SARMAGEDON

Svetozar Zorbić

2050. godina. "Godina Sarme", kako su je mnogi zvali. Razlog za to bilo je fascinantno naučno otkriće. Naime, u solarnom sistemu blizu našeg, otkriveno je ogromno nebesko telo, deset puta veće od našeg Sunca. Modernim laserskim teleskopima, naučnici su utvrdili da ovo telo ima oblik - sarme! Da, izgledalo je isto kao čuveno jelo od kupusa i mlevenog mesa, samo što nije bilo na tanjiru - već na putu da se kroz nekoliko dana sudari sa Zemljom...

[ Centar za svemirska istraživanja "Polaris 2". Negde blizu severnog Pola ]

- Kažem vam, moramo konstruisati ogromni laserski predajnik i pokušati da rasturimo to čudno telo - govorio je doktor Gobl.

- Ali, uvaženi kolega, onoga trenutka kada mi pogodimo tu,kako je vi nazivate "Sarmu", milioni kilotona mesa i kupusa će se rasprsnuti po solarnim sistemima, i nastaće haos, naspram koga je "Veliki Prasak" bio malo dete! - odgovori doktor Brlgor van Grbl.

- U pravu ste, dragi kolega. Šta nam onda ostaje, gospodo? Nikakvom silom se nećemo rešiti ove pretnje po celo čovečanstvo - pomalo pesimistično je govorio Gobl.

- Doktore,možda postoji rešenje.Imamo jednu opciju,koju smo razradili u slučaju da do ovakve opasnosti dodje.Postoji tajno društvo,koje...

- Kakvo tajno društvo? O čemu pričate doktore van Grbl?

- Polako. Kada smo pre deset godina predpostavili da je svemir idealna sredina za razvoj ovakvog tela, i da ono već možda putuje ka nama, oformili smo specijalnu jedinicu za spas čovečanstva od udara "Velike Sarme". Jedinica se zove "SS", i njen štab je u prestonici Balkanije-u Beogradu.

- Srbi? Zar ste tim ratobornim gorilama poverili sudbinu čovečanstva? Pa dragi kolega,oni nisu u stanju da hodaju i govore u isto vreme!

- Možda, ali su zato u stanju da zaustave "Sarmu". Na kraju krajeva, njihovi preci su bili ti koji su stvorili ovo čarobno jelo.

- Hm... Pa... dobro, nemamo mnogo izbora. Kontaktirajmo taj "SS", onda...

[ Štab Srpskih Sarmoždera, ili "SS"-a. Beograd ]

- Generale Kršomire! Primili smo hitan poziv na crvenoj frekvenciji od centra za svemirska istraživanja "Polaris 2". Kažu da se Dan približio...

- Dan?, pomalo začuđeno upita general.

- Sarmagedon, gospodine. Tu je.

- Pa zašto odmah ne kažeš, vojniče. Svi na svoja borbena mesta. Kakvo je stanje u redovima, vojniče?

- Svi su gladni kao Kibernetičke Svinje. Nema sitog čoveka u našim redovima. Sve je spremno za sveto proždiranje Sarme.

- Odlično. Prenesi ljudima da se spreme i naredi ukrcavanje za tačno sat vremena!

- Razumem, generale!

[ Kosmodrom Štaba. Negde u okolini Beograda ]

- Zvezdana inženjerijo! Kakvo je stanje broda?

- "Gladnijator" je spreman za seckanje. Pokažite nam Sarmu,i mi ćemo napuniti stomake.

- Prazne stomake, vojniče. Prazne!

- Tako je gospodine.Prazne!

- Spremi se za poletanje! Neka nas Bog i sveta Viljuška Sarmonabadačka čuvaju. Idemo...

Ogromni motori Gladnijatora se upališe i okolinom se prosu gust beli dim, od velikog sagorevanja Kupusa u motorima broda. Kroz nekoliko sati, brod je bio na borbenom položaju, negde u orbiti Jupitera, iza koga je predviđeno pojavljivanje Sarme. Nije se mnogo čekalo. Iz dubine crnog, vasionskog mraka, pojavilo se ogromno, sporo telo. Nadiralo je polako ali sigurno. Umotavalo je u sebe i u svoje divovske listove kupusa i gomile mesa sve što bi mu se našlo na putu. Ostalo je svega nekoliko minuta do susreta sa Gladnijatorom...

-Spremni?, upita oštro general Kršomir.

- Za majku Zemlju, Srbiju i naše stomake, protiv gnusnog neprijatelja iz kosmosa. Ili mi napadamo, ili nastaje Sarmagedon...

Gladnijator je otvorio svoj gornji deo, iz kojega su izletali mali brodovi za po jednu osobu, u obliku viljuške. Ogromni top na ledjima Gladnijatora je ispaljivao ove Svemirske Viljuške ogromnom brzinom, i one su nošene povoljnim Zvezdanim Vetrovima, udarale svom silinom u Sarmu i kidali je na komade. Da bi sprečili rasturanje mesa i kupusa po okolnom prostoru, Sarmožderi su na licu mesta otvarali svoja gladna usta i gutali enormne količine ovog, njima dobro poznatog jela. Posle dva sata junačke borbe, Svetog Rata protiv Sarme, kako su ga nazivali pripadnici ove jedinice, Sarma je bila totalno raskomadana, i što je bilo bitnije - sklonjena na sigurno.
U svakom Sarmožderu se nalazio deo ove Kosmičke Epopeje...

[ Planeta Zemlja. Dva sata kasnije. Sve je spremno za doček heroja iz svemira. Veliki kosmodrom blizu Viljuškopolisa, nove prestonice Sveta]

Gladnijator se spustio na površinu Zemlje. Ogromna čelična vrata se pokrenuše. Iza debelog čelika, stajali su ljudi. Hiljade posetilaca pohrlilo je da pozdravi svoje spasioce. Deca su plakala. Žene su bacale Mehaničke Ruže i vrištale. Ljudi su želeli da stisnu ruku svakom od ovih hrabrih vojnika. Svetu se prvi obratio General Kršomir:

- Narode Sveta! Nemojte nikada zaboraviti ovaj dan. Zapamtite kako smo ja i moja vojska pobedili ovo što sada leži u dnu naših stomaka. Srbija je bila toliko gladna, ali je sada sita za još deset pokolenja. Kao što niste ni pre, ne morate nam ni sada dati da jedemo. Sam Bog se smilovao na nas, i poslao nam ovu gigantsku Sarmu. Bože, hvala ti što si nahranio Gladnu Majku Srbiju.