RIMSKA TRILOGIJA, I DEO
VILE
Ivan Vukadinović

Tako mi svirepe repe i svih zlikovaca Mardara
Da li je dr. Dulitl arapski egzekutor

Vredni Hak, „Variola Vera Matović“

1.

Sunce je umorno bacalo svoje poslednje zrake na zaliv. Crvena lopta već je dodirivala liniju gde se sreću nebo i more. Bilo je to doba dana kada, inače azurno more dobija boju grimiza i purpura. Sa druge strane već se nazirao pun mesec.

U gradu se iz brojnih krčmi već čula glasna muzika, povremeno prekidana povicima. Palila su se prva svetla. Nasuprot tome, saobraćaj je zamirao. Trgovci su parkirali svoja vozila ispred svojih kuća.

Bila je trinaesta godina vladavine Cezara Antonona Pija ili, kako će se to kasnije reći , 150, godina Posle Hrista; grad je bio Gesoriakum, Galija. Sunce je još jednom zalazilo nad starom Imperijom.

3.

Ulica Germanija imala je sve osobine koje će slične ulice i kvartovi zadržati i 2000 godina kasnije. To je bila jedna od najstarijih ulica u gradu, koju su pre više od sto godina izgradili veterani sa granice na Rajni. Na ulazu je stajao slavoluk koji je izgradio jedan od retkih centuriona koji su preživeli onaj čuveni pohod na Germane , posle kojeg je tadašnji Cezar zakukao: “Vrati mi moje legije!”

U ulici je sada bilo mnogo oronulih kuća u kojima je uglavnom živela sirotinja. Bogatiji su se odselili u predgrađa. Malo je zgrada ostalo iz prvog perioda. Uglavnom su ih pojeli požari. Dve-tri višespratnice , stare preko sto godina, bile su van upotrebe. Neki ljudi su propali kroz stepenice , pa ostali nisu hteli da rizikuju život stanujući u takvim ćumezima. Ni mlađe zgrade nisu bile u mnogo boljem stanju. U jednoj od takvih zgrada beše stanovao ubijeni Gulter.

4.

Arteks se popeo na prvi sprat, mesto zločina. Na stolu je bila Gulterova lampa. Pored te lampe fenjeri još dva policajca osvetljavali su neveseo prizor.

Gulter je ležao ostavši u samrtnom grču sa ružno isplaženim jezikom. Pored jezika, gajtan zategnut oko vrata odavao je način ubistva. U zgrčenoj ruci nalazio se razbijen bokalčić. Na bokalu i krhotinama bili su vidljivih tragovi krvi.

Osim Gultera u sobi je bio i rob koji je davao znake života, mada još uvek u nesvesti. Od policije u sobi su bili vodnik Komijus, dva pozornika i zamenik (i šef smene) Verzus. Nije bilo tragova premetačine. Verzus je već ispitao vlasnika zgrade koji mu je rekao da je Gulter bio siromašan ribar. Od ribolova se nekad i moglo zaraditi, ali je pare uglavnom slao ćerkama u Britaniju. Malo ušteđevine potrošio je na kupovinu roba kada je shvatio da stari i da mu je potreban rob radi pomoći u ribolovu i kući. Nije imao neprtijatelja.

Verzus je ispitao i Valkiru, 18-godišnju riđu devojku sa drugog sprata koja je došla po vodu. (Gulterov stan je imao relativno dobar položaj jer samo prizemlje i prvi sprat mogli su imati vodu u rimskim zgradama). Valkira je bila vrlo potrešena i trebala joj je čaša rakije da bilo šta kaže. Za istragu je bilo najbitnije da ona nije ništa u stanu dirala.

Bračni par u susednom stanu je tada večerao i čuo dva udara, ali kako se posle stanje smirilo nisu smatrali za potrebno da vide šta se dešava.

Rob se uskoro probudio. Dali su mu da se okrepi. Nažalost, rob već mesec dana nije mogao da priča a bio je i nepismen. Ipak na pitanje policije tražio je pero i nacrtao vile.

Arteksu nije bilo jasno šta vile znače u celom slučaju. Gulter je bio zadavljen a da ga je neko ubio zbog vila bilo mu je nelogično i isuviše morbidno, čak i za njegovo plicijsko iskustvo. Izdao je naređenje svojim ljudima:

- Komijuse, sutra ćete sa još jednim policajcem otpratiti roba do Britanije i predati ga starijoj ćerci. Saopštite ćerkama i rodbini vest i raspitajte se kod ljudi koji su ga znali o svim bitnim informacijama. Sada ćete organizovati sa dvadeset ljudi blokadu svih izlaznih puteva do jutra, kada ćemo videti šta ćemo dalje.

- Verzuse do sutra ujutru mobilišite trideset ljudi radi potere. Razmotrite mogućnost pretresa stanova u gradu.

Trebalo je ispitati ljude u ulici, koji su mogli šta videti. Arteks je pošao kod obućara preko puta. Obućar je video kola kakva koriste putujući trgovci. Vozač je na sebi imao plašt i veliki šešir. Slično je bio obučen i čovek koji je ušao u zgradu tako da im nije video lica. Posle kraćeg vremena video je ubicu kako uskače u kola držeći se za glavu. Nije ga video dok je izlazio iz zgrade , jer su kola zaklonila izlaz.

Mrak je već uveliko pao kada je Arteks stigao kući. Umoran je legao i razmišljao o slučaju. Nije mu izgledalo kao pljačka. Mislio je da je reč o serijskom ubici. Istina, oni obično nemaju saučesnike ali Carstvo je bilo puno raznih kultova, pa nije bilo isključeno da je neki od njih počeo sa nasumičnim ubistvima. Ako bi bilo učinjeno još neko slično ubistvo Arteks bi na kraju karijere imao veliki slučaj. Pre nego je zaspao pomislio je:

” Višnji bogovi, ovaj posao me je uništio. Smrt mi već odavno ništa ne znači”. Osim toga Arteks je znao Gultera od ranije.

5.

Pre petnaest godina Gulter je isplovio svojom barkom iz svog sela na drugoj strani Kanala. Uhvatila ga je oluja i ujutru se zatekao na drugoj strani. Ovakvi prelasci nisu bili retkost. Ribari su se uglavnom vraćali kad oprave svoje barke ili skupe novac za put (u slučaju da su ostali bez svog broda). Međutim, Gulter je razmišljao da ostane. Arteks je tada bio zamenik. Gulter mu se prijavio i Arteks je rekao da mu se javi ponovo za dve nedelje.

Kada se Gulter najzad odlučio da ostane Arteks je za njega već imao radno mesto doušnika. Kakvog doušnika? To ga je pitao i tadašnji prefekt. Pre svega lošeg. Krijumčari su već imali svoje veze, a razne konspiracije bile bi nepoverljive prema novajliji. Zaverenici bi tako mogli Gulteru da daju lažan trag, a lažan trag često može više da kaže nego ispravan. Tako bi se mogao otkrio način razmišljanja antidržavnih elemenata. Ovakva razmišljanja svideli su se tadašnjem prefektu.

Gulter nije imao šta da izgubi. Imao je 43 godine, udao obe ćerke, i prijala mu je promena. Zato je i ostao u Galiji. Njemu je ipak rečeno da je pravi agent.

6.

Prednost ovakvog načina razmišljanja videle su se kada je Serteks, galski hajduk, navodno počeo da razmišlja o prelasku u Britaniju. Gulter je bio infiltriran u njegovu grupu, ali mu Serteks nije verovao. Zato ga je poslao preko Kanala da mu nađe veze za prelazak. Gulter je opsao odradio i Arteks je na svom radnom stolu imao spisak neprijatelja u Britaniji.

Na nesreću, zbog pljačkaških aktivnosti serteksa iz Rima je došao čak centurio pretorijanske garde. Arteks mu se morao staviti pod komandu sa svim personalom. Centurion je saznao za nameru prelaska i postojanja spiska koji Arteks nije hteo da mu da. Zbog odbijanja saradnje od strane Arteksa Centurion je organizovzo kohortu regularne vojske na blokadi Kanala. Odnosi Centuriona i perfekta su zahladneli. Centurion je pretio Arteksu odlaskom u Rim sa okovima na rukama. Na kraju su oobojica poslali glasnike u Luteciju.

I dok je centurion čekao u Gesornakumu Arteks nije gubio vreme. Sa još deset vigila otišao je na suprotan kraj Galije 250 km. ka jugu. Tamo je našao Serteksovu četu i obavestio najbližu kohortu. Četa je uskoro bila razbijena. Istovremeno je poslao čoveka koji je dostavio spisak jataka u Britaniji tamošnjim vlastima.

U Gesoriakumu vojska je već čekala Arteksa sa nalogom za hapšenje. Centerion je likovao. A onda je, na sreću pre njega, u grad stigao glas o Arteksovom uspehu. Arteks se trijumfalno vratio, a centurion je prekomandovan u regularnu vojsku zbog nesposobnosti.

7.

Centurion je , odlazeći, priznao poraz. Ponudio je Arteksu prelazak u legiju.

Arteks mu je odgovorio:

- Meni je žao, ali vaš je bog Mars, a moj Uran. Ja čuvam, a ne razaram. Ne mogu postati sila haosa i bezumlja kao vi – pretorijanci.

- Ali pružaju ti se mogućnosti napredovanja, komandovanja, slave. Kada su još policiju trijumfalno dočekali u prestonici ?!

- Zanimljivo je to. Mnogo ljudi ne voli nasilje, ali ipak aplaudiraju vama centurionima i generalima ; svi vole red i mir , ali ne vole nas koji ga čuvamo.

8.

Arteks se probudio uz krik. Sanjao je dan kada je prvi put okrvavio ruke u policiji.

Bilo je to davno. Arteks je imao tek dve godine službe u vigilima ; a već je bio vodnik verovatno zbog ranije službe u pomoćnim trupama. Loše žetve još nisu prouzrokovale glad, ali nestašica se videla. Da nesreća bude veća, planirane trke dvokolica sa učesnicima iz Galije, Britanije, Donje Germanije i čak Italije otkazane su. To je bio dovoljan razlog za pobunu.

Dve kohorte pomoćnih trupa poslate su u unutrašnjost da se ne bi priključile pobuni. Kohorta regularne vojske zauzela je luku i branila tvrđavu. Policija je trebalo da uđe u centar pobune, uguši je i tako opravda svoje postojanje.

Žarište je bilo baš u ulici Germanija. Tako će Arteks okončati karijeru tamo gde je i otpočeo. Razularena masa je već dva dana razbijala, pljačkala i palila. Kiša je sprečila ono najgore. Radnje u ulici odavno su opljačkane pa se prešlo na stanove.

Tog popodneva vigili su stali pred ulazom u ulicu. Poslednji zraci popodnevnog sunca davali su njihovim oklopima krvav odsjaj. Oklopi su bili načičkani sa raznim bodežima kako bi pri policija i pri odbrani zadavali udarce. Tako su panduri više ličili na gladijatore. Bila je to prava oprema za razbijanje demonstracija.

Prefekt Julijus , legenda i osnivač policije u Gesorijakumu stao je ispred tridesetak vigila pa pobunjenim građanima govorio :

- Rimljani šta je to zemlja dočekala da joj njeni osvajači okreću leđa. Vaši preci su civilizovali ovu zemlju , zar ćete je vi učiniti varvarskom ?! Setite se naših starih! Njima je bilo i teže pa nisu pravili ovakve gluposti.

Mada je kao kolovođa pobune kasnije razapet na krst neki Gal, u pobuni su učestvovali i mnogi kolonisti. Ovde su činili veliku većinu. S druge strane, u policiji su bili uglavnom Gali. Tako su Gali sada branili Rimsko Carstvo od Rimljana. Ovakvi paradoksi učvršćivali su jedinstvo Imperije.

Ove reči prefekta učinile su utisak na koloniste. Čuo se žamor odobravanja. Ipak, kamen iz mase pogodio je prefekta u glavu i odbio se od šlema. Julijus se zateturao na konju, pošao dva-tri koraka nazad. Razularena masa je jurnula. Prefekt je krarko komandovao:

- Izvadi noževe. Sečiva pred sebe. Polako zamnom.

9.

Dve grupe ljudi približavale su se jedna drugoj. Rulja je čas brzo napredovala, čas uzmicala, dobacujući kamenje i psovke. Policija je napredovala polako, ali sigurno. Iza vigila bilo je 30-ak lojalnih građana sa motkama a iza njih 20 legionara. Legionari su trebali da priskoče pre svega ako lojalnost građana sa motkama dođe u pitanje. Ostatak njihove centurije bio je na izlazu iz luke spreman da reaguje.

Najzad su se sudarili. Julijus je sa konja lako odbio prvih par redova demonstranata, ali je došao u opasnost da ga obore pa se povukao unutar stroja. Arteks se tako našao u prvoj liniji. Isprva je koristio nož samo za pretnju i odbijanje udaraca, ali kada je njegov kolega pao na zemlju počeo je da bode, pretvarajući se u mašinu za ubijanje.

Kao i svi Gali Arteks nije mnogo voleo Rimljane. Ipak, bio je romanizovani Gal i nije pomišljao o svojoj zemlji van Carstva. Sada, međutim, mislio će se osvetiti za Aleziju, poraz od pre dvesta godina u kome su Gali izgubili nezavisnost.

Smirivanje nereda uskoro je dobilo karakter ulične tuče. Policija je i dalje napredovala, ali joj je poredak bio razbijen. “Lojalni” građani su se svojski uključili u tuču udarajući buntovnike, ali ponekad i pandure. Neki su se već tukli između sebe. Legionari su nezainteresovano bacali teže povređene na veliku volovsku zapregu.

U blizini Arteksa, raščupana žena tridesetih godina udarala je maljem sve na šta naiđe. Arteks je izbegavao jer nije bio vaspitan da nanosi povrede ženama. Međutim, malj mu se jednog momenta našao nad glavom. Munjevito je reagovao zabivšI ženi bodež u dijafragmu. Žena je zastala, pogledala ga ukočenim pogledom i hladno se nasmešila. Njenim mukama došao je kraj.

Arteks se probudio sa ovom scenom pred očima. Još se nije razdanilo, ali su se čuli petlovi. Počinjao je novi radni dan.

10.

Dok je Arteks sanjao svoje košmare zgodna riđokosa devojka tiho se spustila na prvi sprat svoje zgrade. Na stepeništu su se čuli koraci pa je brzo otvorila prva vrata pored vrata ubijenog Gultera. Ostala je u mraku dok koraci nisu utihnuli. Tada je upalila lampu koja je bacila čkiljavu svetlost na malu prostoriju. Pogledala je pažljivo, ali ono što je tražila nije bilo u sobi. Ostalo joj je da ode praznih ruku.

11.

Priroda se budila. Iza brežuljaka crvenilo se Sunce. Seljaci su izvodili stoku na ispašu. Arteks je potražio policijsku barikadu na kojoj je bio vodnik Komijus.

Slučaj mu se činio još uvek bez motiva. Gulter jeste bio doušnik, ali već dugo nije bio aktivan. Osim toga kazna za potkazivanje je bila rezanje grkljana i stavljanje cveta u usta. Leševi potkazivanih tako su pronalaženi ujutro na trgovima što je bio jasan signal ljudima da ne pričaju isuviše.

Na okuci van grada osam vigila i Komijus kontrolisali su redak saobraćaj. Laki oklopi presijavali su se prvim sunčevim sjajem istaknuti crvenom bojom tunika. Arteks je upitao Komijusa da li su šta našli.

- Ničeg sumnjivog nije bilo. Samo je prošao neki seljak sa vilama. Poslao sam čoveka da ga doprati do kuće za svaki slučaj.

Komijus malo poćuta pa reče :

- Gospodine, ono što je nacrtao rob nisu vile za seno. Pošto je Gulter bio ribar, verovatno su u pitanju osti.

- Ispravna dedukcija Komijuse, biće od tebe čovek.

- Služimo narodu.

- Komijuse, kada stigneš u Britaniju odvešćeš roba kod nekog vrača ili druida. Možda mu razvežu jezik. A sad bon voyage, prijatelju.

12.

Kasnije je Arteks posetio policijsku kulu gde je sreo Verzisa. Odziv građana bio je dobar i njih 35 ležalo je u spavaoni čekajući trubni znak. Verzis je izneo izveštaj povodom mogućnosti pretresa:

- Možemo eventualno pretresti stanove nekih ribara. Nasumični pretresi po gradu revoltirali bi građane, a sistematski pretresi bi upozorili kriminalce.

- Mogli bi za početak bolje pregledati Gulterovu kuću.

- To ću odmah da uradim.

Verzis je sa tri dobrovoljca ponovo otišao u Gulterov stan. Nisu našli ništa novo osim jednog detalja. U sobi pored ulazne prostorije nalazio se veliki orman. Iza ormana bila su vrata koja su vodila u jednu malu prostoriju iz koje se moglo izaći u hodnik. Tragovi u prašini oko ormana odavali su da je skoro bio pomeran.

13.

Prošlo je nedelju dana i nije bilo pomaka napred. Komijus se vratio iz Britanije odakle nije mogao ništa da donese. Gulter odavno nije bio tamo, odlazio je samo povremeno, a rob nije progovorio. Samo se čudno ponašao kada je sa ostima trebalo da pođe u ribolov.

Arteks je rešio da obiđe Gulterovo radno mesto – obalu mora. Šetao je sa još nekoliko vigila pored plaže na kojoj su ribari velikim mrežama izvlačili ulov. Drugi su sekli tune mačetama dok im je rad olakšavala stara ribarska pesma :

Aleluja, aleluja
Uhvatio jovo gruja
Na parangal, na parangal
Imaj srca – bubrega nemaj!

Odjednom su videli čoveka sa ranom na čelu. Prišli su mu polako, ali on je počeo da beži. Arteks i ostali su jurnuli za njim, a on je pokušao da im umakne u sporedne ulice.

Ubrzo je stigao i do ulice Germanija. Tamo je begunac uleteo u prvu zgradu i počeo da beži uz stepenice. Arteks je jurnuo za njim. Popeo se brzo do krova gde su ga noge strašno zabolele i izdale. Begunac je hrabro preskočio na krov sledeće zgrade, a sa tog krova na sledeći. Vodnik Komijus koji je tu patrolirao video je let sa krova na krov i ušao u drugu zgradu. Popeo se na drugi sprat i odatle preskočio na drugi sprat susedne zgrade. Hrabro je preleteo ta dva metra, iako je na sebi imao oklop. Uleteo je kroz prozor i video zaprepašćeno lice poznate mu devojke. Bila je to Valkira. Ona je vrisnula i počela ubrzano da diše. Ispod tesne plave haljine nadimale su joj se velike grudi. Onda je pala u nesvest. Komijus je zastao, ali tog momenta nije imao vremena za nju. Kriminalac se već spuštao niz stepenice. Komijus je izleteo u hodnik i ščepao begunca. Dole ga je predao dvojici vigila iz patrole i rekao :

- Vodite ga kod šefa smene.

Zatim se popeo da vidi šta je sa devojkom.

14.

Arteks je sedeo na prvoj prečki merdevina. Bio je već star za ovakve jurnjave, a noge su ga bolele iz još jednog razloga.

Bilo je to pre dvanaest godina kada je još bio zamenik. Iz okoline grada su stizale vesti o nasilnom oslobađanju robova, skrnavljenju lara i otmicama stoke. Ponegde su se nalazile odsečene glave konja i magaraca.

Sa desetoricom pandura Arteks je te davne noći na nekom proplanku u brestovoj šumi naišao na veću grupu ljudi. Bili su okupljeni oko vatre i čudno ćutali. Arteks je iskočio iza drveta i viknuo :

- Predajte se vigilima !

Letva ga je istog momenta pogodila u glavu i spustila na zemlju. Razvila se kratka bitka. Svuda su, kao trava, nicali novi ljudi. Jedan vigil je ostao mrtav, dva su bili teže ranjeni i povedeni sa Arteksom, a ostali su se razbežali.

Probudio se posle deset sati. U glavi mu je strašno zujalo. Video je jednog starca sa bradom koji mu se obratio :

- Nećemo te ubiti, jer nam to Bog zabranjuje. Ovde si na relativno prometnom mestu pa će ti stići pomoć, ubrzo. I još nešto. Ne možemo te pustiti da nas pratiš. Prebijte mu noge!

Arteks je osetio užasan bol. Poslednje što je uspeo da kaže, pre nego je ponovo pao u nesvest bilo je:

- Kakav je to bog koji vam zabranjuje da me ubijete kao čoveka već vam nalaže da me ovako sakatite ?!

- Naš Bog, jedini na svetu – odgovori starac.

Ono što Arteks nikada neće saznati je to da će u ime tog Boga biti pričinjena još mnoga nedela, a da se on bio namerio na u delu Carstva već čuvenu sektu hrišćana.

15.

Na drugom spratu poznate nam zgrade devojka je još ležala u nesvesti. Komijus je ušao, seo i stavio njenu glavu u svoje krilo. Nedugo zatim devojka se probudila i vodnik joj je dao da popije malo vode.

- Baš ste me uplašili, vojniče – reče Valkira umornim glasom

- Nisam ja vojnik, ja sam vigil.

- Vigil – to je pandur?

- Upravo tako.

Valkiri se malo razbistrio pogled i pogledala ga je svojim zelenim očima. Počeli su razgovor. Komijus je isprva mislio da se zadrži samo pola sata, ali je ostao preko tri sata.

Valkira je bila sama. Majka joj je umrla pre godinu dana, a oca nikada nije poznavala. Rekli su joj da ih je napustio kad joj je bilo dve godine. Od svoje četrnaeste dosta vremena je provela tražeći oca i moleći bogove da ga nikad ne pronađe – jer znala je kakav je. Upoznala je mnoge ljude i čak jednom bila u Luteciji. Majka joj je bila kurva. Kada je umirala zaklela je gazdu zgrade da učini sve kako se Valkira ne bi bavila tim zanatom. Zato joj gazda nije naplaćivao kiriju. Istina, okoristio se dvaput, ali više to nije hteo. Mesto toga tražio joj je priliku za udaju.

Kada je odlazio devojka mu reče:

- Vojniče, dođi večeras u ponoć. Noći su tako mračne kada si sam.

Komijus je, naravno, izašao vrlo srećan. Trosatno odsustvo s posla nije ga uznemiravalo. Znali su gde je – da je bilo nešto hitno obavestili bi ga. Osim toga, šef smene Maks će ga razumeti. I on je nekad bio mlad.

16.

Šef smene, iskusni policajac Maks ispijao je svoju popodnevnu dozu vina kada su mu doveli osumničenog. Rekao je :

- Stavite ga na muke i nemojte mu ništa sugerisati u vezi slučaja. Neka sve sam lepo kaže.

Posle dva sata dovedeni se već onesvestio pošto je priznao sve što je znao. Bio je krijumčar, a priznao je i tri ubistva, ali ne i ubistvo Gultera. Maks mu je prišao i polio ga kofom vode.

- Gde si bio prošlog petka uveča ?

- Bio sam sa sa ženom kod prijatelja. Imam sedam svedoka. A što me pitate?

Maks se okrenuo batinašima :

- Ne vredi, izgleda da nije on.

- A sada ćeš mi propevati o svojim drugovima kriminalcima – reče Maks unevši se uhapšenom u lice.

17.

Gesoriakum je, u principu bio miran grad. Manje od pedeset pandura lako je održavalo red u populaciji od skoro 20000 ljudi. Grad je imao garnizon sa kohortom legionara i dve kohorte pomoćne vojske. Problemi su mogli nastati onih noći kada je vojska izlazila u grad. Ovo nije bila takva noć. Ovo je bila noć kada je vodnik Komijus išao na prvi randevu sa Valkirom.

Popeo se na drugi sprat zgrade u ulici Germanija, pokucao dvaput i devojka mu je otvorila vrata. Lampa je na nju bacala slabu svetlost. Ispod crvene haljine videle su joj se istaknute bradavice, kratka haljina je otkrivala malo krive noge. Gledala ga je požudno i Komijus je znao da će mu večeras odati svoje tajne.

18.

Prošle su još dve nedelje, a u vezi slučaja se još ništa nije rešavalo. U okolini grada dva seljaka je ubio grom, iako nije bilo vremenskih nepogoda , neki ljudi su nađeni mrtvi na putu iz nepoznatog razloga, jedan pastir je otkrio kamenje čudne boje i konačno, ali ne i poslednje, munja koja je došla sa obale(?!) pogodila je vojni jedrenjak.

Kilometar od mesta sa koga je munja sevnula, na putu, posle je viđen mrtav čovek po kome je gamizalo deset zmija. Ali ono što je stvarno čudno, niko od mornara sa broda, koji je bio pet milja od obale, nije se udavio. Mornari su čak izjavljivali da su sve lako preplivali, kao da ih je držala neka nevidljiva ruka. Okolinom se proneo glas o velikom Neptunovom delu. Prefekt je naredio čašćavanje Boga.

19.

Ispred Neptunovog hrama seljaci su doveli mnoštvo volova koji su trebali biti žrtvovani. Iza hrama su montirani ražnjevi na kojima će se ti volovi uskoro okretati. Sve je mirisalo na tulum.

U hramu su na počasnom mestu sedeli Arteks, gradonačelnik i komandant gradskog garnizona. Ljudi su sprovodili volove koje je na izlazu iz hrama sveštenik ritualno klao. U hramu su izvođene razne igre. Pred kraj ceremonije Arteks je zahvalno pogledao na Boga. Kako li je moćno izgledao Neptunov kip. Snažno telo bilo je na morskoj kočiji koju su vukle sirene. Jaka ruka stezala je osti. Arteks je pomislio kakva li je to moćna ruka koja je izbavila naše mornare. Pomislio je još nešto, ali za razmišljanje o toj ideji nije bilo vremena. Spremao se kermes.

20.

Arteks se probudio prekosutra ujutru. Glava ga je bolela, a želudac mu se okretao. Pored njega u krevetu je ležala nepoznata mu devojka. Nije se sećao prethodnog dana, niti je hteo da se seća. Već se malo razbistrio kada se devojka probudila.

- Mogli bismo ovako do kraja života – reče ona.

- Do kraja mog života i nije ostalo mnogo. A, kako ti je ime?

- Arlet, a ti si Arteks – šef policije.

- Da. Mogao bih te otpratiti do kuće.

Arlet je stanovala u velikoj kući na brdu, u ulici Via Galia. Usput su videli zamenika Verzisa kako ide na posao. Na rastanku Arteks reče Arleti:

- Mani se staraca. Na leto mi dolaze sinovi, mogao bih da te upoznam.

Bilo je vreme da i on svrati do kule.

U policijskoj kuli bila su oba zamenika ljuti: jedan na drugog, a obojica veoma ljuti na prefekta.

- Ti misliš da si povukao Jupitera za bradu ako si prefekt – odmah mu skresa Verzis.

- Svi mortus pijani, a ja naograničenom sledovanju, dvadeset sati na smeni sa samo deset vigila.

- Meni je smena počela tako što su me dva sata polivali vodom i šamarali. – na to će Maks – Ko zna šta nam je šef tada radio?

- Ne znam ni ja – na to će Verzis – samo sam ga malopre video sa nekom klinkom na Via Galija.

- Svaka čast šefe! Pa Vaša je uvek prva!

- C’est la vie, momci – dugo ste radili, odmeniću vas sada do ujutro – šeretski odgovori Arteks – Makse, molim te pozovi mi Semjuela ovde, možda mi pomogne oko onog starog slučaja.

21.

Uskoro se Semjuel pojavio u kuli. Arteks ga je upoznao sa slučajem Gulter. Pokazao mu je crtež ostiju koji je nacrtao nemi rob – za sada jedini trag. Semjuel je precrtao osti i u toku razgovora nacrtao čoveka koji drži te osti.

- Čudno, ovo liči na vašeg boga …

- Neptuna – prekide ga Arteks – to je i meni palo na pamet u Hramu, ali sam se posle toga napio k’o majka, pa sve brzo zaboravio.

- Tako mi svirepe repe i svih zlikovaca mardara … pa nisu li ga ubili zbog …

- Božanskog oružja – opet pogodi Arteks

- Ko zna u čijim je sada rukama?

Malo poćutaše pa Arteks zaključi :

- Staro Carstvo je možda u opasnosti.

- Da, Rim, svetski mir, ravnopravnost bogova, stabilnost bračne zajednice i ljubav roditelja prema deci – osećao se prizvuk ironije u glasu bivšeg rabina.

- Zezaj se ti , ali ja sam rimski državljanin i imam nekakvu obavezu. Svega mi na svetu moram pronaći osti – reče na kraju Arteks.

22.

Valkira i Komijus znali su se bolje već tri nedelje, ali Valkira svom dragom još jednu stvar nije otkrila. Mislila je da je došao čas.

Tog jutra Komijus je posle noćne patrole došao na drugi sprat poznate zgrade. Devojka ga je već spremno čekala neobično obučena. Imala je na sebi kožnu haljinu i duboke čizme, kao da se sprema za lov ili boravak u šumi.

- Hajdemo do bukove šume – reče ona – tamo ću ti reći nešto strašno važno.

23.

Tri dana pošto je sa svojim prijateljem došao do neobičnog otkrića Arteks se silno iznenadio kada je uzeo smenu.

Te večeri u odaji šefa smene, pored Verzisa, čekali su ga glavnokomandujući svih vigila Galije, general Laudijus i komandant gradskog garnizona, Tit Kar.

- Čestitam, vaš grad je već poznat po tome kako ste častili Neptuna – otpoče Laudijus

- Ali poznat je još po nekim stvarima.

- A po čemu je to još poznat?

- Dok ste vi terevenčili jednu centuriju pomoćne vojske je vatra opkolila sa tri strane, 20 km odavde. Svi su se razbežali a iz Lutecije su angažovali celu kohortu da pohvata dezertere. No, čujem da to u ovom kraju nije ništa neobično.

- Vojska traži objašnjenje – nadoveza se Tit Kar

Nastala je mučna tišina.

- Gospodo, možda znam o čemu je reč - reče Arteks

- Pripremite se za šok – poćuta malo pa nastavi

- Neko je starom dobrom Neptunu ukrao osti.

- UKRAO ŠTA !? – zaprepašćeno viknu Tit Kar

- Osti, božansko oružje. Ne znamo u čijim je rukama.

- Recimo da jeste tako – smireno će Laudijus – šta mislite da uradite?

- Obratiću se druidu za pomoć. Ali potrebno mi je pojačanje za poteru. Bar još trideset vigila iz Lutecije i jedna kohorta zlu ne trebalo.

- Dobićete kohortu pomoćne vojske – reče Tit Kar – ali ako zabrljate obećavam Vam stan i hranu u Rimu sa debelim nakitom na rukama.

- Jedan vojničina mi je tako nešto već obećavao, I eto ga sada na germanskoj granici.

- Ja Vam nisam neki glupi pretorijanac. Ja znam ovaj kraj vrlo dobro i Marsa mi, hranićete lavove ako sam vam pozajmio kohortu bez veze.

- I ja Vam mogu nešto slično obećati – reče Laudijus – a takva obećanja uvek ispunjavam!

24.

Dva meseca pre ovog razgovora, Gulter je sa svojim robom Nestorom izvlačio mrežu iz mora. Mreža je teško išla ,a uskoro su videli i zašto. U mreži su se nalazile osti duge oko dva metra koje su se čudno sijale. Nestor je protresao osti da bi ih očistio od algi. Osti su zazvučale kao harfa i Nestor se nasmejao. To je bio poslednji zvuk koji je izašao iz njegovog grla.

Pošli su kući. Gulter je, da bi ispitao težinu, uzeo osti kao da će da ih baci i slučajno ih uperio u neku vrbu. Iz ostiju je suknuo plamen i vrba se časkom zapalila. Tada je Gulter shvatio svu vrednost predmeta koji je držao u rukama. Odmah je pomislio da ga proda.

Diskretno je tražio kupca. Raspitivao se samo kod nekoliko ljudi, jedan od njih bio je obućar preko puta. Gulter je pokazao osti samo još jednoj osobi.

To je bila, njemu simpatična i draga devojka iz susedstva, Valkira. Stari ribar joj je pokazao šta je to zanimljivo izvadio iz mora. Tada je potpisao svoju smrtnu presudu.

25.

Nalazili su se na proplanku. Devojci je vetar njihao kosu tako da je izgledala kao buktinja na jutarnjem suncu. Okrenula se mladom policajcu i najzad rekla:

- Vodniče vigila, posle ovoga možeš pokušati da me odmah uhapsiš ili izdaš kasnije, ali moram ti reći da nisam tek tako lutala poslednjih nekoliko godina. Upoznala sam pobunjenike. Sada su oko nas.

- Ali nigde ih ne vidim.

- Budi siguran da te tada posmatraju – reče devojka i pusti čudan zvuk.

Na proplanak počeše da izlaze ljudi. Jedan od njih, star oko 35 godina i sa izgledom heroja, prišao im je.

- Ja sam Vercignetoriks, komandant pokreta otpora u oblasti kanala – predstavi se.

Komijus je video ožiljak na njegovom čelu. Setio se kako je upoznao Valkiru I zašto je tad uhvatio čoveka sa sličnom ranom.

- Ti si ubio Gultera – reče suvo.

- Morao sam. Osim toga, on je bio Britanac i rimski špijun.

Nasta mučna tišina koju okonča Vercignetoriks:

- Komijuse, seti se šta si učio u školi. Kod Alezije je vojskovođa Komijus pokušao da probije Cezarovu opsadu i oslobodi vojskovođu Vercignetoriksa. I ti si mi tako potreban.

- Zapamti da si Gal, kao i mi – doda Valkira.

Komijus je seo na panj i razmišljao.

- Šta treba da učinim? – upita na kraju.

- Znaš li zašto sam ubio starog ribara?

- Ne – reče Komijus, koji nije znao da je njegov šef otkrio motiv, zato što je ovaj to čuvao u tajnosti.

- Kod njega je bilo moćno oružje, a mi ga sada nemamo. Prvo ćeš nam pomoći da ga se dokopamo, a onda ćeš nas izveštavati šta Rimljani znaju.

- Znate li gde je sada to oružje?

- Kod krijumčara – završi komandant buntovnika.

26.

Pešačili su ceo dan kroz šume, livade i retke njive. Kasno uveče našli su se na ivici većeg proplanka.

Na sredini proplanka nalazili su se šatori, kružno postavljeni. U njima je mirno spavala veća banda krijumčara. Najveći šator u sredini odavao je položaj vođe bande.

Sa strane na kojoj su bili buntovnici šetao se samo jedan stražar. Pogodak iz samostrela ravno u grkljan ga je ubio nečujno. Četa buntovnika polako je napredovala ka logoru.

Na znak Vercignetoriksa, uz zastrašujući urlik, buntovnici počeše da upadaju u šatore i kolju sve prisutne. Kroz logor su se razlegli borbeni poklici, urlici, zapomaganje i ropac umirućih. Izgledalo je da buntovnike ne može ništa zaustaviti da se dokopaju onoga za šta su mislili da je njihovo.

Tada se iz najvećeg šatora pojavi figura koja je nosila osti. Nanišanio je u najveću koncentraciju pobunjenika i proplanak je uskoro osvetlila munja.

Grom je pogodio Vercignetoriksa i potpuno ga dezintegrisao. Na licima buntovnika pojavila se neverica I strah. Krijumčari su krenuli u protivnapad.

Valkira i Komijus su pobegli u šumu. Svuda po šumi su odjekivale eksplozije, a krijumčari su im bili za petama. Skočili su u neku jarugu i oboje izgubili svest.

27.

Komijus se probudio u pećini. Deset metara dalje još uvek je spavala Valkira, ali on je nije mogao videti. U vidno polje mu je ušao druid.

- Gde sam ja? – upita ga.

- Kod prijatelja- kratko odgovori starac.

- Valkira?

- Eno je tamo spava, biće joj dobro kao i tebi.

- Šta se desilo?

- Vašoj pobuni je došao kraj i pre nego što je počela. Kako si se mogao priključiti?

- Valkira mi je otvorila oči.

- A pre je njoj neko otvorio oči.

- Na šta ciljaš?!

- Nije bitno. Vi treba da imate jedno drugo. Šta ćete sada ?

- Borićemo se! Onako moćno oružje mora biti naše! Onda više ni Rimljana neće biti u ovoj svetoj zemlji.

- Neobične reči za čoveka koji još uvek prima platu rimskog policajca.

- Dođavola s platom! Sloboda je bitna!

- Šta je sloboda? Da li si sada slobodan?

- Ne znam, mislim da jesam.

- Zapamti , sloboda je u glavi, ili prirodi ne u državnom uređenju. Misliš li da bi ova zemlja bila srećnija da nas Rimljani nisu zauzeli?

- Naravno, bili bismo nezavisni.

- Ili bi nas zauzeli Germani, kao što još uvek mogu zahvaljujući vašim božanskim oružjima. Prinosili bismo ljudske žrtve krvožednim bogovima, a možda bismo upražnjavali kanibalizam. Jeli to ono što želiš?

- Ne, hoću da Galija bude slobodna! Kada uzmemo osti…

- Osti su na putu za Germaniju – prekide druid.

- Otkud znaš!?

- Ja znam sve. Znam i da onaj ko ih upotrbi umire pre ili kasnije u najgorim mukama. Bogovi ne vole da smrtnici koriste njihova oružja.

- Pobunićemo se sa ili bez Neptunovih ostiju.

- Šta I da se pobunite? U gradu su tri kohorte. U lojalnost pomoćne vojske ne treba sumnjati. To su uglavnom Britanci i Germani koji bi nas sasekli sa velikim zadovoljstvom. Carstvo može od svuda da dovuče pojačanja. Samo biste izazvali krvoproliće.

Komijus je ćutao slomljen. Na svaki njegov argument druid je imao tri svoja. Ipak, nije se moglo nazad. Posle nekog vremena upita :

- I šta sad? Ne mogu se vratiti u vigile.

- Što da ne? Sve će biti zaboravljeno.

- Šta će biti s Valkirom? Mnogo mi znači!

- Sredićemo! Može da bude taoc pod tvojom kontrolom. Arteks je dobar čovek, garantovaće za tebe i nju.

- Ako ona pristane – pristajem i ja!

28.

Razgovor sa Valkirom bio je teži. Na kraju je popustila zato što je videla vođu pobune kako bukvalno nestaje, a svoje saborce kako iz trenutka trijumfa naglo prelaze u panično bekstvo. Ali Valkira je bila već kuvana i pečena sa pobunjenicima i u sebi je pristala samo privremeno da se smiri i bude lojalna. Možda nažalost, ovakva privremena smirivanja često postaju trajna.

Druid ih je odveo do svete brestove šume gde je trebao da bude Arteks, na čelu potere. U šumi je bila cela kohorta pomoćne vojske i trideset vigila. U obližnjem gradiću trebali su dobiti pojačanje od još trideset vigila iz Lutecije, a Maks je imao naređenje da mobiliše 80 građana za poteru. Arteks je vodio zaista respektabilnu silu. Kohorta je, istina, bila oslabljena za onu centuriju koju je opkolio požar, pa je mogao računati na, ukupno, petsto ljudi.

Na drugom kraju šume, oko drevnog svetilišta, skupilo se više desetina druida. To je bio jedan od razloga što je Arteks krenuo baš preko ove šume. Mogao je računati na njihovu pomoć, bez obzira na politička uverenja, jer im je bilo stalo da se povrati ravnoteža u Sili. Pored Arteksa bio je vezan zarobljeni krijumčar. Uskoro su naišli na starog druida, mladog policajca i riđu devojku.

29.

U vezanom krijumčaru Valkira je prepoznala obućara od prekoputa njene zgrade.

- Dobar dan komšija.

- Ne znam šta ima dobro u ovom danu?!

- Eto, saznali smo da smo oboje sa druge strane zakona, ali nažalost ipak na suprotnim stranama.

- Otkud ti u ovoj priči? – budio se policijski duh kod vodnika Komijusa.

- Video sam onu dvojicu kako izleću iz zgrade. Posle mi je šef policije rekao ko je ubijen, a ja sam znao šta ima kod Gultera.

- Video sam i da ova dvojica nisu ništa izneli (a rekao sam Arteksu da to nisam mogao da vidim). Preostalo mi je da uđem kod Gultera i potražim ono što mi je nudio na prodaju. Greškom sam otvorio susedna vrata i našao se u maloj prostoriji. Tamo su bile osti.

- Idiote jedan! – Valkira nije mogla da se uzdrži – Oružje bi sad bilo kod nas da nije bilo tebe i tvojih kriminalaca. Gde ti je patriotizam!?

Skočila je na njega, histerično ga udarajući. Arteks je povukao nazad :

- Smiri se devojko. Ja te razumem, i ja sam Gal. Sad je bitno da sprečimo veće probleme. Moram nešto da vam kažem.

Arteks, Valkira i Komijus su se izdvojili.

- Za vas ću učiniti sve. Ako se sve ovo lepo završi ceo slučaj oko tzv. Pobune biće zataškan. Ja ću to tada moći da izvedem. Ti Komijuse se hitno vrati u jedinicu. A sada me izvinite imam hitna posla.

30.

Arteks se popeo do svetilišta. Tamo su druidi završavali svoje misterije. Stari druid im se obrati:

- Čujte me braćo i kolege: Nekima su bogovi već rekli istinu, a nekima samo nagovestili...

Ipak ću reći nešto što možda već znate. Neptunove osti su na kopnu, u Galiji, u rukama nepoštenih ljudi. Čovek koji je sa mnom ima mogućnosti da preotme osti. Potrebno je samo da ih nađe. Oblikujmo vatru tako da može da vidi.

Ogromna vatra gorela je na sredini svetilišta. Druidi su mrmljali neke bajalice i vatra poče da menja boju. Kada je plamen postao zelen počeo je da menja oblik. Plamen je dobio oblik ogromnog starog hrasta. Velike grane nisu mogle same da se drže pa su ih pridržavale bakarne šipke. Arteks je prepoznao stari hrast 50km zapadno od Lutecije. Tamo su sada bile Neptunove osti. To mesto je bilo dosta daleko i Arteks je morao da požuri sa poterom.

31.

Vođa bande krijumčara, Londens, imao je već mnogo ljudi na duši. Od svoje trinaeste godine švercovao je preko Kanala ćilibar, drago kamenje, oružje i sve što bi se isplatilo. Kada se domogao nove robe bio je u naponu snage.

Obućar iz ulice Germanija rekao mu je za osti još dok je Gulter bio živ. Londens se još razmišljao između kupovine i ubistva kada mu je isti obućar doneo božansko oružje. Hitno je poslao svog čoveka kod Alariha, vođe Vandala, i njegov izaslanik je bio u taboru bande za tri nedelje. Odgovor je bio potvrdan, ugovorena suma velika. Ali, od početka nije sve išlo kao po loju. Londens, srećom po njega nije prvi isprobao oružje koje je donosilo smrt onome ko ga upotrebi.

Kada su saznali da je upotreba fatalna krijumčari su promenili taktiku. Svakog dana svi osim vođe bande zavlačili su ruku u kutiju i izvlačili kliker. Klikeri su svi bili beli. Svi osim jednoga. Ko je izvukao taj, crni, kliker morao je da upotrebi osti toga dana, ako mu vođa naredi. Kada je došlo do napada buntovnika, čovek zadužen za upotrebu oružja uhvatio je tutanj. Londens je bio prinuđen da sam upotrebi fatalno oružje. Nadao se da će se izvući. Međutim, pet dana posle toga nije se osećao dobro. Bilo mu je vrućina i neke stvari su mu se priviđale.

Da upotreba oružja nije bila opasna, banda bi već odavno se probila do Vandala i tamo bi im predali osti (kako je bilo ugovoreno). Ovako, morali su da izbegavaju Rimljane i ostale koji bi mogli da ih ugroze. Pre napada buntovnika bilo ih je 120 ljudi, sada oko osamdeset. Istočno od Gesoriakuma jedna rimska kohorta tražila je dezertere, možda je još bilo pobunjenih Gala, a i postojala je mogućnost da se uzbune legije na Rajni. Zato se Londens odlučio za zaobilazni put, ne bi li se tako dokopao zemlje varvara. Prvo su krenuli na jugozapad , a ne na istok što je bio najkraći put.

32.

Dan posle ceremonije u šumi potera je stigla u Samarabrivu, na pola puta između Lutecije i Gesoriakuma. U krčmi poštanske stanice Arteks je sazvao štab potere.

Štab su činili Tit Kar, koji je upravao stigao, Verzis i stari druid, koji je bio uključen zbog prirode zadatka. Na stolu je bila karta Galije.

- Čudno je što idu na jugozapad – praktično prema unutrašnjosri Galije, a osti treba da predaju Germanima – primeti Verzis.

- Očigledno hoće da se sakriju i onda provuku kroz naše redove – na to će Tit Kar.

Arteks razmisli pa reče:

- Ako ih budemo samo pratili teško ćemo ih stići. S druge strane, ako pokušamo da im preprečimo put, rizikujemo da nam promaknu. Predlažem da im se isprečimo i podelimo u manje jedinice ne bi li pokrili veći teren.

- To će nam umanjiti borbenu sposobnost – usprotivi se Tit Kar – ne zaboravite da imaju moćno oružje.

- Podelićemo se na pet centurija, plus svakoj po petnaest vigila i druid, da joj pomogne u poteri. Odstojanje ne sme biti veće od 10km i mora se stalno održavati veza.

Posle nekog vremena Verzis upita:

- Dobro, a kako mislite da će prošvercovati oružje pored svih naših legija na granici?

- Oni su krijumčari, to im je posao – lakonski odgovori Arteks.

Ali pitanje je bilo zanimljivo zapovedniku garnizona:

- Možda neće osti ni iznositi izvan granica Carstva. Mogu neko naše utvrđenje napasti s leđa, a da varvari udare spreda i probiju se do naše družine.

- Potrebno je obavestiti sve legije u Donjoj i Gornjoj Germaniji da stupe u najvišu pripravnost – zaključI Arteks – ako nas prođu može svašta da bude.

33.

Po okončanju skupa Arteks je planirao da se prošeta ulicama grada. Međutim, šetnja mu se okončala i pre no što je počela, jer čim je sišao niz stepenice čuo je poznat glas:

- Ha, pa to je moj bivši i nesuđeni – reče njegova bivša žena Vensicia.

- Otkud ti u ovom gradu?

- Pošla sam da ti dovedem sinove, znaš da hoće da budu celo leto na obali. A da ti nisi pošao kod nas?

- Ne, putujem službeno u Luteciju.

- Pođi s nama, častiću te pićem.

Pozvala je sinove Poliksa i Seltiksa, koji su imali 19 i 16 godina. Uskoro su se našli u prvoj krčmi. Vensicia je, kao i Arteks mogla dobro da povuče, a i sinovi su bili na roditelje, tako da je bure piva počelo brzo da se prazni. U toku večeri Vensicia ga upita:

- Dobro, ti nisi kući – a gde ćemo mi ?

- A gde ćeš ćale? – na to će seltiks

- Ma u Luteciju, birokratski poslovi. Da ne bi da me zameniš?

- Kakva zamena – odgovori umesto njega Poliks – dosta mu je papira u školi.

Poliks je nekada sa visine gledao na mlađeg brata jer je već, kao kovač, pristojno zarađivao.

- Ali gde ćemo u Gesoriakumu, valjda kod tebe- bila je uporna Vensicia.

- Da, da, slobodno, dok ja ne dođem. Maks je tamo , obrati mu se za pomoć.

- A možda je ljut na mene – pijano će Vensicia.

- A zašto bi bio ljut na tebe – Arteks je oponašao njen stil govora.

- Pa, prevarila sam ga.

- Prvo si prevarila mene s njim, pa njega sa mnom, pa obojicu s nekim trećim. Samo te gledam i pitam se dokle ćeš?!

I tako se nastavljao pijani razgovor u zezatorskom stilu. Ipak, Arteks se sve vreme držao priče o službenom putu za Luteciju. Znao je da ako bi rekao pravi razlog svog boravka ovde, imao bi problema da zadrži sinove da ne pođu s njim. Zadatak je bio opasan, ali više ga je brinulo da mu se sinovi ne bave istim poslom kao on.

34.

Prošla je ponoć kada se Arteks jedva uspeo do svoje sobe u prenoćištu. Seo je na krevet, a soba se okretala oko njega. Iako mu je bilo teško da misli o bilo čemu, imao je dve brige: da se naspava i da ga porodica ne vidi kako odlazi s vojskom. Potera je trebalo da krene ujutru u pola sedam, baš kada i kočija za Gesoriakum. Rešenje se samo nametnulo. Pozvonio je i uskoro se pojavi vojnik koji mu je dodeljen kao posilni.

- Slušaj Fric – obratio se plavookom Germanu – moje naređenje je da potera ide dva sata putem prema Luteciji, a ti me probudi u osam, pa kada ih stignemo skrećemo u šumu.

Kada je rešio ovaj problem mogao je mirno da zaspi. Nije ništa sanjao.

35.

Kohorta pomoćne vojske, ojačana vigilima i podeljena na pet delova, polako se probijala kroz šume Galije. Već pet dana su ovako putovali i Arteks je svakog dana bio u drugoj centuriji. Nadao se da će biti među onima koji naiđu na bandu krijumčara. Dan je bio lep. Sunce se probijalo kroz krošnje drveća i davalo oklopima zelenkastu boju. Sa ovom centurijom bio je raspoređen vodnik Komijus. Prišao je Arteksu i obratio mu se:

- Gospodine, izvinjavam se ali bih, iz profesionalnih razloga voleo da znam kako ste rešili slučaj.

- Pa nisam ga rešio. Osti su još uvek kod onog šljama.

- Ali kako ste saznali gde su?

- Bilo je jednostavnije no što bi se očekivalo. Meni je još u hramu prošla kroz glavu ideja šta bi to moglo da bude, ali samo prošla. Kasnije sam pozvao mog prijatelja Semjuela i u istom momentu smo shvatili. Posle tri dana imao sam posetu sa vrha i to sam iskoristio da tražim vojno pojačanje. Dobio sam ovu kohortu. Kada ste se vi sukobili sa krijumčarima kohorta je već češljala teren oko grada. Neki od tvojih pobunjenika uleteli su im u ruke toliko potreseni da ih nije trebalo mnogo pritisnuti da govore. Istovremeno, obućar iz ulice Germanija je držao radnju zatvorenu već nedelju dana što je izazvalo sumnju. Od njegove žene smo dobili odgovor da je otišao u Luteciju. Poslali smo kurira i dobili za dva dana odgovor da se tamo nije prijavljivao. To je bio dovoljan razlog da ga uhapsimo čim je svratio do svoje radnje. Kada smo mu pomenuli slučaj Gulter i zapretili batinama odmah je propevao.

- Hoćete li ga zadržati uhapšenog?

- Ne, a zašto bih?

- Morate nekoga uhapsiti.

- Pazi da to ne budeš ti, dao si mi dovoljno razloga – reče suvo Arteks. – Ne ja ne moram ništa, osim da umrem. Pustiću obućara, ali mu ne proričem dug život.

36.

Četiri dana posle ovog razgovora centurija kojom je komandovao Tit Kar umorno se probijala kroz, nešto gušću, šumu. Njihov druid je nešto osetio, pa su malo promenili pravac. Išli su stazom kojom se tera stoka kada je sa udaljenosti od preko sto metara sevnula munja, a u sredini kolone se prolomila eksplozija. Dim i vatra su se širili, a lica vojnika i vigila dobijala su paničan izraz. Međutim, komandiri desetina iskočili su nekoliko metara pozadi i preteći isukali mačeve. Strašni pogledi ovih Germana i Britanaca odavali su da će saseći svakoga ko pokuša da beži. Jednu dugu sekundu centurija se mislila da li će napred ili nazad. Onda je Tit Kar urliknuo “Za mnom” i potrčao prema mestu sa koga je munja ispaljena.

Centurija je krenula u juriš uz urlik od koga se ledila krv u žilama. Krijumčari su imali problem što su se postavili sa strane. Tako se sad prema njihovoj zasedi našao čitav front vojske. Pucano je još dvaput iz oružja, ali je jedini efekat bilo spaljeno drveće. Krijumčari su odapinjali strele i skakali sa drveća, bacajući se na vojsku, ne bi li ih zaustavili.

Ali vojnici su bili ohrabreni što im sad ni božansko oružje ne može ništa. Sekli su sve pred sobom i približavali se čoveku koji je držao osti. Krijumčar je bežao sporo jer su ga teške i dugačke osti zadržavale. Na kraju je bacio osti koje je u letu uhvatio drugi krijumčar. Sekundu kasnije prvome se zabila strela u leđa. Drugi je uperio osti prema desetini koja ga je progonila. Desetina je uskoro nestala u vatri i dimu. Krijumčar se izgubio u gustoj šumi.

Potraga je potrajala još dva dana i uključile su se druge centurije. Tit Kar je, međutim, znao u startu da su se krijumčari, za sada, izvukli. Ipak je bio srećan. Pokazalo se da hrabra, disciplinovana i organizovana vojska može suprotstaviti svakom oružju, čak I božanskom. Ako se ovako ponela pomoćna vojska, šta bi tek uradili legionari ili pretorijanci. Rim je ipak počivao na stabilnim temeljima.

37.

Posle ovog okršaja krijumčari nisu više dolazili u bliski kontakt sa rimskom vojskom. Imali su stalno utisak da im je potera za petama, a ponekad bi viđali neke izvidnice. Ipak, bez većih problema su prešli Rajnu i približavali se granici Carstva.

Potera nije bila jedini problem za krijumčare. Skoro svi koji su upotrebljavali osti razboljevali bi se od čudne bolesti. Neki su umirali, a nekima je (privremeno) bilo bolje. Njihov vođa, Londens, bio je najduže bolestan. Po telu su mu se otvarale rane, a otkako su prešli Rajnu morali su da ga nose što im je usporilo kretanje.

Ipak, približavali su se mestu susreta sa Vandalima. Četiri dana po prelasku Rajne u tabor krijumčara stigla je delegacija koju su činili jedan germanski sveštenik i tri oficira. Sveštenik je imao tu čast da bude prvi Vandal koji će pucati iz Oružja na Rimljane. Varvari još nisu znali da je upotreba Oružja loša po zdravlje.

38.

Pošto su im krijumčari izmakli, njihovi gonioci su morali da nastave poteru. To nije bilo teško jer su nailazili na ostatke logora, vatre i tragove ljudskog prisustva u gustim šumama. Nailazili su još na nešto – leševe krijumčara umrlih od čudne bolesti. Bar dva puta su mogli da ih okruže i pohvataju, ali su od više komande dobili naređenje da to ne rade. U poteru se uključila i centurija legionara iz Dividoruma.

Stalno su išli na istok i uskoro su bili u provinciji Gornja Germanija (Germania Superior), a kasnije su prešli i Rajnu. Približavali su se Majni dok se, inače mirna, granica zapalila. Već nedelju dana varvari su napadali suvozemni deo granice severno i južno od reke Majne. Na severu su bili Hati, na jugu Markomani, a Vandali i na severu i na jugu. Izgledalo je, ipak, da se oni čuvaju za glavni udar. Sve je govorilo da će glavni udar uslediti preko reke Majne.

39.

Te večeri je bilo oblačno, spremala se kiša. Mesec i zvezde se nisu videli, pa je noć bila mračna. Sveštenik i varvarski oficiri zauzeli su mesto sa koga se lepo videla rimska tvrđava. Okolo su bili krijumčari, a malo dalje i Londens u svojoj nosiljci. To što je vođa krijumčara bio teško bolestan bio je loš znak za sveštenika ali, opijen budućom slavom svog naroda, on nije imao vremena da o tome misli.

U dolini veliki broj čamaca neprimetno je prelazio reku. Postavili su se naspram tvrđave koja je branila granice Carstva. Kada ih se iskrcao dovoljan broj, dali su svetlosan signal.

Videvši svetlo na obali reke sveštenik je uperio osti prema tvrđavi, ne čekajući. Veliki zrak svetlosti osvetlio je okolinu. Zrak je udario u tvrđavu tako silovito, da joj se srušio jedan zid. Požar je izbio momentalno. Međutim nije bilo znakova panike, urlika, niti traga bilo kakvog ljudskog prisustva u tvrđavi. Umesto toga, požar se sve više širio, čak brže no što je sveštenik očekivao. U jednom momentu vatra se brzo prenela prema obali. Svetlost vatre obasjala je varvare koji su vršili invaziju na Rimsko Carstvo. Tada se kiša strela sručila na varvare koji su iznenađeno stajali na obali.

Gore na brdu, u zaklonu, oficir je šapnuo svešteniku nešto na njihovom jeziku. Sveštenik je odgovorio rečju koja mu je jedina i mogla pasti na pamet, s obzirom na to kako je cela stvar izgledala. Rekao je “Izdaja!”

40.

Sveštenik je brzo izleteo iz zaklona, a oficiri za njim. Uperio je osti tamo gde je mislio da ima najviše krijumčara i ispalio munju. Okrenuo se da nastavu s bekstvom, ali iz žbuna je iskočio krijumčar i pogodkom kopljem u stomak prekinuo njegov beg. Krijumčar je uzeo osti i pojurio u pravcu svog vođe – Londensa.

Druga munja koja je sevnula te noći bila je signal našoj kohorti da otpočne napad. Šuma je odjekivala od urlika vojnika, vigila i dobrovoljaca. Istovremeno ogromne rimske trupe, čak dve legije, potiskivale su varvare ka obali, neki su se već čamcima prebacivali na drugu stranu, na isti način kao što su agresori i došli. Počeo je najzanimljiviji lov na svetu – Lov na ljude.

Efekat iznenađenja delovao je poražavajuće na krijumčare. Neki su molili da se predaju, ali fijuk mača završavao je njihovu molitvu. Drugi su pokušavali da beže, ali su vojnici nicali sa svih strana. Londensu su najzad doneli osti. Uperio ih je u grupu vojnika koja mu je bila najbliža. Grupa je nestala u plamenu koji je zahvatio i okolno drveće. S druge strane približavao mu se centurion. Londens je uperio osti u njega, ali ništa se nije desilo. Mogao je da koristi osti jedino još na konvencionalan način. Kada se centurion dovoljno približio zabio ih je u njegove grudi. Umesto krvi iz centurionovih usta krenuo je gust dim. Londens je izvukao osti iz njegovog oklopa i poslednjom snagom ih bacio što dalje od sebe. Dva mača su mu se zabila u telo. Bio je mrtav pre nego što je pao na zemlju. Njegov leš vojnici su odmah brutalno iskasapili.

41.

Nad bojištem je svanulo. Brdo je bilo prekriveno obezglavljenim telima, rukama i nogama, uglavnom krijumčara. Vojnici, vigili i dobrovoljci, umorni od borbe, zaspali su gde se ko zatekao. Preko reke, međutim, borba je nastavljena nesmanjenom žestinom. Rimljani su prešli u opštu ofanzivu i, za manje od 40 sati uspeće da pređu preko 50km, pomerivši toliko front u dubinu Germanije. Zapovednik rimskih legija na ovom delu granice izdao je jasnu naredbu pred početak operacije : “Nema ranjenih, nema zarobljenih, nema civila“! Ipak, postojao je jedan izuzetak. Vođa Vandala, Alarih, trebao je da se bori sa lavovima u rimskom Koloseumu i tako zabavi Cezara i svetinu.

Kad se potpuno razdanilo vigili, druidi i poneki oficir počeli su potragun za izgubljenim božanskim oružjem. Malo kasnije naišli su na kamen koji je čudno svetleo. To i nije bilo čudo, jer su u kamen bile zabodene Neptunove osti.

Čitav dan su učesnici potere pokušavali da izvuku osti. Neki su se javljali zbog svoje snage, neki zbog starešinstva, neki jer su mislili da su vešti, a neki su mislili da će, jednostavno, imati sreće. Bilo kako bilo, do večeri nisu uspeli da izvuku osti.

Onda je kamenu prišla jedna devojka. Bila je to Valkira. Od početka je bila u poteri, a u poslednjoj borbi je uzela učešća. Niko se nije bunio kada je uhvatila kraj ostiju, valjda jer su mislili da neće doneti nikakve štete.

Na opšte iznenađenje, devojka je neočekivano lako izvukla osti. Onda ih je uzela u ruke, zatresla se i počela teško da diše. Bilo joj je teže da drži u rukama tako težak predmet, nego da ga izvuče iz kamena. Arteks je pritrčao da joj pomogne. Prišao je i stari druid i rekao: “Tebi treba pristojno obrazovanje”.

42.

Kohorta se vratila u svoj matični grad. Pre nego su otišli kućama, Valkira, Komijus, Arteks i stari druid popeli su se na visoku stenu iznad mora. Komijus je predao osti devojci i ona je, lako kao što ih je izvukla iz kamena, bacila Neptunove osti daleko u more. Pre nego su osti pale iz mora se pojavila ruka dugačka oko metar i po i uhvatila ih u letu. Red u Kosmosu bio je ponovo uspostavljen. Bogu je vraćeno ono što mu pripada.

43.

Mesec dana kasnije Komijus i Arteks opet su se našli u ulici Germanija. Na stolici ispred svoje radnje sedeo je obućar. U zubima mu je bio cvetić, a na vratu se širio krvavi osmeh. Ovaj slučaj im nije bio zanimljiv. Osim toga, imali su pametnija posla.

Tog podneva policija i kohorta koja je učestvovala u poteri krenuli su u Rim. Trebalo je da budu na čelu parade u kojoj su učestvovale legije koje su do nogu potukle Vandale. A ispred kohorte trebalo je da budu Arteks, Valkira, Komijus, Tit Kar I stari druid. Arteks je poveo i svoju porodicu. Sinovi su mu jedva oprostili što je od njih skrivao istinu.

Posle parade Verzis će ostati na novom poslu u Rimu, Maks će postati novi prefekt, Arteks će otići u penziju, dobivši dva solidna poseda, jedan u Galiji, i jedan u Jermeniji, Komijus i Valkira će dobiti 100000 zlatnika i vratiće se kući da bi napravili pravu galsku svadbu, svi vojnici u kohorti dobiće rimsko državljanstvo. Carstvo je nagrađivalo i šakom i kapom. Trebalo je samo otići u Večni Grad.

Pisano u Beogradu jula 1997.
Prvo izdanje jula 1998

P.S. Mesec izdanja nema veze sa istoimenom političkom partijom. Osim toga mesec jul je dobio ime po Juliju Cezaru, a vi prosudite koliko je on bio “levičar”!