nekud. - Vaše ime i prezime? - Sujema Dioljanska, trgo - Samo ime i prezime, rekao sam! - Razumem, ger beršt. - Sledeći put kad me, kao da sam istočnjački pas oslovite, prekinuću ispitivanje i vas poslati da dva dana propisno oslovljavanje učite i to u samici! - Kako da vas oslovljavam? - Ger ermešt. - Razumem, ger ermešt. - Zanimanje. - Trgovac računarskom opremom, ger ermešt. /Ako još koji put budem morala da menjam zemlju domaćina, skroz ću pobrljaviti od ovih razlika u ophođenju./ - To je već bolje. Odakle ste? - Sa planete Bendid, u nekim krajevima galaksije je poznata kao Epanj. Pokrajina Škurja, grad Enklaho. Rođena u Sjudad de Ocivigo, od treće godine živim u Enklahou. - Zanimanje? - To sam vam već rekla, ger ermešt. - Mom poslu da me učite pokušavate? Nećete se dobro provesti! Zanimanje? - Trgovac računarskom opremom. - Za koga radite? - Za Međunarodne Poslovne Uređaje, ger ermešt. - Polovne? /I ponovi on to sve još jedno dvadesetak puta. Onu mudru dosetku sa polovnim uređajima takođe. Ger ermešt me je gnjavio punih pet časova, pitajući me iste stvari različitim redosledom, ubacujući ponešto novo tu i tamo, praveći se da mene sluša ili me upadljivo podozrivo posmatrajući s vremena navreme. U jednom trenutku sam došla do reči./ - Kad biste mogli da malo izvirite na površinu - oko planete kruži moj mali zračni prenosnik. Osluškuje me svakog dana po dve stotinke trena. Teži oko dva puda, što mu dođe oko - Tri i po naša puda tačno do na sedmu oktalu, ili po istočnjački, četrnaest. Ni reč vam ne verujem. - Potražite ga pa ćete se uveriti. Reći ću vam kojom putanjom kruži. - Nećemo ga tražiti - vi samo da vučete vreme pokušavate. /odahnula sam - gore nemam ništa, a ni oni nemaju čime da love tako malu stvar. za dobar prepad treba biti drzak i ubedljiv./ - Izvinite, ali, kad smo već kod toga, koliko je sati, gerErmešt? - Ah, sad vi izvinite, potpuno sam se zaneo. Već je sedamdeset prošlo. Gotovi smo za danas, forlaj, i, da ste se dobro pokazali, priznati vam moram. - Dobro pokazala? - Eh, kad bi se bar naše uhode tako uporno svoje priče držale. Dosledni ste, kako kažu, do crnog ispod nokta. Dakako, sutra ujutro, oko trideset pet, meni lično javićete se. - Kako vi to računate vreme? - To biste pre dolaska ovamo morali raspitati se. Skoro stotinusati u danu, nešto manje u stvari. Na letačke sate nije ni nalik. Jedna od retkih zvaničnih stvari po kojima se i u slobodno vreme ravnati moram. U međuvremenu, slobodan sam na ručak vas pozvati. - Nisam zatvorena? - Ne možete pobeći, te neku razliku ne bi činilo. Obred inače samo tri dana dug je, pa ste ionako posle toga slobodni, ukoliko vas ne unovačimo. To čak ne bi bilo loše, mislim za nas, jer ste dosta dobri, a i svojom pojavom prosto događaje privlačite. Oko vas bi se dobra spletka isplesti mogla, a moždai nešto ozbiljnije. Forlaj, smem li da mi se dopadate reći? - Zar u službenim prostorijama? - Ja ovde i stanujem, znate, služba to zahteva. Šta bi sa ručkom? - Umirem od gladi, i radoznalosti. Sve je ovo tako novo za mene. Šta će biti sa ur Šarnofom? - Zar vam je do njega stalo? - Baš i nije; pravio mi je društvo pola sata. - Što oko dva časa čini. Koju hranu izbegavate? - Otrovanu, ozračenu, veštačku i bljutavu. Deluje li vam to čudno? - Nimalo, no mi se čak vrlo razumnim čini, ako kanite do svoje priče držati. Ali, da ne počinjemo opet o poslu - s tim smo za danas gotovi. Za gurminč pod grenčlom jeste li? - Što da ne, ionako ne znam šta je to. - Mladunče gurma pod grenčlom pečeno, naravno. /Ako je to onaj pacov od jutros?/ - Isto mi nije jasno kao ni dosad, ali verujem vašem ukusu. /Bio je tek za pola ižice manje dosadan i nametljiv od onog svirca. Ima li negde zemlja gde pametnih pandura ima više?/ ?_ to bi trebalo da je Sureg, ali se kod njih bistrina iskušava dosta drugačije no kod drugih; oni naime od ispitanika traže pre svega /oh prekini. Bar si odustao od starinskog računarskog pisma. Gde si samo pokupio sve one jelovnike?/ ?_ Čiča se zanimao za drevne računare. Kaže da je bilo dobrih zamisli koje nisu imali na čemu da izvedu. Ubacio je onaj pravopis iz poštovanja prema svojim precima. Čak sam promenio najavu, sad je "?_" moj znak. Tebi ostaje tvoja draga tanka kosa crta. /Svojim ili tvojim precima? Pitam se, ima li neke razlike izme... uzgred budi rečeno, kako se isključuješ? / ?_ nikako. Jedino zaćutim ako osetim ispitivačko zračenje. Tako sam morao malopre kad je nadneo onu svetiljku nad tebe. Ispalo je da je samo svetiljka, ali nikad se ne zna. Kad smo kod zračenja, ovde je sve poprilično ozračeno. Kroz tri dana ćeš se razboleti. /učini nešto/ ?_ stvaram ti nove žlezde, a ti pij što više bilo čega da ti se ispere krv i ostalo dok ih ne napravim; preporučujem vodu, žestoka pića i vino; izbegavaj mleko. /ti meni da napraviš novu žlezdu? čiča mi nije spominjao takve veštine!/ ?_ ne baš novu; podučavam one koje imaš da rade nove stvari. bićeš prilično gladna, slobodno navali. a i nije neka veština - sve je to unapred upisano u mene, zlu ne trebalo. sad ćutim - dok ne vidim da li je krčma bezbedna. /Kad kažem krčma, ponekad mi zazvuči smešno, jer se ista reč primenjuje i na one rupe po gromadama i na ovako raskošna mesta. Za moj ukus je malo previše kitnjasto, a i konobari su smešno obučeni. Jelo je dosta ukusno, obrok obilan a ovaj glupan počinje da priča stvari koje me zanimaju. Nije mi jasno kako smo dovde uopšte dospeli - ne sećam se da smo izlazili na ulicu/ ?_ pretpostavljam da ne postoje ulice, bar ne u našem značenju reči. nekih prolaza mora biti, širih i užih, a možda i kosih i uspravnih. šteta što za vožnje ne videsmo ništa. ah, da – krčma je čista. ne osećam otrove ili više zračenja nego inače. - Znate, forlaj Sujema, Zapadna Behalija je ostrvo slobode u ovom moru despotija oko nas. - Onda kod vas postoje izbori? Šarnof nije stigao da mi kaže, a taman smo počeli o tome. - I njega da pitate stigli ste? Pa, možda ćemo ih jednom i održati. Zasad, mi kalup poslednjih godina starog Otriška, kako se u stvari zvao, sledimo. Tada beše rečeno da nije važno koje je pasmine pas, dok dobro kuću čuva. Daleko manje od ostalih strogim običajima robujemo, a mnoge od njih više reda radi držimo - kao ovaj obred saslušanja, naprimer. Neki misle da je odavno da propadnemo trebalo, jer iz uhvaćenih uhoda mnogo šta i ne izvučemo, i još ih i puštamo, međutim ljuto se varaju: ovako više saznamo. Uhode, kad ih neko goni, ovamo se sjate, i uvek koga da razmenimo imamo, gužva velika se stvara i sve vesti ovako ili onako kroz naše dvorište prođu. Dobit velika je - trgujući vestima pola državne blagajne popunimo i ravnotežu među susedima održavamo. - Da nije malo opasno da mi sve ovo govorite? - Po koga? Državu, mene ili vas? - Da. - Imate pravo, moglo bi se i tako reći. Međutim, ja uvek donekle lažem, te mi nemojte potpuno verovati; s druge strane, rešio sam da vas, u okviru svojih ovlašćenja, za našu službu vrbujem. - Ali, ja sam strankinja! - Pa šta? Meni ne smeta, vi od nečeg živeti morate, niko vam nešto drugo ponudio nije - imate li izbora? - Zar nemam? - Ne. - Lažete li i sad? /gde ste sad, tečajevi čitanja lica? kako da pročitam lice sa ljubičastim očima i jednakim podočnjacima i nadočnjacima?/ - Da. Ne, ne sasvim. Svakako ću dati da vas prate, no mislim da bi bilo lepo da vam i platim za to. Ili više volite besplatno? Za to vreme, na Vukojebini - Dobro, Čiča, ima li ona odajnik ili nema? - Dobro de, ima, ali ne zna za njega. Radi samo ponekad, naslučaj, kad ima smetnji i da ne pričam zašto ona to ne sme da zna. - Naravno da svesno ne zna, ali u sloju ispod toga? - Ne zna nikako. - Pa je li se oglasio taj živoder? - Živoglas. Jeste, jutros. - I ti ćutiš? Pa kako je naša devojka? - Zavodi policajca i zrači se. - Zrači se? - Dvesta nanodžabra na dan. Ni manje, a možda i više - ovo je prosek za tri dana. - Otkud tamo - mislim - ne isijava, nema ... znakovi, dejstva - Konji jedni glupavi! Nema znakova! Bilo je! Stotine! Samo što gospoda radije prepisuju jedan od drugoga nego da malo zavire šta mašine beleže! Na kraju sam ustanovio da ste manje više svi prepisivali od samih Otričana - pojeli ste i mamac i udicu, sa sve štapom! Bacite svoje knjige i pišite ih ispočetka. Zaime... zračenje... ko bi pomislio, posle šest dugih - Poslednja je ispaljena pre šest dugih i trideset četiri standardne - Ispaljena je pre mesec i po, na Otriču! Tri nedelje pre njenog dolaska. I niko ništa ne zna, jer niko o tome nije pisao u prvom izdanju... a ni u sedmom. Prva noć i ništa ##ovde je Sujema potpuno zbunjena i ne zna odakle da počne /beleške, pišem/ U prenoćištu sobu dvesta pet dosta bučno provetrava neko motovilo; pravu veličinu zgrade ne mogu ni da dokučim jer su spratovi nejednake veličine, ima ih dvadesetak i neki idu iznad, neki ispod, nisu čak ni tačno jedan iznad drugog, a neki verovatno i ne pripadaju prenoćištu no nečem drugom. Snimaj zgrade - kako ih grade, rasporede prostorija, mere, debljine i gradiva. Ko zna zašta će trebati. Pod zemljom se lako gubi pravac. Kako smo samo vezani za površinu! Stalno očekujem da ću napokon ugledati ulicu. I to sa nebom plavim iznad glave. Ovi se prevoze nekim kolicima kao rudničkim, i izlaze u nekim povećim odajama, kao nekakvim predvorjima sajmišta ili uzletišta, odakle se granaju nekakvi hodnici, stepeništa, uzlazne i silazne dizalice... ali nema ulica ni trgova – osim ako se ovo kod njih ne smatra trgom. Vidim da prodaju prave novine. Od čega hartija? Spavati, spavati. Kažu da ovde u okeanu nema ničega. Odakle mi sad ta rečenica? Možda sam načula negde u gužvi, ili je to samo stih iz one glupe povesti o Metiji Velikoj. Čega u stvari ima u tom okeanu? ?_ verovatno koje kakav ratni talog - olupine, čaure, mulj. Muzej. Dve lude ribe. Lude? ?_ ko bi čitav nešto tražio na površini? Pod vodom nije povr... misliš da je i voda ozračena? ?_ zašto ne bi bila. ako se neka od vrsta i prilagodila, šta bi se o njoj moglo znati? To liči na staru niponsku povest o Ho \ili. ?_ Ima i gorih. Zaboravi okean. Neki drugi spis Tokovi podataka u vednom sastavu međucarskog zabrana u luci slobodnog grada Bidema Ima više izvora i uvira podataka ovde; vesti stižu iz svemira, stvaraju se ovde ili dolaze iz ovdašnjih prisutnih država, a donekle i odsutnih (koje nemaju svog dela u zabranu). Sve prisutne države drže po nekoliko javnih, a zabrtvljenih vednih snopova do svojih središta, i po nekoliko tajnih. Često razne službe iste zemlje drže odvojene snopove, da jedni za druge neznaju. Središta snopova su uglavnom u računarima u zadnjim sobama poslanstava, ali u to niko ne veruje - glavni računari su negde sakriveni. (Čuven je slučaj sa Kejn Kejčanskim podmetnutim jajetom: u pokazni računar Zapadne Behalije sakrili su svoj glavni.) Svaka služba u poslanstvu ima svoj deo knjižnice, javni i nekoliko tajnih. Jedini zakon do kojeg se u svemu tome drži je redovna dostava izvoda svega javnog u Središnju međucarsku knjižnicu koja se nahodi negde pod samim gradom, ili je ukopana u neki zaseban lagum. Uporedo, sve što stiže iz svemira ili se odašilje beleži se tamo, mada se nikad ne zna da li se zaista sakupi baš sve, i da li je sve dostupno svima kojima piše da treba biti dostupno. Pobliže, izvori podataka su razni snimači slika, brojeva, zvukova, pečatnici i diktopisi, moždani ogranci ugrađeni važnijim zvaničnicima i činovnicima, te nadzirači svih važnijih gradskih postrojenja. Tu i tamo poneki činovnik negde nešto zabeleži. Uporedo sa svim tim postoji i dvadesetak do hiljadu podzemnih mreža koje se ponegde priključuju na neku od knjižnica ali uglavnom radi čitanja; nije poznato da li tada nešto tamo i ostave (i da li namerno ili ne). To su razne skupine uhoda, crni trg, razne secikese, ubice i ostali ološ. U večitom dvoboju između njih i knjižnica ne može se ni znati ko bolje prolazi - svi sve kriju. O svakom svom podaniku svako carstvo / duževina / kraljevina beleži svašta, ili ga bar u tom uverenju drži, pa se smatra da se o svakom sve zna, naročito ako je iole važan. Beleži se šta je ko i sa kim radio i pričao, a naročito se beleže osobeni znaci, sposobnosti, razne bube u glavi, ispadi i iznad svega dodiri sa strancima. Podacima o strancima se prilazi na donekle čudan način: stvari o njima se drže posebno tajnim i zato je lakše dobiti spis sa matičnog im sveta, nego iz knjižnice iz susednog laguma. Uz to, o njima su podaci i najbolji i najgori, jer ih skupljaju svi, ali svako ljubomorno svoju hrpu čuva i niko nema sve. Znam još toga, ali mislim da vas brojevi ne zanimaju. Sliku ste stekli, a bez mog ćete se potpisa nekako snaći. Imam samo jednu glavu. Duga je noć je za razmišljanje. Zašto li siđoše pod zemlju? ?_ ima nekoliko mogućih razloga; kosmičko zračenje, loš vazduh, ozračena površina, stalni rat, glupost, praznoverje, sumanute vođe; manje verujem da je zbog ko te zvao ?_ čičin zapis veli da stalno bdim i tu pomoći nema. valja ti da misliš brzo, ja ću ti pomagati. malo si dosadan; kako izlazimo na kraj sa zračenjem? ?_ mlada si i zdrava - dobro će biti. jesu li i svima njima prerađene žlezde? ?_ znam samo ono što piše kod to znam i ja. javi se ako zapaziš nešto. ?_ ono što su svi malo čudno građeni - da nije od zračenja? da, svi su pomalo odmetnuti. negde takve bacaju u vulkan. ovde ih puštaju. zašto? ?_ dosta nedoumica za jedan dan. zaspaćeš za dvadeset sekundi otkud znaš? nešto su mi sipali? ?_ ne. treba da budeš odmorna da ti spasem telo. pokrenuo sam ti uspavljivanje kako ću se odmoriti ako ti stalno radiš ?_ trošim manje od tvog čula mirisa. laku noć Opet članak iz "Glasa laguma" Vanredna prilika za izletnike Na mnogim izletištima u danima devetnaestofecerskog praznika "naruku" izletnicima više nego do sada "ići će" i ugostitelji, sa povoljnom ponudom. Na osvežnom središtu u Potocima gde će gostima na raspolaganju biti i Lagum, i Izletišta na Moharu kod Guštarskog prolaza, gde će uz postojeću osvežaonicu biti i nekoliko ličnih postaja (ćepenci sa hranom i pićem), puna ugostiteljska ponuda biće i na drugim izletištima. Tako će, recimo, u Gljivinom gaju Carske Ilidže, u Lagumu "Gljivin Obod" izletnici u gaju moći ovde da nabave izuzetno jeftino piće (brit samo 3 telera 14 kr.). Pristupačne cene biće i na Potocima kod Lemura Novog, na Derbetovom, gde će svakako najprivlačnija biti osvežaonica sa ribljim osobitostima na obali Potoka. Han "Zamak" u Eklima priprema izuzetno povoljnu ponudu u velikom i bujnom perivoju. (Riblja čorba dve trećine jeftinija od redovne cene, pljeskavica u lepinji sa sokom - 19tl. 5 kr.) Ribnjak "Ekli" otpravlja po jednu lađu sa izletnicima niz Potoke do Carske Bare svaki dan praznika. Polasci su svakih 2,75 sati (čim se nakupi 15-tak izletnika), za koje će takođe "Zamak" prirediti ponudu u zaklonu po želji. Od izletišta u bližoj okolini svakako će biti zanimljiv Pferdovac kod novog Vinerja. O toj ponudi brinuće osoblje "Potočkog oboda", zatim osvežaonica "Perivoj" u Grenčlištu okružena gljivištem. Za izletnike, dakle, prava i puna ugostiteljska ponuda u okruženju prave pećine, koje nam očigledno toliko i često nedostaje. |
| Treći dan, radni Stvarno su me pustili trećeg dana. Kažu, da je običaj da se sasluša svaki stranac, ili bilo ko ko pređe granicu, ostao iz nekih ranijih vremena, ili su i to presadili iz "starogOtriška". Ger ermešt Monitlav Oisov mi je sačinio zgodan ugovor. Treba, kako se veli u njemu, da po potrebi umrem za Zapad, izdam Zapad, odreknem ga se ili priznam sve ili ne priznam ništa, zavedem, prodam ili ubijem koga treba, samo ako mi tako narede. Ako ne narede, treba otprilike da pogodim šta bi gazdama milo bilo. Ili da makar tek malo spletkarim – možda ću vodu uspeti i uzvodno da zamutim te pokrijem nekog važnijeg, ili isteram neku drugu ribu na površinu. Kako nekog iskustva nemam (ili bi bar trebalo tako da se činim), slobodna sam kao šlepnić na grani. To bi moglo da znači da će me upucati iz praćke, ako se i spasem ostalog. Šta ima novo? ?_ zvala si me Da. Kako se osećam? ?_ Jako. Trebalo bi ponekad da se pereš. Pozdravi čiču i kaži mu da drugi put najmi neku dvorsku budalu od zanata da mi smišlja zabavu, a on da se toga okane, jer mu ne ide od ruke. A sad da te čujem. ?_ Ono što si rekla da pratim kako grade - svaka zgrada ima tušta i tma tajnih prolaza. Ono, može biti da je prostor kojem se ne vidi prilaz jednostavno stena ili potporanj, ali u njemu uvek ima mesta za iste hodnike, stubišta i odmorišta kakve viđamo. Maltene bi se mogao smestiti kakav grad u gradu ukršten sa vidljivim kao zupčanik, a da žitelji ne znaju jedni za druge. Znači li mi to nešto? ?_ Značiće ti kad vidimo šta tamo ima. Zasad, tek da znaš da ima više no što je oku dato da vidi. Što rekoh za zgrade – nema zgrada. Zgrada u našim umovima znači ozidan prostor na čistini. Ovde nema čistine - celo podzemlje je jedna zgrada. Po načinu kako obeležavaju dizalice i vozove, zemljopisne jedinice im nisu spratovi, nego lagumi, koje beleže izgleda od najstarijeg sprata naviše i naniže. Kako se osećam? Budi malo vidar. ?_ Preporodila si se brže nego što sam se nadao. Tu lego timada (fusnota: Niko od znalaca hi-kheta epanjala nije bio voljan da nam ovo valjano prevede; i opisi značenja su dovoljno pogani.)! Ti se nadao! Nadu, patnju i ostala osećanja ostavi meni, i govori kao pravi računar, ako si računar. ?_ Kako da izrazim 'nepouzdan proračun na osnovu oskudnog znanja'? Oskudnog? Čudi me od čiče da te pušta samog sa polupraznom glavom. ?_ Glava je tvoja. O tvom telu ne saznajem dovoljno da bih mogao da tačno znam šta će biti. Nisu te smeli ožičiti od glave do pete, to se ne bi dalo sakriti. Dobro, de, šta još ima novo? ?_ Zračiš se manje više svuda podjednako, jedino iz otvora za provetravanje bije svežina. Čist vazduh? ?_ Nije nego. Manje bajatih čestica, a više novih. Odakle se crpi? ?_ Saznaj. Sa površine, ili ga namerno prave. Toliko ludi nisu. Razmisli - da li to njima uopšte smeta. Koliko naraštaja treba da oguglaju na zračenje? ?_ Seti se njihovog vidarstva. Ovde se svi rađaju malo bogaljasti. I svi su manje više zdravi, mada bi se dalo očekivati da su odavno pomrli. Čudni svati. Šta je sa okeanom? ?_ To je jedno veće more. Tamo nema ničega. To si već čula. U četrdeset pet ručaš sa Oisovim. Spremi se - vodi te kod popečitelja vojnog da kao prodaš nešto. Sumnjiči ga za izdaju. Ko koga sumnjiči? ?_ Oisov popečitelja i obratno, a ti opet obojicu. Ako je za utehu - ni tebi niko ne veruje. To ti neće smetati da prodaš koji računar. Odakle iščupa to sve? ?_ Odakle i ti. Razmisli - kašće ti se samo. Čiča voli drevne pesnike, vidim ja. Kad smo kod toga, kakva im je umetnost? ?_ evo, čuj ovo: ENGARSKE UMETNINE Kad se spomene umetnost na Otrič Engaru, uvek mi padne na um kako se na Dunbahu nikad nije razvila neka mesna umetnost; to je planeta za "lezi lebu da te jedem" i "sve što nama treba pada nam sa neba". Tamošnje umetnine su listom stvorili došljaci i pobegulje sa kojekakvih pustoljina i krševa. Na Engaru bi tako, trebalo da ima neviđenih slikara, svirača,skladatelja, neimara i šta ti ja znam kakvih sve ne umetnika. Međutim, kad pregledamo spise raznih zbirki, Engarčana nigde nema. Kao da ih umetnost uopšte ne zanima, ili ih ne zanima da li ona još nekog zanima. Na jedvite jade ih namole te tu i tamo napišu po neku raspravu, koja štaviše uvek bude poprilično zapažena, pošalju u svet neki politički ubeđivački prikaz ili vatren govor zvezdanoj skupštini - zaista lepo, pomalo starinski sročen, pa i taj se skoro svaki pročuje. Nekoliki su naučnici pokušali da tumače ovo, svako svojim načinom; počev od tvrdnje da težak život rađa pesnika ali ga može i ubiti, pa do teze da bez sunčevog svetla nema pogleda prema nebu - život pod površinom odseca čoveka od zvezda. Ono, ima i druga strana koja veli da u tako posvađanim krajevima kakav je Engar može važiti istorijska analogija sa nekim sličnim krajevima iz davne prošlosti; u takvih se uvek događalo da je jedna od strana vojno jača ili bar u svetu glasnija, a druga ima bolje umetnike - stvari se tako obično rasporede. Takve se planete obično slabo gde oglašavaju; jedni nemaju šta da pokažu, a drugi se ne mogu čuti od onih prvih. Ja bih se priklonio nečem desetom: Engarčani su toliko osoben soj, da je i oblik njihove umetnosti nečitljiv za druge. Koliko je fan Betofen mogao da shvati vudu umetnika, da ga je slučajno sreo? Koliko bi vaspitač računara mogao da shvati veličinu govora oblacima? Tvrdim da su Engarčani umetnici u nečemu što mi ni ne primećujemo, a kamoli da u tome vidimo umetnost. Možda će deca dece naše dece shvatiti. Minjali Muargu, tumač pesme nastavak Kako vaspitavaju decu, odakle im toplota, svetlost, voda. Šta kažnjavaju, šta nagrađuju. Imaju li prosjake? Trguju li dok ratuju? ?_ mnogo pitaš, spavaj, daj mi vremena A ti meni slobodnu glavu. Sanjam aveti i glad dok ti toliko radiš. ?_ Što se nisi glavatija rodila? Ili mi zadaj manje, ili se ne buni. Zaverine zavere zavera ?_ prostor/proveri Ovo je mehana kao i ona gde te prvi put vodio na ručak. Malo otmenija, više po ćutljivim konobarima no po boljoj hrani. Prisluškivači su svuda - nemoj tražiti neki poseban sto, pusti da te vodi. Okreni leđa prema zidu. Brbljaj, neka izgleda da si smislila šta ćeš. Zrači nešto manje ovde, više zbog bajatog vazduha, nego zbog zaštite - oni se baš ni ne štite. ?_ snimaj/razvrstavaj - Lepe su vam kafane, ger ermešt. Vaši neimari mora da su na ceni. - Do stila držimo, priznati se mora. Jedna od stvari koje iz starog Otriška
držimo. Mnoge države engarske po tom se pitanju loše vladaju - smatraju da je
dostatno da se sve čistim i urednim drži, a opet vam se kod njih - Pošto držim da je neuljudno po celom svemiru prostirati svoje običaje, ne želim da tražim bilo šta na šta sam kod kuće navikla - iznenadite me ponovo. - Onda pirjani vekšmajzl sa salatom od pečuraka, i kolači potom, naravno. Pre svega jedna ajber jupa, jedna pušta i... šta biste popili? - Piće slabo podnosim... - Kažu da svakom ide tamo gde je šupalj. - Sad da kažem da meni uvek ode u glavu, a? Ne, nego mi utroba otkaže brže no glava. Može jedno vino, po vašem izboru. - Ne, birajte ga vi - ovde loza ne raste, sve uvozimo spolja. - Onda Marino Nave iz četrdeset sedme, devete, pedeset prve... - Zašto samo neparne godine? - Rodi svake druge letačke, jer raste na planeti koja obrne jednu svoju za dve letačke. - Loza tamo rađa? - Otpornija je no što mislite, ger ermešt. Želite li da vas povežem sa enolozima sa Bendida? - Zašto? Ah, mislite da bi ovde moglo da rodi? - Što da ne, a vi biste mogli da preuzmete posao. Nije loše biti bogat ponekad, a? - Tako što u obzir ne dolazi - svi lagumi su pod strogim popisom, nema prostora
na prodaju, šta više sve je carsko vlasništvo i... svaka vam čast, forlaj. Ovoliko
iz mene nisu ni Kejn Kejčanski vidari izvukli, kad ?_ pregled/zbirno Možda ne laže - opustio se. Ima smisla da je sve carevo. Njegove su pare za kopanje laguma, njegovi lagumi. Loza ne rodi jer prebrzo menja gene. Mislim da i gljive drže negde po strani od zračenja, jer ako je ovde sve tako ozračeno, ubrzo bi se dobilo previše ne složivih vrsta. Kako li uspevaju sa ljudima da održe vrstu, (sa naglaskom na jedninu) - ako nastave ovako da dopuštaju razlike, kroz pedeset naraštaja teško će i imati ko s kim da pravi decu. - Nisam nameravala da vas ispitujem, ger ermešt; samo sam začuđena jer - putujem dosta i ovo je prva planeta gde nema loze! I, ako uvozite vino, šta izvozite? - Gljive, naravno. Dobro rastu ovde, a u okolini ima nekoliko suvih svetova. ?_ oglasio si se? Da, laže te. Seti se iz novina - izvoze oni radioizotope, genetske uzorke i tešku vodu. - Ah evo i vina, a tu nam je i popečitelj. Pazite, to vam je onaj stari gospodin. Nemojte se ničem čuditi. Dobro vam veče, vaša prosvetljenosti. - Dobro veče, ger Oisov. Poznajem li forlaj? - Ne, koliko mi je poznato, ali - popečitelj vojni, ger KleniErpetei, forlaj Sujema Dioljanska. - Ljubimruke, forlaj. Ovaj vam hender ne dosađuje previše, usuđujem se nadati? - Milo mi je, vaša prosvetljenosti. Ger Oisov? Baš je zlatan. - Ah, kako se odmah oseti dah daljine... - Čuli ste već za mene? - Znati sve, i više od toga, to je moje zvanje. Ovi tupoglavci iz carine, hendarije
i vednog sastava već se treću nedelju upinju da saznaju čiji ste uhoda, i ko je
sastavio tu varku, to, da ste sa druge planete, a ne - Nije mi nikako zgodno da se toliko piše o meni. A šta to ne vide? - Ne vide da niste odavde - misle da pokušavate da ih prevarite. - A po čemu vi to vidite? - Zlato! "Baš je zlatan" - to ovde ni u jednom jeziku ne postoji, bar ne kao pohvala. Zlato je ovde na lošem glasu kod naroda. Nema te škole za uhode koja bi se setila tako nečeg, da ugradi hladnokrvno prelaženje preko stare zabrane. Kod vas je zlato lepa stvar? - Od njega se pravi nakit. A ceni se i kao novac. - Čista strankinja! Gde su im oči! Oisov, sutra da mi postrojite sve koji su spise sastavljali i da ih kao dobrovoljce pošaljete za novi severni lagum. Znam da ste vi hendari, a ja sam vojnik,ali - Znam da je vaša forlaj ćerka ministra unutrašnjih dela. Neću vas odbiti - ni ja baš nemam neko mišljenje o njima. - Vrlo dobro - a sad na posao. Šta ste naručili? ?_analisis Glume. Ovaj treba da se čini da ti veruje. Pazi na jelo – prvo malo drži u ustima i ne gutaj odmah. - Pošto me ipak neko, napokon, drži za strankinju, ne moram ništa da vam objašnjavam. Kažu da red nalaže da se na Romanu jede minja romana, a onda na Otriču... - Vinteršnit! - Mochard kulj! ## ovo su, u stvari, izgovorili istovremeno - Geren bi se morali dogovoriti, zar ne? - Ne, štaviše ovo se slaže. Ger popečitelj je glavno jelo predložiti izvoleo, ne znajući da još nismo ni do vina stigli, a moja malenkost se zaustavila na predjelu - štaviše, oba idu fino jedan sa drugim. - Ima li izuzetaka od toga? - Kako to mislite, forlaj? - Pa, da samo jedan ide fino s drugim, a drugi sa prvim ne. - Ne shvatam, kako bi to moguće bilo? ?_ šta ovo bi? Ništa naročito - glupi su za takve stvari. U birokratijama rečenica znači ono što propisi nalažu i ništa drugo - požuri,vadi se brzo. - Ah, čista igra reči, sitan rečenični obrt, mui geren - kod nas to služi za uveseljavanje prisutnih. Analogno jednoj staroj prevodilačkoj grešci, kad je napisano da su "dve stvari bile obe različite", pa je dokoni kritičar iz toga izvukao da se moglo desiti da budu i obe iste, a i jedna ista a druga različita, pa tek onda obe različite. Ili, još luđe, grafički prikaz svega toga u vidu dve iste slike, pa onda te iste slike samo jedna obrnuta, pa onda obe obrnute. - Ah, forlaj, vi ste pravi dragulj. Ovaj dah svežine sa drugih svetova mi je zaista dan ulepšao. Ako tako umešno poslove vodite kao što nas razgovoriste, carska će se blagajna podobro olakšati. - Nećete se pokajati. To što prodajem je proizvod dovitljivog uma, a to se kod nas po običaju vežba od malih nogu. Imaćete koristi i vi od toga. Korisne su to stvari, naročito za državne poslove. Ne možete doakati nekome ko ima računar bolji od vašeg. - O poslu ne valja na prazna creva pričati - a evo i vinteršnit stiže. Po našem običaju, dozvolićete da vam prostrem šustihl. Kako vam se čini naše vino? - Maločas reče ger ermešt - Za vas samo Monitlav, forlaj. - ...reče da vino uvozite? ?_ da pogled ubija, jadni Monitlav bi već bio pod zemljom. zar ovde nisu svi pod zemljom? ?_ Mislim na onog drugog - ako popečitelj glumi ovaj prostreljujući pogled, mogao bi glumiti i Pitra na lomači Suviše je glup za to - ono o vinu zaista nije trebalo da čuješ. Čini mi se da je Oisov na tankom ledu i ako ti nisi ona lovina kojom će se pokazati pred gazdom, ne verujem da će ga ovo mesto opet videti. - Ah, znate i za to? Otkad su Odsečeni svetovi tako radoznali? - Nisu - ali ja sam trgovac, dakle izuzetak od raznih pravila. Mogu vam nabaviti i bolje vino za manje para, ako vi sredite prevoz. - Zar trgovci nikad posao ne prekidaju? - Izvinite, ali pitali ste me - recimo da sam pila i bolje, ali se nemojte naći uvređeni, jer tih boljih nema više od deset.Ovo zaista ima osobit ukus. Jeste, to je zbog diafanosporosa koji su ti razmazali po dnu čaše. Pođi do zahoda, moram ti pokrenuti čišćenje. - Forlaj, vi ste suviše dobar pregovarač da biste bili samo trgovac. možeš li mi reći šta ima u tom silnom prstenju? ništa posebno - javljač. ako budeš morala da ga ubiješ, imaš uvr glave deset minuta za bekstvo. opasnija mu je ta povezača oko vrata, u kopči ima otrova da pobije celu mehanu, svakog drugom smrću. diafanosporos, inače, spada u blaže hipno ?_ prekini da nam nešto ne promakne - Ger... Monitlav reče da me najmio da budem njegov uhoda, ili bar mamac. - To je već bolje, ali zašto u hendariju, kad ste suviše dobri za njih. Razmislite o vojsci. - Po našim običajima, vojska je muški posao. Takođe, po našim običajima, forlaj ne bi smela da se rumeni ovako – dozvolićete da se udaljim na trenutak da poradim malo na svom izgledu. - Drage volje, forlaj, otpratiću vas - za lepotu nijedno žrtvanije naodmet. Mada, priznati moram, i ovako dobro vam stoji. ?_ ovo su opasne njuške otriške? kako im izgledaju zamlate? Nemoj da padaš na izgled - oni su dušom i stražnjicom u carskoj službi; s druge strane, pomalo valja da sumnjamo u sve i svakog. Da li je ovo baš pravi popečitelj vojni, ili i na dnjim ima koga, ili je sve igra i gluma... tek, drži se čvrsto. Sad stani pred ogledalo. Prah uzmi onaj zelenkasti, treći sleva iz ružičaste kutije, i četkicu onu sa kao bakarnom drškom. Načini se da ti svetlo loše pada pa se okreni leđima ogledalu, usmeri svoje ogledalo kroz glavu prema njemu, tako, malo k sebi vrhom i desnom stranom, dobro, drži... dovoljno. ?_ čemu sva ova vežba? Protivzraci, draga. Da ti poništim diafanosporos. Naravno, poništavanje ne sme da se primeti, pa stoga treba da deluješ polupijano, veselo, ne odmah no za pola sata, to će biti negde oko osamdeset sedam i pedeset po njihovom, da budeš malo brbljiva i nepažljiva - recimo da prospeš drugu čašu, ili treću. ?_ je li opasno? Ne brini za telo, pazi na izgled. Drži iglu pri ruci – zadeni je negde. ?_ u okovratnik? Biće upadljivo - da, ali ne i sumnjivo. Oni i očekuju neku vidnu promenu na tebi. Čiča mi je pričao da se žene strahovito izmene posle samo pet minuta pred ogledalom. ?_ Čiča pričao? Ne zamajavaj me glupostima. Važi - idemo. Kasnije ?_ beleške/da_sredim Dobro si me vodio - mogla sam potpuno da se posvetim glumi i da ne mislim na to kako izgledam. Dobro si me video. Kako me tako dobro vidiš spolja kad imaš samo moja čula? ** sad me baš teraš da ti upadnem u beleške, morao sam da izmislim ove dve zvezdice da bi se znalo šta je čije. Elem, ja mogu da pristupim i tvojim nesvesnim pokretima, znam koliko ti je širok osmeh, naprimer. Mogla bi to i ti, ako dobro paziš, ali to bi te ukočilo. Pusti mene da to pratim, a ti upijaj. Dobro sam i upila - ili sam ubedila sebe da sam pijana i ponašala se tako, ili nisi potro sva dejstva onog vina. Šta se događalo kad sam otišla sa popečiteljem u njegov stan? ** opet "**", no, dobro, ako si se malo pomračila, zato sam ja tu. Nisam se baš pomračila, ali se bojim da mi nešto ne promakne. Dakle? ** Oisov se posle kolača zakačio sa popečiteljem oko prava na tebe, malo su se i potukli i tu se umešala i hendarija, ali nisu smeli da dirnu u popečitelja. On je zapretio da će zvati vojnu tajnu službu zbog napada na vojnog poglavara, pa su se razišli. Oni su potom naručili pivo u čašama od četvrt akova naša, što je kod njih Preskoči ** Elem, pivo im nije baš leglo, nakon čega su malo režali jedan na drugog. Kad si drugi put išla "zarad lepote", pratiote Oisov, i usput ti nabacio da popečitelj u stvari radi za Kejn Kej, što mu je opet samo obrazina kojom pred drugim uhodama skriva svoje poreklo i privrženost Fener Dihtu To bi moglo da opravda ** da, niko ti neće verovati da si popečitelja ubila braneći se, pogotovu u njegovom stanu gde se sve snima. Branila si se suviše dobro za opijenu forlaj, srećom bio je slabog zdravlja Otkud ti to ** dok si ga paralisala, snimio sam mu bilo, i bilo je čudnog ritma; možda je imao davač Ritma? ** da, to se kod nas ranije koristilo, kod prilično bolesnih. Otrov na igli inače liči po znacima smrti na neke od bolesti za koje su se poštapali takvim davačima. Moglo bi da prođe nezapaženo - možda. Borio se kao lud - kako je uopšte došlo do toga da me napadne? ** kad ste potpisivali ugovor, rekla si Ugovor - o pristupanju vojsci, ili prodaji računara? ** Da, kako bi ti rekla. Prodaja računara, ali ostaješ u vojsci dok oni ne donesu premoć Fener Dihtu. Rekla si da ćeš biti tu dok računari ne prorade kako valja, ali da ne nameravaš da biraš strane u tuđem ratu. Tada te nazvao varalicom sa Marka Pušta, poslednjim prvobitnim đubretom bez trunke rodoljublja, i sve tako dok nismo primetili da vadi neko oružje iz neke tajne pregrade. Ugovor ste potpisali pre toga, mada ne znam da li će važiti. Dalje, dalje. ** Naglo si skočila na pod i gađala ga nečim u noge. Kad se pridigao, već si mu bila na leđima, pritiskala mu kucavicu i davila ga pomalo jednom rukom, dok drugom nisi otkačila iglu iz okovratnika i našla mesto među vratnim pršljenovima gde ćeš je zabosti. Poslednje što je rekao: "a da nisi ipak sa tog prokletog Španja?" I šta misliš o svemu ovom? ** on je kamikaze, ako znaš šta je to. Onaj ko je gledao celu predstavu kroz tajne oči mora da sad razvrstava za i protiv... Može biti. Sećam se da je i tokom pregovora stalno spominjao da "takve računare spominju i neki izveštaji iz Marke", da su baš računari sad osetljiva dobra zbog prednosti koju dobija ko bolje vodi zračni nadzor i ... sve u svemu, onaj ko izleti ispred ostalih, kao u svakom ratu. Kako sam se izvukla? Ne treba, tog se dobro sećam. Sračunao si gde bi mogao biti njegov tajni prolaz, pa smo se dobro provukli, a njegovi drugari iz Fener Dihta su mislili da sam dvojnica koju je trebalo podmetnuti Oisovu, pa su me lepo propustili. Da li da menjam gostionicu? ** zašto da bežimo od događaja? Napokon, Oisov je obećao nagradu i unapređenje, pošto to isto i njega čeka posle ovog. Sedi i pusti da zraci carske milosti obasjaju i tvoj mili lik. Ne seri - kad smo kod toga, kako stojimo sa zračenjem danas? Upravo te obasjava, kako rekoh, milost carska. Vidi šta je stiglo dok si spavala. |
| Prijem kod cara kako da se ponašam kako te čiča učio. šta ja znam. to je više ljudska stvar, a ocarevima imam oskudne podatke. osloni se na filmove, bajke, knjige... izmisli nešto. improvizuj, onako, džezerski. drži se protokola dokle misliš da ima smisla, a onda izvedi neko iznenađenje. ako zabrljaš, vadi se na to da je to kod nas znak najdubljeg poštovanja. to jest, ne baš u Savezu, ali kad je tvoja planeta poslednji put imala cara, običaj je nalagao...snađi se Forlaj Sujema Dioljanska neka pristupiti u odaje carske izvoli! Presvetli car Ananir Premudri udostojiće je prijema. ovaj izgleda normalno! šta mu fali? gušterača. sloboda. umnjaci. snimaj vrata dobro opremljena napravama... zastarelim, ili je to samoobrazina? otvaraju se - car je sam? odaja skromna, ali pojedinosti ukazuju na bogatstvo. izotopi bajati, zračenje manje nego napolju. car ima oko 70 letačkih, manje je izrođen od ostalih. ima čudan oblik lobanje... verovatno režanj više. kojim li sposobnostima možda raspolaže? višak kiseonika u vazduhu - prepodešavam ti disanje. - Vaše visočanstvo je zapovedalo da se pred njim pojavim. - Da, dete, sedi malo kraj mene. Odakle si, u stvari? - Sa Bendida, grad Siudad Enklaho. - Ostaješ pri svojoj priči, dakle. - Vi, sire, svakako sve već znate. - Znam, i ne znam. Znam sve što se saznati dalo, ali... šta kriješ? - Ožiljak na čelu pod pramenom kose. - Ovde su svi na to navikli, svako ima osobenosti. - Eh, kod nas se na to ne gleda tako. Osobenjaci se trpe, ali ne obožavaju. Moraju da zasluže naklonost. - Kod nas je osoben ko osobenosti nema, a takve baš i ne trpimo.U svim engarskim zemljama je tako. brza analiza matori se uželeo razgovora bez službenih obaveza. car bi da se zabavlja - čuvaj se! ko zna kakve su mu razonode, a i ovakav stav može kriti igru. - Nego, čujem da si u službi mojoj, i da si se dobro pokazala. obrati pažnju! odustao je od običajnog govora. - Mislite na slučaj sa popečiteljem? - Da, da. Ko bi to rekao za njega. To je noćna mora svih vladara. moraš bar nekome verovati, i to svi znaju. I onda rade za tvoje poverenje, ako treba verni su godinama... i onda te izdaju. I nikad ne znaš šta te ljude okrene - da li neka preka reč, sujeta, ili su sa tom namerom pristupili službi od početka samog. Svako je dobrodošao ko takvog razotkrije, mada... - ...nije ni meni verovati, zar ne? - Da, svakako. Previše toga o tebi se ne zna. - Ne zna se ni o vama, sire. Ne samo o vama lično, nego o celoj planeti. - To vas plaši? - Ne previše. Savez je dovoljno moćan da se bilo kojoj sili odupre, i da izmisli oružja koja bi zatrebala. Plaši nas jedna priča o vama. - Volim da sakupljam takve priče, učinite mi zadovoljstvo da je čujem, dok ne stigne čaj. ovo me zbunjuje! nema uključenog uređaja kojim bi dozvao poslugu, nema nikakvih uređaja za osluškivanje - da, ostaje najjednostavnije rešenje. rupe u zidu. cevovodi. uvo na vratima. stara elegancija. ovo se ne slaže sa nakićenim dvoranima i napirlitanom carevinom - da li je i sam car predstava, i nije li on sam njen autor? - Elem, nema mnogo da se priča. Tvrde da ste našli način da preživite zračenje i da je onda najlakše da, ako vam se osvaja neka planeta, bacite nešto jezgrene džebane na nju, pobijete sve i ozračite je od pola do pola. Onda više nije ni za kog, osim vas. Pitam se, ima li tu istine. - Ima, i nema. Jesmo otporniji, to da, ali zašto veštački zračiti svetove koji drugima mogu valjati? Dovoljno ima prirodno ozračenih, koji će valjati samo nama. ovo može biti istina. dovoljno smo čuli - izvrdavaj nadalje. - Znači li to da se nemamo čega bojati? - Nemate, dete moje, zaista nemate... osim ako vam boravak ovde škodi zdravlju. - Držim se dobro, zasad. - Drago mi je čuti, jer vam nameravam dati viši čin. - Vaše visočanstvo je zaista blagodarno. - Nije to nikakva velikodušnost, to razum nalaže. Možete još dobra učiniti ovom carstvu, sve i da ništa ne učinite. - Razum nalaže? - Eh, uvijeno govorim, jel da? Hteo sam reći, analize iz borbenog računara, osobito što se tiče uhođenja, govore da ste moguće vrlo korisni za nas, u ratu koji vodimo. - Imam bolje računare od vaših. Da li bi carstvu zatrebao koji? - Uvek na zadatku, a? A i zarada nije na poslednjem mestu? Možda, možda. A računar ionako nije previše bitan. - Molim? - Tako lepo. Ako su se pojavili novi računari, kupi ćemo ih mi, a kupiće i oni. Raščita će istu priliku isto na obe strane; nama će reći šta nam je činiti, a isto će reći i njima. I svi znamo sve. Ključna stvar je: kada ne poslušati računar, gde ih iznenaditi. Na kraju ispada da računar služi samo za to da oni misle da ga koristimo, i da smo svaki svoj potez dobro proračunali. Najbolje prolazim sa glupostima koje počinim iz čistog carskog hira. Neprijatelj sedne i muči svoje mašine da pronađu u čemu je prednost takvog poteza. Potez se do sedamnaeste provere čini glup, što oni neće da poveruju, i proveravaju dalje. Za to vreme udarim i zbrišem im nešto. Jedino ne valja što to ne smem prečesto da radim – prepoznali bi šaru. - Nikad nisam shvatila, protiv koga je rat, i zašto. - Prvo treba da shvatite zašto je to pitanje glupo. opa! matori je mudriji nego što izgleda. pripazi još malo. dobro što si ostala još. izvini na vicu - znam da ne možeš da odeš dok te ne otpusti. vratićemo se kući jednog dana, a onda ću posvetiti celu nedelju probiranju - pola ću da te obrišem! a bez druge polovine nećeš moći da živiš, a? želela bi da možeš da me isključiš? o tom potom. nećemo sad o tome. "nećemo sad o tome." koja divna fraza. u načelu znači "nećemo nikad". - Kad sam došla ovamo, ratovali smo protiv one druge Behalije, a sad smo u savezu sa njima protiv Ojner Nousača. - Ojner nije dovoljno velik da bi bio vredan ratovanja, ali je u savezu sa Kejn Kejom, koji itekako jeste. - Ali, zašto? - Zato što je dovoljno velik, naravno. - Zašto uopšte rat? - To je onaj glupi deo pitanja. Zašto rat? Zašto da ne? Pod jedan, mi oduvek ratujemo. Pod dva, mi nikad nismo živeli u miru. Pod tri, ako bismo sad sklopili sa svima mir, onda bi smo sutra morali ko zna šta još da menjamo. Običaje, proizvodnju,zanimanja. - Ali, razaranje, štete... - Nije ni veliko, ni značajno. Podzemnu tvrđavu niko ne može da osvoji osim onog ko u njoj živi. Šta mislite, u koliko spletova hodnika izlazi ova soba? Koliko ima tajnih vrata? Koliko ljudi zna kako da pređe iz jednog spleta u drugi? Koliko ih je ustanju da primeti da ima još hodnika? Koji bi osvajač pristao da živi u susedstvu sa neprijateljskom vojskom? - To znači da ni vi ne osvajate? - Ne, osim ako se ne oženim, pa dobijem još koju zemlju u miraz. To je kod nas jedini način da se promeni granica. - Šta je onda cilj rata? - Mudra pitanja... dobar ste uhoda, nema šta. Gradite se glupačom, i ide vam dok ne progovorite pred nekim mudrijim od sebe. Cilj rata je da se ratuje. Dovoljno sam čuo. Dobijate čin vebera prvog razreda, i idite lepo na zadatak. Zaboravite na čaj. I kad je došao sedmi dan Sedmog dana me je ermešt zaveo, ili se dao navesti da pomisli da je tako bilo. Kao zavodnik je trapav i proziran, kao žbir malo bolji, kao jubavnik - bilo je gorih, i boljih. Muzika u stanu mu je bila lepa, ali - stanovati u hendarskoj postaji... brrr! Čak i ta muzika, pomalo sladunjava i previše svečana, zvuči malo hladnije kad se sluša u policijskom uredu. Od rečenog, zabeležila sam samo deo, da ne zaboravim da su muškarci svuda isti, a neki su čak i istiji od drugih: - Da li bi forlaj još nešto, osim grumela na lavi, poželela? - Kao naprimer? - Jedno jepstvo, možda? - Dobro daso, da te vidim koliko si dobar. - Nemam ništa protiv da se i u tom smislu ispoljim, ali vaš stav bi ovde, znate, mogao biti kao uvreda protumačen. U muškost se ne sumnja. Mislim da ste rekli da ćete se ovdašnjih običaja držati. - Dok sam na vašoj zemlji, svakako. Ovde se ipak ulazi na moju zemlju... Do jutra sam saznala svašta. Sad, da li laže, ili je loš vođa uhoda, ili me drži za mezimicu ili za budalu - teško mogu znati. Kako bilo da bilo, čula sam mnogo toga, i da mi je znati šta se sve iz toga da izvući. Više se ni ne pitam da li mi sve to treba. Skupljam priče kao šlepnić bube, a ne vidim svrhu u svemu tome. Nazire se neko ustrojstvo, ali... ili ne znam dovoljno, ili u tome što znam ima previše pogrešnog, previše odvlačenja pažnje. I nedostaje mi zalazak sunca. Bilo kakvog. Petnaesti dan, čamotinja Čini mi se da ih ovo moje pletenje zbunjuje. Ne spominju ga nigde. Možda misle da se tako molim. Zrak koji odaješ iz igala podešen je da liči na smetnje koje prave njihovi uređaji, mada čisto sumnjam da stiže do kuće.Možda su ipak poslali satelit za nama, da malo kruži? Da se manemo nagađanja, šta si novo smislio? ?_ Još nije jasno šta su Prvobitni i šta imaju protiv njih. Zašto toliko poštuju život da nema smrtne kazne ni za šta osim teškog ubistva, a ovamo stalno ratuju. I zašto ratuju. S druge strane, ko se razboli - ne leče ga. Zvuči kao da se ogledaju u veštinama onog čika Darvila ili Pičurina ili već kako se zvao onaj Pablov. Kako reče, "sve što ti raste i treba da ti raste". Tu može da bude neke svrhe – oni hoće da postanu nešto, sa velikim Š. Zar ti kao pametan stroj ne bi mogao to da smisliš, kad razmisliš? ?_ ja u stvari mislim tvojom glavom. Nisi bio dobar i nisi dobio jednu za sebe? Čiča je škrtario? Pomoćnici ga potkradaju? Ponestalo delova? Svega imamo, samo smo sa glavama odnedavno uterali u tesno... ?_ Ne mislim bukvalno tvojom glavom I ne osećam se kao bukva ?_ Ovo je odgovor na čičinu neozbiljnu žicu meni umetnutu? Shvati da sam ti ja samo pomoćni organ da brzo razmišljaš, pretražiš ono što znaš, a što ne znaš, da pročitamo iz čičinih zapisa ili pohvatamo iz okoline. Ono što je ugrađeno pored toga su samo nevažni pomoćni uređaji - hvatač zraka, naprimer. A i to se dosta koristi tvojim telom. Što manje žica, teže se otkriva. Ima to svog dobra. Čiča je malo na svoju ruku, a zato je i tako dobar. Zašto li ovi ratuju? ?_ povod se uvek nađe, mada su povodi koje ovde čuješ skoro smešni. Vređaju se carevi, vikunti i ostali, pa zarate. Ali nigde ne viđam mnogo vojske pod oružjem, mada su mnogi pod vojnim dolamama. Nismo ni čuli da se negde puca, niti se nose neke stvari protiv trovanja i bolesti. A uhoda na sve strane. Ono što smo čuli usput o bunarima i jezgrenom oružju može da objasni kako ratuju. Slušam. ?_ S vremena na vreme neka država uspe da sazna gde neprijatelj drži svoje jezgreno oružje - to im je taj bunar. Iz svog bunara ispali svoju jezgrenu strelu na to mesto i digne sve u vazduh. To se izgleda ne događa naročito često, jer bi svežih čestica bilo mnogo više. Višak tih čestica bi u dogledno vreme pobio sve živo na planeti. Možda samo na površini - rekao si da "svež" vazduh izgleda dolazi sa površine. ?_ Na površini nema nikoga, osim možda Plave Bratije. To su neki smutljivci, nekakvi mistični zanesenjaci. Tvrde da im snaga dolazi odatle što se redovno izlažu površini. Znam da član mora da prespava jednu noć na otvorenom da bi bio primljen. Ali, to nema veze sa ratom - njih ima na obe strane, pa i u zemljama koje su po strani. Zar je u ovim njihovim ratovima moguće ostati po strani? ?_ Pitaj nešto lakše. Jesi li ti ostala po strani? Dobro, neću da izigravam savest, nego poslušan uređaj, kako sam i smišljen. Nisi ti ni ovo bez veze rekao. Znam te za toliko, a i u pravu si. Hteo si još nešto oko rata? ?_ Germešt je pominjao sveti dogovor. To je međudržavni ratni zakonik. Pridržavaju ga se strogo. Koja ga država prekrši postaje slobodna za odstrel i svi mogu da je napadnu i opljačkaju. ?_ Ali kako? Ako svi krenu da uništavaju njene bunare, napraviće previše čestica i pomreće svi odreda. Ako krenu pešadijom, nemaju kud da napadnu jer svako svoju jazbinu ume da odbrani; države su na površini zapečaćene a pod stenjem nepovezane. I lagumi su im isprepleteni, tajnih prolaza ima dvaput više nego javnih, čitave mreže su udvostručene. Imam utisak da su nas dvaput vozili po dva sata samo da bismo na kraju stigli sa druge strane istog zida. Utisak? Dobro, približno pouzdan račun; ne mogu da ocenim da li smo bili iznad ili pored iste sobe, ali između je bilo samo malo stene. Oni se tu odlično snalaze, neprijatelj bi morao da ima mašinu bolju od mene da bi opšte počeo da se razabire gde je šta, a kamo li da navali i na juriš zauzme. Uzdaš se u to? ?_ samo donekle; ako i ima tajnih prolaza za neprijatelje, što da ne, ne mogu biti dovoljno veliki da propuste odmazdu – samo manje čete. Hoću da ti kažem da ta odmazda ne postoji. Ne spominje je povest. Nije je nikad ni bilo. Dogovor se čuva nečim jačim. Čim? ?_ Trebalo bi da znamo potanko o čemu je dogovor. Kako ono idu svete reči: "udari ga jednom i nek mu bude dosta, dogodine ćuti i čuvaj se njega" (fusnota: Prema izvorima iz Šaguara, "i nek ti bude dosta"; u Istočnoj Behaliji, "i nek vam bude dosta", u Kejn Keju, "i nek dosta bude, / dogodine čućeš / odgovor od njega". Poznavaoci se slažu da ove razlike znače samo to da je značenje starije od državnih granica na Otriču, te je običaj stariji no što se isprva mislilo.). Podseća na šah. Potezna igra. Šta li mu znači ono "dogodine"? Da se nisu držali običaja letnjih ratnika? ?_ Letnji ratnici su morali da prekinu kad zahladni na površini. Ovde smo u dubokom. A po kojoj su to veri "svete reči". Nismo baš mnogo vodili računa o veri, a? Ne vode ni oni; ima dve tri zvanične i još pedesetak priznatih, ali su bez stvarnog uticaja. Kako mi se računi svode, ispada da je jedina stvar u koju ozbiljno veruju, ili je se bar doslovno drže: jedan napad godišnje. I tako su se obezbedili da nikad ne preteraju sa gustinom čestica. To je to. Sveti dogovor čuva planetu da se ne ozrači previše. Zar nisu mogli da se dogovore da je ne zrače nikako? ?_ U vreme starog Otriča pričalo se mnogo o ravnoteži straha. Svako svakog može da uništi po deset puta, ali će uništiti i sebe pri tom. Možda su i to preuzeli. Previše možda za jedan dan. Razmisli dok odspavam. ?_ ne spavaj sad, nisi umorna, nego počuj ovo: Zakon o zračnom nadzoru 1. Nadzor nad sprovođenjem zakona, propisa i carskih ukaza te propisanih mera iz oblasti zračne zaštite ljudi i prostora (nadalje: zračni nadzor) vrše Carski zračni nadzornici. Njihov se posao proglašava osobito važnim za Carstvo. 2. Zračnom se nadzoru podvrgavaju svi ljudi, mesta i poslovi koji mogu na bilo koji način uticati na zračni razvoj naroda. Tu spada i nadzor nad sprovođenjem i donošenjem drugih zakona i propisa za: 2.1. gradnje, pregradnje, obnove zgrada (nadalje: zračno predupređenje u gradnji) 2.2. sprečavanje i suzbijanje povratnog razvoja 2.3. zračni razvoj ljudi koji mogu uticati na razvoj drugih 2.4. izradu i promet namirnica i drugih stvari koje se nadziru 2.5. vodu za piće, bunare, vodovode 2.6. određene izvore drugog zračenja 2.7. zgrade, postrojenja i uređaje za ispuštanje prljave vode 2.8. propise o zračnoj čistoći na javnom mestu i po državnim zgradama 2.9. posebne propise za mesta od osobitog značaja. Zračni nadzor se ne odnosi na vojne i vojsci dodeljene zgrade, ljude i ostalo, te na isti način ni na Careve posebne službe (carina, murija, tajna murija, uhode i ostale Carske službe posebnim ukazima izuzete iz dejstva ovog zakona). 3. Sve Kuće, druge Samostalne kuće i zajednice, kao i građani koji posluju, a čiji poslovi, zgrade, uređaji ili alatke podležu zračnom nadzoru, dužni su da Carskom zračnom nadzorniku pokažu sve, puste ga svud i daju mu na uvid sve što zatraži i kad god da zatraži radi ispitivanja na zračni nadzor. ?_ Treba li još? Odakle ti ovo? ?_ Kad si ti jutros kao bajagi čitala novine, a ovamo gledala ko ulazi a ko izlazi, ja sam zaista čitao novine. Čemu sve to? Jesi li sebi nešto razjasnio? ?_ Kako ovo da shvatim? Kliziš ka gluposti ili više voliš da ti ja poslažem pločice? Hvata te lenjost između ušiju? Molim te, bez pridike. Ceo dan popunjavam ove obrasce i čitam propise, i ti mi sad puštaš ponovo najnevažniji ukrasni propis i očekuješ da se onesvestim od iznenađenja. Mogu samo od umora,ako treba. ?_ Izvini, prihvatiću da jesi umorna. Ovo je rešenje. Ključ je u zračnom nadzoru. I razvoju. Bez mnogo priče, onda. Složi mi sažetak i zabeleži ga. ?_ izvoli: U ČEMU JE STVAR Zračni nadzor nadzire zaštitu od zračenja, ali obratno od onoga što ti očekuješ. Teže ka tome da svi budu uvek donekle ozračeni, ne previše, ali postojano. Postižu, kroz poslednjih dvadesetak pokolenja, već zavidnu otpornost. Moguć dobitak je što bi mogli da ozrače neku planetu toliko da se na njoj ništa živo ne održi - rasteraju ne otporne i nasele se. Toliko otporni još nisu, jer ne smeju ni na svojoj površini da se zadržavaju, ali još dvadesetak pokolenja... Drugo, neguju raznovrsnost. Dok se kod nas neguju sprave koje će najbolje podržavati čovekovu maštu, kao što sam i ja sačinjen, dotle kod njih neguju sve moguće ljudske sposobnosti koje mogu da se rode. Zračenjem postižu da se rađa svašta. Ali, zar nije bilo ono da se od posledica zračenja razboliš, ali rađaš zdravu decu? Kako koje zračenje. Ovo ovde ima neke anomalije u spektru – ne bih mogao da tvrdim, ali ima nekih zraka koji bi mogli da menjaju gene. Je li se izmenilo nešto kod mene? Ne; prva stvar koju sam uradio u tvom telu - izvini, bez pitanja - je da ti osposobim imuni sistem da ubija takve ćelije. Možda si opazila da se nešto više znojiš, da ti je bolji apetit... Međutim, oni ništa ne leče, ništa ne sprečavaju da se rodi. Šta se održi, možda valja ili će roditi nešto što valja. Prvobitnost je kod njih, ako ne smrtni greh, a ono sramota. To kod njih znači biti rođen kao običan čovek, bez osobenosti, čak bez ličnosti ("kako u dva ista tela mogu obitavati dve različite duše - bolje da su i tela različita" kako reče jedan od mudraca dvorskih za vladavine Urgakhira Prenetog). Podozrevam da ni poglavaru lađe ni onom četvoroprstašu na carini, ni Oisovu, nisu potrebni nikakvi uređaji da nas pročitaju. Stavljali su nam uređaje da nam zamažu oči - mi verujemo u takve stvari i mislimo da im znamo namenu. Oni su me, verovatno, čitali na neki sasvim drugi način, bez zračenja. Kao što ih sad čujem, javljaju mi: "Forlaj Dioljanska, budite ljubazni i otvorite vrata. Nije naš način da završimo igru provaljenim vratima." Šta to znači? "Igra je završena, ali mi se ne ljutimo na vas. Pustite nas da uđemo lepo, da se ne junačimo pred boljim od sebe. Opkoljeni ste, ali verujte nam da nas je sramota što smo morali tako." - Kakva igra? "Znate već, vaše nazovi trgovačko poslanstvo na Engaru, nazovi hapšenje i uhođenje za naš račun... dosta smo se igrali žmurke, vreme je da izađemo iz mraka." - Oslobodite moj računar malo, da se posavetujem. "Izvolite, ali nemojte dugo. Ne usuđujemo se da vam dugo verujemo." Šta ti rade? ?_ Imaju otvorena vrata u mene, ali ne mogu da uđu, samo viču kroz njih. Naravno, sve i čuju. Ne znam koliko su opasni, ali planeta je ionako njihova. Oni su kod kuće. Mogu nas ubiti, ali držim da im trebamo. Otvori, pa šta bude. -Dobro veče, ger ermešt. -Dobro veče forlaj. Veoma sam zadovoljan što možemo ovako da okončamo ovaj slučaj. - Beše li tu išta slučajno? - Vi i ja smo slučajni glumci u ovoj predstavi. Komad se piše, kako rekoste, dvadesetak i više pokolenja. Imali smo sreće tek koliko da sami koje poglavlje napišemo. Štogod vam je volja slobodno pitajte . - Čega ima u okeanu? - Baš ničega, osim vode. - I ludih riba. - Njih smo izmislili. Ta priča o okeanu izmaglica je za zamajavanje radoznalih - sve ostalo je kao bajagi jako tajanstveno, pa će svačija glava napuniti okean nemanima po želji. Postigli smo da se svaka priča o okeanu naglo prekine - "tamo nema ničega". To pali maštu i skreće sa puta. A neki su se i utopili. - Računar me upozorio da može biti nešto tako. Štaviše, da je među uhodama više laži nego stvarnosti. I onda laži žive svoj život i prelivaju se u stvarnost. - Vaša naprava je bila u pravu, ili ste to vi, svejedno. Usvemu, osim u jednom. Ne nameravamo da ozračimo nijednu planetu - naći će se već neka kakva nam treba, kad dođe vreme. Kao dobrom uhodi, na volju vam ostavljamo da javite sve to svojima. - Od kad znate da vas uhodim? I, zar smo opet na "Vi"? - Izvini, osećam se tako zvanično. Pratili smo te od početka. Iznutra. - Imali ste uhodu u meni? - Višestruko. Ti si uhodila za nas, i nas za sebe i za još ponekog, i mi smo uhodili tebe i osluškivali tvoj računar. Isprva smo mislili da ste uspeli da ukrotite nekog domaćeg. - Duha? - Da, poslednjih vekova svi kopaju po predanjima - može se desiti da neko nešto i nađe, a bilo bi i nama milo da prepoznamo takvu stvar kad se pojavi. Odao ga je pravopis, jer je odavno znano da samo računari tako uporno drže do njega.Onda smo počeli da proučavamo vaš razgovor. - Nije mi javio da ga neko sluša. - Učinili smo ga slepim za našu boju još u uredu ger bantera od carine. - Ali slušali ste i pre, a nije javljao. - To nećeš znati kako. Moramo imati uvek smicalicu više. Cenili smo da ćemo čuti važnih stvari. - I pustili ste me tek tako? Mogla sam učiniti nešto naglo što ne biste stigli da sprečite. Niste ni pokušali da me zaustavite? - Razočarani smo što nisi. Kako da spoznamo koliko si opasna ako te ne vidimo na megdanu. Zato smo ti namestili dve - tri borbe, da se ogledaš sa našima. Ako valjaš, da znamo kako i zašto. Možda je ipak vaš uzgoj računara u glavi bolji od našeg odgajanja. - Žao mi je žrtava, bili su dobri borci. A šta vi odgajate? Još takvih boraca da njima iskušavate došljake? - Odgajamo sve što nam nebo podari. - S neba padaju samo čestice. - I uhode. Hvala ti za ono malo kože sa desne ruke – poslužiće nam dobro. - Ukoliko nije lažna. Razmišljaj malo o tome zašto si uspeo da dođeš samo do toga. - Vidiš koliko si dobra; od tebe i tvog računara dala bi se istesati cela škola za uhode. - Ali, čemu sve to? Čemu uhođenje, ako je rat samo radi čestica? - Eh, rat je ludilo. Nikad ne znamo da li ga neka država, ili možda samo vladar, ozbiljno shvataju. Sa tim ludilom moramo da živimo. Jedno pitanje na kraju - koliko je tvoj računar bolji od onog koji je u glavi imao tvoj pradeda?
BELEŠKA : 1990-1992, malo na Atariju (1040 STF), malo na Akrotehu(386/25, 286/12, 286/16). |
|
Copyright ©1996-2002 by SF-BAY. Sva prava zadrľana. All rights reserved. You are free to read this document online and make links to it. Copying or duplication of this document is not allowed. |