Datum:
07.03.2048.

Tema: Sunce, naš prijatelj

Sunce je izvor života na zemlji. Zbog njega rastu biljke, životinje i ljudi. Zbog njega rastemo i ja i moj mali brat. Ono nije veliko, ali jako sija, pa se ne može gledati u njega. Žuto je, sve do uveče, kada postane crveno i nekako veće, a nebo se takođe oboji u razne crvene i žute boje.

Ja volim sunce. Svake godine, tata, mama ja i brat spakujemo kofere i idemo na more. Tamo sunce uvek jače sija, i uvek se vratim kući crna "kao odžačar" kako tata kaže. Čak i kad se tata i mama povuku u hlad, ja se i dalje igram u pesku ili vodi.

Čak i moja maca voli sunce. Ona legne negde gde je toplo i spava po ceo dan na terasi. Tu su ranije bili gušteri, a sada ih više nema, pobegli su od mace, a i oni su voleli tu da se sunčaju. Deka često sedne isto kod mace, i oni se zajedno sunčaju.

Mnogo volim naše sunce. Svi ga mnogo volimo i želela bih da je uvek leto, da ono može uvek da jako sija.

13.12.753.CNE

Tema: Sunce, naš neprijatelj

Sunce je opasno. Svi tako kažu, jer je mnogo opasno izložiti se njegovim zracima, makar na kratko. Moramo da nosimo filtere za oči, a ako želimo da duže budemo napolju, moramo da nosimo maske. Moj drug Toli nije hteo da stavi filtere, i sada vidi sve mutno i žuto.

Ono je mnogo jako - sve biljke koje je tata pokušavao da zasadi su se osušile. Postale su braonkasto-sive, i raspadale su se vrlo brzo. Pod njim rastu divlje biljke, one kojih moramo da se čuvamo. One su velike i zelene, vlažne, samo se šire oko naših kuća.

Ni moj sap, Dogi, ne voli sunce - svaki put kad sunce izađe, on prvo zaurla, a potom se sakrije u kuci, na najmračnijem mestu koje nađe.

Prošle zime smo išli u Velike Pećine, da razgledamo stalaktite i stalagmite, i bilo nam je tako lepo da nisam želeo da odem.

Ne volim sunce, i nadam se da će jednog jutra zaboraviti da izađe. Onda bi svi mogli da se mirno igramo napolju, a i opasne biljke bi se sve posusile.