|
RIMSKA TRILOGIJA - II DEO |
|
|
Podnevno sunce obasjavalo je vilu novopečenog bogataša. Dan je bio vreo, tako da se cela porodica kupala u bazenu. Naslanjajući se na ivicu brčkao se čovek od svojih 40-ak godina. Na snažnom telu videle su se prve naslage sala, znak udobnog života. Sa suprotne strane malog bazena ležala je sunčajući se žena savršenih oblina. Njihovo dvoje dece stalno je skakalo i izlazilo iz vode. Svi su bili potpuno goli jer nisu imali najavljenih poseta. A od nenajavljenih posetilaca štitilo ih je troje stražara, raspoređenih diskretno oko velikog zida. Pored vratara tu je bio i šef obezbeđenja koji je sedeo ispred bazena, okrenut ovoj porodici leđima. Međutim, iz prikrajka, prizor na bazenu posmatrali su nezvani gosti. Svi stražari, osim šefa, bili su tiho likvidirani. Pošto su nekoliko minuta napajali svoje oči lepotom žene, stupili su u akciju. Strela je probola grkljan šefa obezbeđenja. Istog trena petoro ljudi pojurilo je prema porodici. Brzo su prešli rastojanje od 20m koje ih je delilo od porodice. Čovek u bazenu nije još stigao da izađe na suvo. Žena je pokušala da beži, ali je bila uhvaćena. Jedan od napadača uhvatio je za ruke. Drugi je došao njoj spreda rekavši samo: - Sva ova lepota mora da umre! Zabio joj je nož pravo između dojki. 2. Isto veče nastradaloj porodici dolazili su gosti. Lupali su dugo na vrata, a niko nije otvorio, što je bio dovoljan razlog da zovu policiju. Petoro vigila osvetljavalo je bakljama užasan prizor. Na lice mesta izašao je lično Maks, prefekt Gesoriakuma. Prizor koji je video bio je isuviše i za iskusnog policajca. Žena i njeno dvoje dece bili su zverski ubijeni. Petočlana straža bila je likvidirana. Ono što je, međutim, zbunjivalo, bilo je to što nigde nije bilo domaćina. Za njega se pretpostavljalo da bi mogao biti glavna meta. U ovakvim okolnostima otmica radi otkupa teško bi mogla biti uzeta kao rešenje. Maks je pozvao po zamenika Komijusa, kome je rešio da poveri slučaj. Ipak, rešio je da i sam učestvuje u rešavanju. I to intenzivno! |
|
3. Maks je vodio vigilsku stanicu u nezgodno vreme. Nekoliko godina ranije policija njegovog grada proslavila se u nalaženju božanskog oružja. Slučaju u kojem sam Maks nije imao direktnog učešća. Tada je Gesoriakum bio miran grad. Policija je dobila pravo da proširi svoje članstvo za još 20 pripadnika. Ali deset njih je raspoređeno u druge stanice. Uskoro je postala praksa ovakvo regrutovanje policije, što je vigile malog grada još više proslavilo. Ali nekoliko godina pre poznatog slučaja u široj okolini grada počeli su se dešavati procesi koji će ugroziti bezbednost građana. Naime, u divljoj Irskoj proširilo se uzgajanje ovaca. To je povećalo trgovinu, a samim tim i krijumčarenje. Na brdima koja su se dizala u okolini grada počele su da rastu velelepne kuće. No veći kolač primamio je i više grabljivaca. Krijumčari iz Britanije, sa druge strane kanala su bili neophodni u novom poslu. Njihov pokušaj da preuzmu posao doveo je do rata bandi koji je besneo već celu godinu. I mada su nedužni retko stradali ulice grada više nisu bile bezbedne kao nekada. Ubistva i sukobi među skupinama krijumčara dešavali su se i nekoliko puta mesečno. Maks se nagledao krvavih scena, ali u poslednjem slučaju nešto se nije uklapalo. Gde je bio vlasnik kuće Lucin, vođa jedne od većih Galskih bandi? Zašto su ubice njega odveli kad su mu već pobili porodicu? 4. Zamenik Komijus je večerao sa svojom ženom Valkirom i decom Sentencom i Troniksom, kada su ga kolege pozvale. Iako su mu rekli da se spremi za užasan prizor Komijus se jedva suzdržao da ne povrati. Maks ga je upoznao sa slučajem i prvi zadatak Komijusa je bio da organizuje poteru. Komijus je podelio policiju na pet grupa od po četiri člana, a sam je predvodio grupu koja je jurila prema Samarabrivi, putem via Galia . Posao je bio uzaludan. Posle tri sata odustalo se od ovakvog patroliranja, pošto ništa neobično nije nađeno. Za ozbiljniju potragu trebala je bar kohorta vojske, za šta je Maks već izdao zahtev. 5. Te noći Komijus je zaspao samo što je stigao kući. Ali malo kasnije probudio ga je krik deteta. Znao je da je u pitanju Sentenca. Došao je u sobu njihove dece gde je Valkira već bila. Njihova ćerka sedela je u krevetu oblivena znojem. - Mama grad gori - ponovila je nekoliko puta. Valkira je smirivala, ali je i sama tada bila uznemirena. Njena ćerka je već dugo imala proročanske vizije. Jednom nije ništa jela i ponavljala je ceo dan kako će Klodika (njihova komšinica) umreti … Klodiku je dan posle ujela zmija. Sentencini roditelji sada su se uplašili da će njihov grad završiti u plamenu. 6. Sutradan ujutro u Maksovoj kancelariji su se okupili Tit Kar, dugogodišnji starešina gradskog garnizona, gradonačelnik Marcelan i komandanti kohorti. Na sastanak je Komijus nešto zakasnio. Gradonačelnik je otpočeo: - Jučerašnji događaj je mnogo više od krvavog zločina. Što se mene tiče to je kap koja je prelila čašu. Mislim da moje mišljenje deli i većina građana ovog grada. Ove godine je bilo 11 ubistava i 8 okršaja pripadnika bandi. Mnogi građani se zaključavaju i ne izlaze posle 9 uveče. Krčmama opada promet. Fenjerdžije ne žele da rade… - Policija je rešila 5 ubistava i pohvatala učesnike 7 tuča. - pokušao je da se opravda Maks. - To nije dovoljno - planuo je Marcelan - zašto vas plaćaju naši građani ! Tit Kar je počeo da smiruje raspravu: - Rešili smo da stavimo tačku na sve ovo. Dao sam nalog kohorti koju vodi Elijus da učestvuje u poteri. - Opet će grad platiti polovinu troškova … - reče suvo Marcelan - Ne polovinu. Odredio sam maksimalno učešće grada od 75%, u skladu sa svojim ovlašćenjima. - ispravi Tit Kar - Sad ako hoćete da finansirate, vi izvolite. U sobi je zavladala tišina. Gradonačelnik je najzad pristao na angažovanje vojske nedelju dana i još jednu nedelju ako bude rezultata. Maks je rekao da je slučaj poverio Komijusu. - Uz dužno poštovanje prema prisutnima - otpoče Komijus - mislim da je presudno u slučaju što Lucinovo telo nije pronađeno. Moja prva pretpostavka je da su ga zbog značaja ili neizmirenih računa odveli direktno kod naručioca, da ga ubiju pred njim. - Ovo nije ništa novo, to sam i ja pomislio - umorno dodade Maks - U tom slučaju - reče centurion Elijus - ukoliko je Lucin još živ i ako uhvatimo pravo vreme; moja kohorta bi mogla uhapsiti šefa parade. - Problem je što je naručilac verovatno negde u Britaniji. Tu ga ovdašnja kohorta teško može pronaći … - reče Maks. - U tom slučaju napravio je veliku grešku - prekide Kar - zatražiću od lučkih vlasti i obalske straže da sve brodove proveravaju. Slične mere mogu se primeniti i sa druge strane kanala… Maks je već ustao da da znak da je sastanak završen. - Uredu , čeka nas veliki posao. Najbolje da ga odmah otpočnemo. 7. Istog jutra Valkira je pošla u kupovinu. Ovoga puta za promenu je povela sa sobom ćerku Sentencu, dok je sina Troniksa ostavila sa poslugom. Tržnica se nalazila pored hrama Kapitolskog trojstva, na glavnom gradskom trgu. Prošli su pored ulaza u hram gde je bila poznata statua vučice na čijem je postolju pisalo S.P.Q.R. Pored ulaza u tržnicu stajao je spoljni zid hrama, sa velikom freskom na kojoj je bio prikazan Rim. Sentenca je povukla majku za rukav. - Mama ovaj grad sam sanjala da gori … - Rim! - odgovori Valkira pa poćuta. Setila se svog nekadašnjeg otpora rimskoj vlasti. - Nekada smo mogli bez njih. No, doveli su nas u položaj da sa propašću Carstva propada i Galija… Iako je ovo rekla za sebe, dete je dalo neočekivani odgovor. - RIM ĆE BITI RAZOREN, ALI NE I UNIŠTEN. DOK POSTOJI RIM, POSTOJAĆE I SVET, A RIM ĆE POSTOJATI, JER TO JE VOLJA BOGOVA!!! Sentenca je ovo izgovorila glasno i glasom koji nikako ne bi bio glas deteta od šest godina. Ovo je privuklo pažnju ljudi. Tržnicom je vladala tišina nekoliko sekundi. Posle se obnovila uobičajena vreva. Ipak, jedan starac je prišao Valkiri i rekao: - Sila je jaka kod tog deteta. Posetiću vas. 8. Kao što je traženo, istog dana je u podne stupila na snagu provera svih brodova koji ulaze i izlaze iz luke. Provera obale počela je te večeri. Na zahtev su reagovale i lučke vlasti Britanije. Ipak, provera od 48 sati nije bila dovoljna, ili navodni zarobljenik uopšte nije poslat u Britaniju. U svakom slučaju tu se ništa nije pronašlo. Više sreće bilo je na kopnu. Jedna centurija je našla grupu ljudi koja je logorovala, dva dana posle zločina. Rasporedili su se u desetine i opkolili ih. Međutim, tada su naišle dve desetine iz kohorte regularne vojske, koje su bile u oubičajenoj patroli. Na vlastiti zahtev ovi legionari su ušli u logor i pretresli ga. Međutim, kasnije je vođa patrole izvestio da nije pronašao ništa čudno. 9. Tri dana posle čudnog događaja na pijaci, na vrata prostrane kuće na obali mora pokucao je jedan starac. Robinja mu je otvorila vrata i uvela ga kod gazdarice. - Dete, da li me poznaješ - reče stari. - Naravno - odgovori Valkira - pričao si o Sili. - I došao sam da o tome porazgovaramo. - Ne pre nego što popijemo bar po jedan gutljaj jabukovače. - Ne isplati se razgovarati hladne glave - složi se starac. Uz piće su veoma kratko proćaskali pa starac reče: - Muž ti nije tu? - Nije. - Odlično, hteo sam da pričam samo sa tobom. - Kaži. - Tvoja ćerka se zove Sentenca? - Da , otkud znaš? - Imala je proročanske snove? - pitao je i dalje starac, ne obazirući se na kontrapitanje. - Da - potvrdi Valkira sumnjičavo. - Znam te ja … sećaš li se potrage za izgubljenim oružjem boga Neptuna? Starac je pričao kako je još onda zapazio, naravno zbog njene lepote koja ni čoveka njegovih godina ne ostavlja ravnodušnim. Još jedan razlog da je zapamti bio je taj što je Valkira izvukla osti boga Neptuna iz kamena. - Tvoja ćerka je bila tad u tvojoj utrobi? - Da. Jeste. - Mislim da je od tvog specifičnog dodira sa božanskim predmetom stekla nekakvu moć. - Osim toga, odakle to da si ti mogla da izvučeš osti iz kamena?! - Znaš li ti nešto o tome? - Razmišljam … mogao bih da proverim tvoju i njenu moć, ali ne bih da sa vama eksperimentišem. Osim toga nikad se ne zna kad će vam zatrebati. - Ne znam, onda sam bila primorana da spasavam rimsku državu … - Moram da idem, ali videćemo se još. Čuvaj se. 10. Kada je starac otišao Valkira je sebi nasula još jedno piće. Evocirala je uspomene na tu daleku avanturu. Tada se ne samo proslavila, nego i upoznala svog sadašnjeg muža. Ali šta su značile starčeva reči ? Kakva je bila ta "provera moći"? Urođena radoznalost raspaljivala je Valkiru. Ali u pitanju je bio eksperiment, što ona nije sebi mogla da dozvoli zbog dece. Eksperimentisanje sa njenom malom ćerkom nije dolazilo u obzir. Drugo pitanje: starac je rekao" videćemo se još"; šta je to značilo? Stari je sigurno bio prorok. To je značilo samo jedno - nešto se iza brda valja! I pored sve većeg kriminala u gradu, Valkira je živela spokojno. Njen muž Komijus već je bio zamenik šefa stanice, što je značilo da nije više učestvovao u uličnim akcijama. Policija još nije bila na meti. Ali šta ako se to promeni? Prošlo je dve i po godine od ubistva šefa gradskih vigila u Luteciji. Pre godinu dana ubijen je šef vigilskog odeljenja u Samarabrivi. Bilo je pitanje vremena kada će se to dogoditi i u Gesoriakumu. 11. Pet dana je prošlo od početka istrage, a rezultata nije bilo. Polako je isticao rok koji je gradonačelnik postavio za angažovanje kohorte. Međutim, tog popodneva, stigla je vest u štab gradskog garnizona. Pronađeno je telo bez glave. Pretpostavljalo se da je u pitanju Lucin. Kako je to čuo Elijus je uzjahao konja i pojurio da obavesti Komijusa. Došao je ispred vigilske kule i povikao je, ne sjahujući s konja. Komijusu nije zasmetalo takvo dovikivanje. Odmah je pojurio po svog konja. Usput je rekao jednom vigilu da hitno zove Maksa. Trebalo je stići na mesto još za videla. 12. Posle jednog sata jahanja Elijus i Komijus su stigli na mesto zločina. Kad je sunce počinjalo da zalazi pojavio se prefekt Maks. Desetina pripadnika pomoćne vojske okruživala je proplanak na kome su, pored navedenih, bila i tri vigila. Radijalno raspoređeni ugarci, na metar odstojanja od tela, davali su indiciju da je u pitanju bilo žrtvovanje. Na proplanak se moglo doći preko dve stazice. Obe su utabane, a rastinje okolo izlomljeno, kao da je nošeno nešto teško. Centurion Kromiks, čija je centurija uočila ovaj trag naredio je vojnicima da ga prate. Tragovi su vodili do izlaska iz šume oko 1,5 km dalje, a 300 metara odatle je bila farma. Međutim, centurija je to pronašla tek predveče, a prikupljanje celog sastava je potrajalo i u toku noći. Zato je Elijus naredio da tek ujutro pokušaju ulazak na farmu. Straže su se rasporedile na pogodnim mestima do jutra, a centurija se rasporedila na spavanje. 13. Dok je vojska organizovala poteru Komijus i Maks su posmatrali tragove zločina. - Ovde je bilo žrtvovanje, a pogledajte samo tragove okolo. Mora da su nešto teško nosili - primeti Komijus - kip božanstva… - Mogli bi ispitati u radionicama u gradu. - nastavi Maks - Ako je nešto veće izrađeno … recimo kip nekog boga osvete. A kolko tek ima kultova u Carstvu… - Možda boginja Pravde… - prekide Komijus. - Teško, još nisam čuo da se kriminalci mnogo interesuju za pravdu. Samo bi mi još to falilo! 14. Kromiks je napustio improvizovano logorište, osvrnuvši se nakratko na zaspalog stražara: - Nikada od vas čovek, ni od mene žena… - promrmlja sebi u bradu. Nastavio je pažljivo prema farmi pretpostavljajući da ne spavaju sve straže. Posmatrao je teren oko farme. Glavnina centurije bila je iza. Prekoputa je spavao Elijus sa 20 vojnika. Straže su svuda okolo, a na putu pored bili su prefekt Maks i zamenik Komijus u kolima koje su upregli u konje. 15 vigila sa konjima bilo je sa njima. Pomislio je kako je teško provući se nezapaženo. Došao je do trule ograde. Neki pas je već zalajao, pa se Kromiks pritajio. Kad se džukac smirio, bacio je tri kamena na krov glavne zgrade. Dao je signal i mogao je da uđe. 15. U to doba oko 400m dalje u kočiji ležali su Maks i Komijus. Komijus je spavao čvrstim snom, iako je znao da može svakog trenutka biti probuđen - navikao koju je stekao još kao vodnik vigila. Maks, međutim nije spavao, iako je bio skoro isto tako umoran. Ležao je razmišžajući o sličnoj akciji potere i blokade, koja je sprovedena pre 12 godina. Maks je tada tek postao zamenik prefekta. Bio je uključen u vojnu istragu aktivnosti pokreta otpora. Konačno, locirano je konačište jedne veće grupe, i vojska je pred zoru trebalo da upadne. Maksu nije bilo svejedno da učestvuje u akciji protiv svog naroda, Gala. On tada još i nije imao rimsko državljanstvo. Rizikovao je hladan prezir mnogih sugrađana i ličnu nesigurnost u budućim danima. Ono što je, međutim, imao kao svoj argument bio je tekst svegalskog sabora održanog u Remsu 70 godina ranije (70 A.D. - op.a.) Tu je jasno pisalo da između mira i slobode Gali biraju mir, i da je dalja sudbina keltske civilizacije vezana za sudbinu Carstva. Posle ovog sabora drugačije se gledalo na ideju otpora kod Gala. Već i oni koji su ranije podržavali buntovnike smatrali su ih opasnim avanturistima. Onima koji su bili povezani svojim poslovnim interesima za jako Carstvo (ne nužno Rimsko) bilo je već dosta buna i civilnih ratova. Njima su buntovnici izgledali kao banda terorista. Uprkos svemu, grupe Otpora opstale su još sto godina, nemoćne da ugroze Carstvo, ali dovoljno jake da prave probleme. Dakle, Maks nije morao mnogo da brine o svom položaju. Znao je da će mnogi legionari, ustvari romanizovani Gali, okrvaviti te noći ruke krvlju svojih sunarodnika. Te večeri njega je više brinulo nešto drugo. 16. Naravno, u pitanju je bila jedna devojka. Ali da bi to objasnili potrebno je rasvetliti Maksovo lično stanje. Maksa je tukao glas nepopravljivog neženje i ženskaroša. U stvari, malo je ljudi znalo da je on udovac. Oženio se u svojoj 30-oj godini i brak mu je potrajao samo nedelju dana. Žena mu je poginula jedne večeri prilikom atentata, od koplja namenjenog Maksu. Tada je odlučio da se nikad više ne oženi, niti trajnije veže za neku osobu. Na konjskim trkama upoznao je Boldiku, lepoticu kakva se, verovao je, može naći samo u Galiji. Duga plava kosa uokvirivala je lice pravilnih crta i svojim krajevima padala na bujne obline. Ono što je posebno isticalo njenu lepotu bile su oči. Duboko plava boja očiju, boja za koju je rekao Maksu neki mornar da odgovara boji okeana, negde tamo pri kraju sveta. Maks je mislio da je njihova romansa nešto najlepše što je doživeo u životu. Jedino mu je smetao njegov novi zadatak koji ga je često odvajao od njegove voljene. A onda je saznao da je njegova devojka član pokreta otpora. Član grupe na čijem je likvidiranju radio. Mislio je da to nema veze sa njihovom ljubavlju. Čak je i razumeo njeno stanovište jer je i sam bio Gal. Naravno, ćutao je o tome da nešto zna i mislio kako će, kada bude potrebno zaštiti devojku. Dve nedelje kasnije njegov uhoda u pomenutoj grupi uspeo je da sazna da je Boldika mnogo više od običnog člana. Ona je bila "nalogodavac" grupe - faktički njen vođa. Na sastancima najužeg vrha organizacije davala je naloge, ili prihvatala tuđe ideje. "Predsednik" je samo održavao red i ličnim primerom povezivao Pokret. Na kraju svakog sastanka Boldika je stavljala ruku u kutiju sa pet belih klikera i jednim crnim. Ako bi izvukla beli kliker zadatak bi izvršio (odnosno organizorao) onaj koga je ona odredila. Crni kliker - izvršenje je pripadalo njoj. Dva puta je Boldika izvukla crni, i oba puta izvršila zadatak sama, bez obzira što su joj drugi nudili da je zamene. Spisak zadataka je inače bio dugačak i uključivao je ubistva, paljevine, diverzije na brodovima ili mostovima, oslobađanje robova, ponekad i naoružavanje onih koji su u ropstvo pošli kao teški kriminalci. Maks bi verovatno odbio da poveruje u to da mu se dan ranije nije desio "čudan" udes kada mu se njegova dvokolica bukvalno raspala pod nogama. Nekim čudom ostao je nepovređen. Boldika, koja se obično vozila s njim, tada nije mogla zbog neke "porodične obaveze". Maksu je bilo lako da poveže stvari. Dve noći nije spavao, a onda je, trećeg jutra doneo odluku da stvari reši sam. Odlučio je da je lično prati i sazna gde će i kada biti sednica "odbora za zadatke". Već je dovoljno poznavao njen način kretanja i razmišljanja da bi ostao neprimećen. Konačno je došao dan kada se Odbor skupljao u jednom napuštenom majuru. 17. Najzad je došlo i vreme odluke. Centurija legionara opkolila je majur uz pojačanje od 15 vigila sa konjima, koje je predvodio Maks. Vigili su spavali pored svojih rasedlanih konja, čekajući tako naredbu za akciju. Maks, međutim, nije mogao da spava, već je provodio noć proveravajući stražara vigila i legionarsku stražu. Oko 4 ujutro, suprotno pravilima, desetak zapaljenih strela zabilo se u krov majura, bez ikakvog pokušaja da se na majur uđe mirno. Izbio je požar koji je trebalo da izazove paniku među dvadesetak buntovnika - rukovodstvom i stražom. Prvi zraci sunca, koji su trebali da se pojave, olakšali bi poteru za pobeglima. Suprotno očekivanjima, iznenađenja kao da nije bilo. Ni pola minuta kasnije oko 20 konjanika izletelo je iz dvorišta. Legionari su potrčali prema putu, ne stižući da uspostave poredak. Konjanici su se lako probijaliu kroz raštrkane pešake, koseći ih svojim velikim mačevima i sekirama. Tada su u akciju stupili vigili na konjima. Maks je jurio na svom konju, zadavajući problema ostalima da ga stignu. Hteo je da izmiri svoje račune. On i njegovi policajci najzad su uspeli da preseku put grupi u kojoj je bila Boldika i "predsednik" pobunjenika. "Predsednik" je vodio borbu sa dva legionara, koji su ga postepeno već zbacivali s konja. Maks je nanišanio samostrelom pravo u srce Boldici. Prvo sunce i svetlost požara obasjavali su Boldiku na njenom riđem konju. Ona i plemenita životinja pravili su veličanstven prizor. Njena kosa mešala se sa grivom konja. Suknja, podignuta tako da olakša jahanje, otkrivala je lepotu kolena i butina Boldike. Mišići na Boldikinim nogama radili su u skladu sa mišićima konja pod njom. Boldika je svojom hrabrošću i ambicijama stekla status harizmatičnog lidera u maloj grupi pobunjenika. Tome je doprinosilo i njeno ime. Jer isto ime imala je i britanska kraljica, čiji je otpor Rimljanima već 100 godina bio prava legenda u keltskom svetu. Sekund je delio Maksovu strelu od Boldikinog srca. Tada bi ona postala nešto više - žrtva i mit herojskog otpora Gala Rimljanima. Nikada Maks neće saznati zašto se dogodilo ono što se dogodilo. Tek, istog momenta jedan legionar stao je tačno ispred Maksa i podigao koplje prema Boldici, nameravajući da je proburazi. U deliću sekunde Maksov samostrel je odapeo strelu. Strela je precizno pogodila - legionara u lakat, nateravši ga da ispusti koplje. Devojka je okrenula konja i nestala u šumi. Maks neće nikad moći sebi da objasni da li ga je ruka izdala, ili je preovladao neki deo njega i naredio mu da spasi Boldiku. Za ovu plavokosu lepoticu niko više nije čuo u Gesoriakumu i okolini. 18. U pola noći sa farme je izletela kočija praćena sa 10 konjanika. I pored velikih napora nisu mogli razviti veću brzinu, verovatno zbog natovarenosti kočije. Međutim, gonioci su bili iznenađeni. Stražar sa strane Elijusa (gde se kočija uputila) je povikao "Stoj u ime Rima!", ali strele upućene prema njemu naterale su ga da odstupi. Dvadesetak vojnika skočilo je sa svojih ležaja, ali nisu uspeli da prepreče put. Više sreće imali su vigili. Brzo su poskakali na svoje konje, pojurivši begunce. Komijus je zgrabio uzde, pokušavajući da kočijom sustigne konjanike. Posle kilometra potere uspeli su da se približe beguncima. Kiša strela zasula je one koji su bežali. Dvojica od njih uskoro su pali sa konja. Rastojanje od prvih vigila do poslednjih begunaca bilo je oko 20m kada je osam pandura popadalo s konja. Uskoro se video razlog. Između dva drveta bilo je postavljeno uže, potpuno nevidljivo u mraku. Postalo je očigledno da se potera ne može nastaviti. Maks je, ipak, sa pet konjanika, pojurio za njima da bi ih locirao, ako već ne može da ih pohapsi. 19. Komijus se sa ostalima vratio da vidi dvojicu oborenih. Jedan je bio na mestu mrtav. Drugome su dve strele bile zabodene u leđa. Batrgao se okolo , što je izazvalo još veće liptanje krvi. Nije mogao ništa vigilima. Činilo se da i on zna to. Izgledalo je kao da hoće da ubrza svoju smrt. Na kraju se poslednjom snagom uzdigao, seo i povikao samo: - Statua. Krv je šiknula kroz usta i uskoro je pao mrtav. Ono što je Komijus upravo čuo potvrdilo je njegovu teoriju. 20. Dok je Komijus jurio za banditima, njegova žena je ponovo imala problema sa ćerkom. Sentenca je došla kod nje u sobu i tražila da spava sa mamom u krevetu. Na pitanje zašto odgovorila je kako je sanjala nož koji leti prema njoj. Valkira je ispitivala i saznala kako je ćerka u snu videla SAMO nož, ne i čoveka koji ga je bacio, i da taj nož nije stigao do nje. Mislila je: "Dobro, valjda se neće dogoditi najgore". Odlučila je da sad ona potraži starca. Pritom je pomislila kako je dobro što Komijus nije kući. On nije trebao da zna za ovo. 21. Sa još pet vigila Maks je jurio kao furija. Rastojanje od razbojnika je bilo u početku preko 300m, a sada se smanjilo na manje od sto. Maks je razmišljao da li da napadne odmah, ili se zadrži samo na praćenju. Onda se začula buka iz pravca begunaca. Maks je ubrzo video zašto. Pored puta nalazio se vojni logor. Izgledalo je da je vojska kasno videla ko je projurio pored njih. U protivnom begunci bi bili zaustavljeni. Ipak, video je kako tri konjanika kreću za njima. Šest legionara isprečilo se Maksu i vigilima na putu. - Stoj, ko ide! - povika vođa straže. - Maks, prefekt vigila. - Nećeš mi sad tek tako proći, makar se predstavio kao Mars, a ne Maks. - To očigledno nije važilo za one koji su pre projurili. - Šta znaš o njima? - Osumnjičeni su za ubistvo. - Poslali smo za njima deo konjičkog odeljenja. - Pošaljite ostatak do garnizona, možda ih možemo uhvatiti. - To je na meni da odlučim - začuo se glas iz pravca logora. - Ko si? - upita Maks, ne videći dobro priliku u mraku. - Petronije Kvintus, kao što znaš komandant prve kohorte garnizona. - Dok tvoji ljudi ovde provode formalnosti, kriminalci beže. - Nismo znali ko ste vi, osim toga poslao sam trojicu za njima. - Ne znam da li će to biti dovoljno. Ja sam sa petoricom razmišljao da li da napadnem. - Moji legionari nisu tvoji vigili. Ipak, poslao sam i jednog konjanika do garnizona. A sad budi moj gost. - Uredu, mada mi ovo ne miriše dobro - reče Maks. 22. Pred zoru je Komijus sa kočijom i još nekoliko vigila prošao pored vojnog logora. Pola sata kasnije video je ishod borbe legionara sa beguncima. Dva legionara i jedan begunac ležali su mrtvi na putu. Komijusu se ovakav rezultat učinio poražavajućim za legionare. Jedan od dva poginula legionara imao je čudnu ranu na preklopu oklopa. Ovakvu ranu mogao je zadati samo neko ko je jahao paralelno sa njim. Istovremeno u vojni logor se vratio i treći, preživeli, legionar sa svežom ranom na nozi, iz koje je gadno krvarilo. 23. Komijus je došao kući u rano prepodne, ali njegove žene nije bilo tamo. Došla je tek predveče sa šturim obrazloženjima gde je bila. Isti slučaj se ponovio i sutradan. Komijus je već počeo da sumnja. Trećeg jutra je isto tako otišla, ali se vratila u podne. Komijus, naravno, nije znao da je Valkira tražila starca. Trećeg dana je uspela ga nađe u trošnoj kućici, u sokaku koji se sekao sa ulicom Germanija. - Znao sam da ćeš me potražiti - počeo je starac. - Znao!? - bila je iznervirana Valkira. - Onda verovatno i znaš zašto. Mogao si mi odmah reći! - Ponekad treba pustiti da stvari teku svojim tokom. - Čak i kad je dečiji život u pitanju?! - Šta je Sentenca stvarno videla? Verovatno ne kako gine… - Ja sam isto prorok, pa nisam video svoju smrt. Mislim da proroci ne mogu da vide svoju smrt. - Zašto? - Jer šta ako bi učinili nešto protiv, onda bi budućnost bila osujećena. Zato ne postoki savršeno predskazanje. - Svejedno, život joj je u opasnosti. - Možda… - I šta ćemo onda… odlučila sam se za test. - Dobro… znaš gde sam. Dođi sa ćerkom za par dana. I to nije ništa strašno. 24. Prošlo je sedam dana od zločina. Osmo jutro Maks je došao u kulu kod Komijusa sa vešću da gradonačelnik nije produžio učešće vojske u istrazi. - Kako - planu Komijus - skoro smo ih uhvatili! - Ne znam, bio je nekako, čudan… - Čudan? - Da, rekao je da bi trebao da traži u Luteciji moju zamenu - kao da sam ja kriv … Ali, ipak on to neće da uradi. Kaže daće mi ovu i još jednu šansu. Kao … možemo zaključiti slučaj. - Ali tek smo otpočeli sa rešavanjem. - To je i meni čudno. - Mada mislim, bolje vojska da ne učestvuje, od njih više štete nego koristi. - Tako je i pre bilo. - Sada je to očigledno. Već drugi dan istrage neki legionari su se umešali u pretres nekog stočarskog logora i navodno sve je bilo uredu. A i sa kočijom su tako lako prošli pored cele centurije. - Da, čudna koincidencija. - Proverio sam koincidenciju. - I? - Možeš misliti, u pitanju su isti legionari. - Nešto tu smrdi, a dragi Marcelan možda i suviše zna… - A da to krije od nas. - Možda je on u zaveri. Nego mogao bih proveriti vojsku… - Pažljivo! Ako je u pitanju zavera pitanje je kome možemo verovati. Ti bolje potraži statuu , meni ostavi vojsku. - U redu, razumem. - I još nešto - dodade Maks - ako rešimo slučaj budi molim te samnom na ti. - Nisi ti kriv što si sposoban, pa si tako mlad postao zamenik, kada je stari Arteks otišao u penziju, Verzis u Rim, a ja na mesto prefekta. - Mogao je to postati i neki drugi vodnik. Recimo Markus još nije avanzovao. Ali svejedno, opravdaću vaše poverenje i bićemo na ti. - Dobro. Slobodan si. 25. Prekosutra ujutro Maks se presekao kada je ušao u svoju sobu u kuli. Lucinova glava stajala je na stolu. U vilici se nalazio papir na kome je pisala poruka: "Ako želiš da rešiš slučaj, kao i mnoge druge slučajeve dođi sutra
u podne kod akvadukta, po mogućstvu bez pratnje. Imaj poverenja!" 26. Komijus je vršio istragu u vezi statue. Posle dva dana traženja i raspitivanja kod gradskih vajara, imao je spisak bogova izvajanih u poslednjih mesec dana. Jedan vajar, međutim, rekao je da je napravio statuu, koja bi mogla biti u vezi sa slučajem, pre dva meseca. Posle skromnog priloga od 30 sestercija dao je opis naručioca. Rekao je i da je u pitanju bila isklesana statua Justicije, boginje pravde. Komijus je najzad imao potvrdu da je u pitanju kult. Opis mu, međutim, ništa nije značio. Slučaj je postao time nešto teži. Izgledalo je da je stvar mnogo značajna. 27. Dan pošto je pronašla starca Valkira je povela svoju ćerku k njemu. Bilo je veče i starac je rekao da dođe sutra ujutro. Toga jutra stari ih je dočekao sa svojom ćerkom. Pošto su se upoznali rekao je da krenu do njegove kućice na izlazu grada. Uskoro su bili tamo. Prepodnevno sunce probijalo se kroz grane drveća. Odatle je počinjala brestova šuma. - Prvo ti, Valkira, da vidiš kako nije strašno. Moja ćerka će da pričuva tvoju. Ha, biće mi malo teže samom da uradim sve. Uveo je u polumračnu kućicu. Uzeo je vazu u kojoj su bile kockice. Stavio je neku knjigu preko vaze, protresao i okrenuo. Spustio je sve to ispod i polako podigao vazu. - Kaži. - Dva i sedam - odgovori Valkira. - Tačno. Drugi i treći put je isto pogodila, dileme nije bilo. - Zaradićeš dobre pare kao kockar. - U stvari, kad sam bila devojka, zbog toga su me izbacili iz kockarnice u Luteciji. - Ha, sram ih bilo - malo se šalio starac. Drugi test sa kockicama je bio da Valkira napiše rezultat na papiru pre bacanja i pokuša da to "postigne" . Prvi put ništa, ali iz drugog, trećeg i četvrtog puta je upalilo. Najzad, suprotstavljanje dve volje: i starac i Valkira su napisali svoje najave. Oboje su pokušali da postignu napisano. Prvi put pobeda starca, ali drugi, treći i četvrti put Valkira je bila "jača". Tek peti put starac je ponovo pobedio. - Uh, jaka si. A sad malo druidskih misterija. - reče starac 28. Posle pola sata Valkira je izašla, a njena ćerka je ušla sa ženom koje je pričuvala. Sličan test je izveden i sa Sentencom. Uvedena je promena - Sentenca je starcu govorila brojeve po pola minuta pre nego je njegova ćerka bacala kocke. Rezultati su bili još bolji. Zatim je stari ispitao devojčicu u vezi njenog strašnog sna. Zajednički su videli deo budućnosti. Nož će baciti čovek sa plavom bradom. Život će joj biti spasen. Ali, to će važiti samo u Britaniji. Ako ostane u Galiji, budućnost Sentence biće neizvesna kad opasnost naiđe. Sat vremena kasnije izašli su iz kućice, gde je Valkira napeto čekala. Starac joj je objasnio situaciju. Na kraju je dodao: - Nadam se da će se sve dobro završiti. A tada bi mogla da mi budeš pomoćnik. Moja ćerka, nažalost, nije nasledila moje sposobnosti, samo mi pomaže oko nekih stvari. Ti bi, Valkira, doprinela mnogo više. Valkira se složila i otišla sa ćerkom, obećavši da će razmotriti ponudu. 29. Maks je ipak poveo još jednog vigila na mesto sastanka, ne rekavši mu ništa o povodu susreta sa nepoznatim ljudima. Došli su, jašući na istom konju, do brda udaljenog 3km od grada. Put je tu skretao, a šuma je skrivala postrojenja akvadukta. Maks je sjahao, sačekao da se konj odmori od dvostruke težine. Krenuo je peške, a njegov kolega malo kasnije za njim na konju. Najzad je došao do akvadukta. U podnožju je nalikovao bunaru. Međutim, nije postojao otvor nego pumpa sa dugačkim ručkama. Na ručkama manje dužine bili su upregnuti robovi, a na dužim konji. Oni su tako okretali pumpu. Iznad toga se nalazila konstrukcija od nekoliko nanizanih skela, koja je uokviravala cev od 20m visine na čijem vrhu je počinjao akvadukt, koji je nosio vodu prema gradu. Na najnižoj skeli je bilo sedam ljudi. Maks je prepoznao Petronija Kvintusa, komandanta kohorte, jednog centuriona i dva svoja vigila. Ostali trojica bili su mu nepoznati. - Vidimo da nisi došao sam. - otpoče centurion. - U slučaju da nešto pokušate moj pratilac će brzo odjahati do grada i upozoriti neke ljude. - reče Maks - A sada da čujem razlog vašeg poziva ! - Za očekivati je da sada znaš ko je ubio Lucina - reče Kvintus. - Nije bilo šteta da taj zlotvor umre - doda jedan od vigila. - Ono što možda pretpostavljaš je tačno - nastavi Kvintus - ovo nije cela grupa! - Sve nas nećeš nikada ni upoznati. - Mi smo pratili tvoj rad - reče jedan od nepoznatih - dobar si vigil. - Pretpostavljam da hoćete da me uključite - najzad progovori Maks. - Da, da, brilijantna dedukcija, da dozvolim sebi malo ironije - komentarisao
je Kvintus. - Dajte mi malo vremena da odlučim - reče Maks. Seo je pored štale i razmišljao. Nalazio se pred najtežom odlukom u svom životu. Maks nije bio zadovoljan stanjem u gradu i ovlašćenjima koja je imao. Prihvatanje ponude, međutim, značilo bi praktično učešće u zaveri. - U redu - viknu Maks posle 15 minuta - odlučio sam, pristajem! 30. - To sam i očekivao - reče Kvintus. - Od sada moramo imati puno međusobno poverenje. Pošalji svog pratioca u grad. Dalje nastavljaš samo sa nama. - Poslaću ga, reći ću mu da sam imao važan razgovor sa vama i da zaboravi da me je pratio. - Zaboraviće, i on je naš - reče centurion. Otišli su sa druge strane brda. Nastavili su pola sata peške kroz šumu. U sred šume ukaza se neugledna kućica. Maks je tamo ušao u pratnji centuriona i jednog neznanca. Cela unutrašnjost kućice svodila se na stepenište koje je vodilo u veliku prostoriju dole. Izgledalo je da je ova udobno nameštena zemunica samo predvorje nečeg većeg. Nekoliko baklji je bilo na zidovima i osvetljavalo nameštaj koji se sastojao od fotelja, stola, ležajke i ormana. - Sada ćemo ući u svetilište Mitre - reče neznanac - pristupanjem Grupi, pristupio si i njegovom kultu, čiji sam ja prvosveštenik. - Pored Mitre Grupa poštuje i dve boginje: Justiciju i Vestu - reče centurion - Justiciju, jer predstavlja Pravdu za koju se borimo i Vestu, jer predstavlja Rim kao večnu kuću Naroda. Prvosveštenik je otvorio vrata i ušli su u sledeću prostoriju. Baklja je osvetljavala kip Mitre, prikazanog kako drži nebesku sferu. Pravo i levo bila su vrata. Centurion ode levo, a prvosveštenik je uveo Maksa u novu prostoriju. Nova prostorija je bila nešto veća od prethodne. Prvosveštenik je rekao: - A sad se skidaj! Maks je znao šta sledi… Spustio se stepenicama u rov. Iznad njega je bila rešetka na koju je uskoro doveden bik. Prvosveštenik je preklao bika. Maks se uskoro kupao u krvi koja je kapala kroz rešetke. Ovim "krvavim kupanjem" bio je primljen u novu religiju. To je bila njegova inicijalizacija. Prihvaćanjem krvavog kulta Grupa je povećavala svoje jedinstvo, mitraizam joj je davao ideološki smisao. Religija Mitre bila je široko rasprostranjena u Carstvu, među njegovim čuvarima: vojskom i policijom. 31. Kada je Komijus stigao te večeri, mogao je videti kako mu je žena bila uznemirena. Valkira je ipak pokušala da sebi da mirniji ton. Posle pokušaja da neobavezno razgovara rekla je: - Mislim da bi trebali malo u Britaniju. - Na odmor? Ali imam slučaj. - Jel ne možeš da ga ostaviš? - Šta ti je? Kakva Britanija?! Čudna si mi danas! Valkira je videla da nema druge nego da ispriča sve u vezi Sentence i starca. - Onda stvarno nemamo druge - reče Komijus - videću šta mogu kod Maksa 32. Sutra ujutro Komijus je došao da traži odmor kod prefekta. Međutim, ne malo se iznenadio kad je, još pre svog zahteva, čuo da je slučaj zaključen. - Kako zaključen, opet naredba više instance?! - Ne, ja sam to odlučio. - Kako ?!? Ali ne vidim ni da smo ga rešili ni da smo utvrdili nerešivost! Uz dužno poštovanje, gospodine… - Ja mislim da nikada nećemo imati dokaze. To je delo, nesumnjivo, britanske mafije. Zamisli drskosti, doneli su Lucinovu glavu ispred stanice. Vidiš kako su samouvereni. - Dobro, ako tako želite. Ja sam ionako došao da tražim odmor. Išao bih u Britaniju. - Uredu. Slobodno idi. - Mogao bih nešto pogledati, u vezi slučaja. - Možeš, ali samo na svoju odgovornost! 33. Malo kasnije, dvojica u uniformi, jedan vigil i jedan pripadnik pomoćne vojske, razgovarali su u krčmi. Neko sa strane rekao bi da su u neobaveznom razgovoru. Ipak, tema razgovora nije bila nimalo naivna. - Komijus je tražio odmor. - reče vigil. - On bi nam bio moćan saveznik. - Ne znam. Mogao bi biti i gadan neprijatelj. - Da ga svejedno upozorimo na naše postojanje? - Ja bih da sačekamo da se vrati iz Britanije. - Možda tamo nešto pokuša na svoju ruku. - Nije isključeno. Ipak, tražio je odmor. - Ali na opasnom mestu, ha! Moraćemo već danas obavestiti Grupu i doneti odluku. - I ja sam za to da delujemo brzo. 34. Iste večeri su se Komijus i Valkira spremali za put. Iznenada u sobu je uleteo kamen umotan u papirus. Komijus je podigao kamen da pročita poruku. Pisalo je: "Nalaziš se pod prismotrom, ali neka te to ne brine. Savetovali bi smo ti da odmah izađeš i spustiš se 100m niz ulicu. Nema čega da se bojiš." - Nemoj biti lud da ideš! - reče Valkira. - Ma šta ovo bilo bolje da se odmah suočim. - Ali čuvaj se, molim te! Izašao je i oprezno krenuo niz ulicu. 35. Kod prvog ćoška Komijus je ugledao grupu ljudi. Prepoznao je centuriona Kromiksa, tri vigila i još jednu nepoznatu ženu. - Stani lepi - reče žena - tebe tražimo! Objasnili su Komijusu ciljeve Grupe i "preuzeli odgovornost" za ubistvo Lucina. Na kraju Kromiks reče: - Ubili smo još neke manje kriminalce, a ovo je tek početak. Carstvo je postalo meko i vreme je da se to ispravi. - Ispravi? I šta ćemo imati na kraju?! - Državu reda i zakona! - I gde će vam biti granica?! Hoćete li ubijati ljude zato što love ribu u lovostaju?! Ili što napasaju stoku u zaštićenim šumama?! - Normalno, biće granice našim akcijama. Cilj nam je samo da oslobodimo građane od stalne pretnje. - A šta ako ne budete sebe ograničili? Ko će čuvati građane od čuvara?! Nastala je tišina. Izgledalo je da Grupa više ne želi da objašnjava svoje pozicije, da je Komijus na potezu. - Žao mi je, ali putevi nam se razilaze. Ja svoj posao shvatam konvencionalno i kad god prekršite zakon imaćete posla samnom - rekao je na kraju Komijus. 36. Sutradan ujutro Komijus, Valkira i Sentenca su se ukrcali u lađu koja je plovila za Britaniju. Sina Troniksa ostavili su kod Komijusove sestre. Komijus je osećao da ovo neće biti običan odmor, da se možda rešenje slučaja krije tamo gde ide. Plovidba i prvih par dana odmora prošli su ipak mirno. Ne bi li im odmor pasivno prolazio treći dan su posetili mesto istorijske bitke kraljice Boldike sa Rimljanima. Rešili su da sledećih nekoliko dana provedu u prestonici provincije - Londinijumu. 37. Urođeni policijski instinkt nije dao mira Komijusu. Znao je doušnika policije koji ga je mogao odvesti do Miltona Cezara, čuvenog šefa britanske mafije. S obzirom da je on očigledno imao svoje ljude u policiji, Komijus se mogao predstaviti kao takav. Bilo je veoma moguće i da je tzv. Grupa skup vojske i policije koji je svojim akcijama samo čistio teren Miltonu. Ali to je mogao biti mač sa dve oštrice. Šta ako doušnik igra dvostruku igru? To bi bilo za očekivati i inače, a tek sad kad je moguće da je policija puna infiltranata! U svom razmišljanju Komijus se setio razloga svog dolaska u Britaniju. Bezbednost njegove ćerke, možda i žene, bila je u pitanju. Nopmalno da ne bi učinio ništa da to ugrozi. Ali zašto su došli čak ovde zbog toga. Mnogo bolje su mogli da se pritaje na drugom mestu, u Galiji. Možda je baš trebalo delati i time otkloniti opasnost. Trebalo je razjasniti razloge svog boravka ovde. To je mogao jedino ako bi razgovarao sa svojom ženom Valkirom. Iz razgovora je Komijus saznao da je ovo neka vrsta puta "u susret sudbini". Njegovo uključenje je tu idealno odgovaralo. Ipak, nije rekao Valkiri šta namerava. Rekao je da će videti neke čelnike vigila u Londiniumu. 38. Istod dana Komijus se sastao sa svojim doušnikom. Ispostaviolo se da je bio u pravu. Milton Cezar je ustvari očekivao nekoga iz vigilske stanice u Gesoriakumu, da mu lično potvrdi obavljeni posao. Komijus ga je mogao videti već sutra u njegovoj vili u južnom kraju Londiniuma. Vila je odavala impozantan utisak. Rešetka je okruživala vrt. Oko 30m dalje video se unutrašnji zid. U vrtu su se šetali medved i nekoliko vukova, a tekao je potočić. Stražari su otvorili vrata Komijusu kada se predstavio. Prošao je kroz ograđeni prolaz. Ograda, koja je štitila goste od zveri, lako se mogla otvoriti sa kućice na unutrašnjem zidu. Pred Komijusom su se najzad otvorila unutrašnja vrata. Prvo što mu je zapalo za oči bila "Cezarova Garda" koja je bila postrojena. Po deset ljudi, obučeni kao pretorijanci, stajali su sa velikim sekirama i štitovima poređani duž staze. Na kraju staze velika fontana je zaklanjala pogled na stepenište koje je vodilo u kuću. Milton ga je sačekao ispred fontane i zagrlio. Sama audijencija trajala je kratko. Pošto su se upoznali, Komijus je izvestio o urađenom poslu. Milton se zahvalio na ubistvu opasnog konkurenta. Zakazali su sastanak za kasno popodne kod pomoćnog akvadukta na obali Temze, gde će moći da "razgovaraju u četiri oka". 39. Dok je Komijus bio u vili, Valkira je otišla do obližnje piljarnice da nabavi namirnice. Ćerku je ostavila kod kuće. Kad se vraćala videla je čoveka sa plavom bradom kako ide prema kući gde su odseli. Shvatila je svoju nesmotrenost i reagovala munjevito. Pojurila je prema njemu i iščupala motku iz neke tarabe. Međutim, plavobradi je imao nož. Videći Valkiru kako trči prema njemu zavitlao je nož koji je pogodio Valkiru pravo u srce. Valkira se zateturala. Iznenađenje se pojavilo na licu plavobradog. Valkiri je nož bio zaboden u srce, ali krv nije išla. Umesto toga iz rane su krenuli zraci. Gust dim je uskoro ispunio prostor između njih. Da je mogao da vidi sebe sa strane, uljez bi video kako mu kosa i brada postaju sedi. U paničnom strahu pojurio je ka kraju ulice gde se nalazio rečni dok. Nevidevši obalu, plavobradi je upao u reku i ubrzo se udavio. Nikad nije znao da pliva. 40. Komijus je stigao pred kuću u kojoj su odseli oko podneva. Video je grupu ljudi koja se okupila ispred. Pojurio je osetivši ugroženost svoje porodice. Manično je počeo da gura okupljene ljude da bi se probio u centar grupe. Onda je stao kao ukopan. Njegova žena ležala je mrtva u prašini ulice. Neki čovek je pokušao da ga uteši rečima: "Pobrinuli smo se za vaše dete", ali Komijus kao da nije čuo. Seo je pored, hvatajući se za glavu. Misli su mu prolazile munjevito. Ceo život je vodio borbu čija je žrtva postali njemu najdraže biće. Šta je dobio i šta će imati; kakav red i zakon ?!? Tada je odlučio da napusti službu i posveti se ostatku svoje porodice. Ali pre toga rešiće slučaj još jednom. Ovoga puta uzeće pravdu u svoje ruke! 41. Na mesto sastanka sa šefom britanske mafije mladi zamenik je krenuo obučen u punu vigilsku uniformu. Popodnevno sunce presijavalo se sa njegovog oklopa. Došao je do obale reke. Na skelama rečne crpke stajao je Milton. Ispod, pored stepenica bila su dva njegova čoveka. Milton se iznenadio Komijusovom dolasku u uniformi. Tek što je izrazio čuđenje Komijusov kratki mač je sevnuo. Prvi čovek pored njega bio je u sekundu proburažen. Verovatno je izdahnuo pre no što je shvatio šta se dešava. Drugi je pokušao da se maši sekire. Mač ga je posekao. Milton je izvadio bodež, jedino oružje koje mu je bilo pri ruci. Instinkt starog ubice je zamenio iznenađenje. Počeo je da se povlači gore, nadajući se da će Komijus u besu postati nesmotren. Kada se popeo na drugu platformu Milton je čuo smeh pored sebe. Okrenuo se i video nepoznatu riđu devojku. Ali Komijusu je ona bila itekako poznata. Bila je to Valkira. Milton je krenuo da je gurne. Ali njegove ruke prošle su kroz nju. Pao je sa skoro deset metara visine u vodu duboku oko metar. Pri padu mu se nož zabio u stomak. Tako je i umro u plićaku. Komijus se zateturao i krenuo niz stepenice kao da je u transu. Došao je do rečnog doka i skočio u plićak. Iako je voda bila relativno hladna izgubio je svest. 42. Kada se Komijus probudio poslednji zraci Sunca su osvetljavali reku. Po tome je zaključio da je tu proveo najmanje sat vremena. Sasvim dovoljno da se okupe radoznalci, a možda već i Miltonovi ljudi saznaju šta je bilo. Provirio je iz doka i osmotrio okolinu. Bio je u pravu. Grupa ljudi bila je oko mesta okršaja. Video je i četiri vigila tamo. Puzao je niz rečno korito nekih 200m i onda je izašao. Pao je već mrak. Brzo je otišao do kuće gde su odseli (nekih 500m dalje) i pokupio svoju ćerku iz komšiluka. Pre ponoći bili su već izvan grada. 43. Komijus i njegova ćerka sedeli su u trošnoj kućici na obali Kanala. Tamo su čekali brod koji će ih prebaciti u Galiju. Odjednom je Sentenca potrčala prema vratima. - Mama, mama - povikala je. Komijus je video Valkiru i njihovu ćerku Sentencu u njenom naručju. On je mislio da mu se priviđalo njeno prisustvo prilikom sukoba sa Miltonom. Pomislio bi to i sada, ali da njihova ćerka ima istovremeno halucinaciju izgledalo mu je malo verovatno. Najzad je rekao: - Valkira, ali ti si… - Mrtva! Neka te to ne zbuni Komijuse. - Ja sam sada duh. Ha, ha smešno… - Ne … žalosno je što više nisi samnom. - Pa eto vidiš jesam! - Teško će mi biti bez tebe. - Znam. Znaj da ću biti uz tebe kad god bude trebalo. Došla sam da ti pomognem u osveti. - Osvetiću te znaj!!! - Onda treba da znaš da su članovi Grupe i Petronije Kvintus kao i vodnik vigila Markus. - Stići će ih ruka pravde. Neće Sunce ni deset puta zaći, a već će piti vodu reke Stiksa! - Ima još učesnika zavere. - Koji?!! - Moraćeš sam da otkriješ. - Kako sve to znaš? - Moja moć ne zna za granice. A sada te ostavljam, no znaj da ću se vratiti. 44. Bio je vruć i sparan dan u celoj Galiji. Maks je sedeo u vigilskoj kuli i znojio se kada je osetio hladno sečivo noža na svome vratu. Ovo nije bilo ni malo prijatno osveženje. - Bilo bi pametno da i ne dišeš dok ne odlučim kojom mukom da te mučim. - čuo je poznati glas. - Komijuse. Šta to radiš!? - Šta misliš !? Raskrinkao sam tvoju zaveru! - Nisam ja sa njima! Samo sam se pretvarao. - To ćeš morati brzo da dokažeš! - Onda pođi samnom do sledeće prostorije! - Samo bez iznenadjenja! Polako su krenuli. Prvo Maks, a za njim i Komijus, držeći mu i dalje oštricu na vratu. U drugoj prostoriji su bili vezani centurion Kromiks, komandant kohorte Petronije Kvintus i još tri vigila i jedan legionar. - Elijus je organizovao hvatanje preostalih zaverenika. A doći će i pojačanje iz Bagakuma. Možda cela legija bude ovde neko vreme. - A Tit Kar? Jel i on u zaveri? - Tit Kar je mrtav. Njegovo ubistvo je i bilo znak da pokrenem akciju. - Umešani su još i neki vigili. - To je možda i najveći problem. Kako ih otkriti? - Vodnik Markus je njihov. - Otkud znaš? - Ne bih sad u to ulazio. - Ne moraš. Verujem ti. Krećemo da ga uhapsimo! - JA SAM SPREMAN! - I Komijuse još nešto da ti kažem… - Da. - Jel vidiš kako smo sad lepo na ti. 45. Kad su došli do Markusove kuće Maks je pokucao na vrata. Markus je imao dovoljno iskustva da već iz načina kucanja na vrata vidi da nešto nije u redu. Uzeo je sekirče koje je bilo pored vrata. Maks je ušao i rekao: "Uhapšen si!" Markus je zamahnuo sekiricom. U međuvremenu Komijus je bio ušao kroz prozor. Kako je Markus zamahnuo, Komijus mu je zabio nož u slabinu. Pri svakom pokretu isticalo je sve više krvi iz velike rane. - Izgleda da ću umreti. - primetio je rezignirano. - Izgleda. - potvrdio je Maks. - Zašto sve to čoveče? - rekao je Komijus. - Pred smrt se ne laže… Znate za moje pretke? - Došli su iz Italije, jel tako? - pogađao je Maks. - Da… Bili su proterani iz Rima zbog protivljenja Cezarovoj diktaturi. Poslani su ovde, u tek osvojenu provinciju. Dvesta godina kasnije shvatio sam da nisu bili u pravu… - Postajemo meki, zar ne vidite! Samo nova Ideja može spasiti Carstvo. Ali to je izgleda propalo… - Ko ti je davao naređenja? - pitao je Komijus - Reako si: pred smrt se ne laže! - Marcelan…- jedva je izgovorio Markus. - Misliš na gradonačelnika, reci! - drmao ga je Maks. - Ne vredi, Makse. Mrtav je. - Mislim da je ovo dovoljno. Sutra idemo na razgovor sa Marcelanom. - zaključio je Maks. 46. Ujutro su Maks i Komijus krenuli do gradonačelnika u pratnji pet vigila. Maks nije krio raspoloženje zbog rešavanja slučaja. Komijus naravno nije mogao osetiti bilo kakvu radost. Kratko je rekao Maksu da su mu ubili ženu. Maks je tada zaćutao. Marcelan ih je primio i odmah su otpočeli težak razgovor. - Da li ste Vi član organizacije koja sebe naziva Grupa? - pitao je Maks. - "Grupa", šta je to? - Zaverenička grupa koja radi na preuzimanju vlasti u delovima Carstva. Mislimo da vi to znate - rekao je Komijus. - Ne znam ja za Grupu, ja sam član Čuvara. - Čuvara - ponovili su Maks i Komijus uglas. - Ko vam daje pravo da uzimate Zakon u svoje ruke ?! - planuo je Komijus. - A ko je tebi dao pravo da ubiješ šefa britanske mafije? - Ja sam imao jake razloge! - Smiri se Komijuse. - reče Maks - Vi ste gradonačelniče uhapšeni zbog izdaje zemlje. Marcelan je ustao i pomerio poklopac sa vitrine. U vitrini su bile biste komandanta 14. (Rajnske) legije i guvernera Galije. - Ne bih vam to savetovao… Ne znam kako bi se taj potez svideo mojim zaštitnicima koje upravo gledate. - Ili biste možda terali stvar sve do Rima. Možda i tamo neko deli naše stavove. 47. U prostranoj kući na obali mora deca gazde su se igrala sa decom posluge. Gazda je tužno gledao prema moru, sedeći na terasi. Kako mu je život bio prazan bez žene. - Komijuse - čuo je poznati glas - uđi unutra. Okrenuo se i na vratima video svoju ženu. - Valkira! Posetila si me! - Rekla sam da ću se vratiti. Komijus je polako ušao u sobu, ne skidajući pogled s nje. Bila je lepša nego ikada. Izgledala je kao kad su se prvi put videli. Gurnula ga je na krevet. - A rekla sam i da moja moć ne zna za granice - rekla je i počela da se svlači.
--- AUTOR |
|
Copyright ©1996-2002 by SF-BAY. Sva prava zadrľana. All rights reserved. You are free to read this document online and make links to it. Copying or duplication of this document is not allowed. |