SF-BAY, naucna fantastika
ON-LINE BIBLIOTEKA DOMAĆE NAUČNE FANTASTIKE

( V A N ) Z E M A LJ C I

Branislava Čukurov


 

Tim Smit ugasi radio. Protegnuo se i udobnije namestio u stolici. "NLO, jaka stvar. Ovih dana samo o tome pričaju", pomislio je pomalo gnevno. I stvarno, u proteklih nekoliko dana sve što je mogao da čuje bile su priče očevidaca koji su na ovom ili onom mestu primetili leteće tanjire. Nije mu bilo svojstveno da se uzrujava zbog takvih stvari. Oduvek je bio skeptik, ali ovo je sigurno nešto značilo. Iz džepa je izvadio paklo finih francuskih cigareta, zapalio i žudno povukao dim.

Visoko u drevnom plavetnilu vasione, pri svetlosti zvezda, sjajila se srebrna površina vasionskog broda. Izgledalo je kao da letelica pomalo podrhtava dok su energetska polja ispod nje svetlucala purpurnom svetlošću. Visok, mršav poručnik udje u komandni odeljak letelice:

- Poručnik Gordon FX-3551, traži dozvolu da razgovara sa kapetanom.

- Slušam vas, poručniče.

- U ime inženjerskog odeljenja, obaveštavam vas da je poruka pod brojem FQ-34/D poslata.

Kapetan pogleda na jedan od displejeva koji su kontrolnoj tabli davali mutan sjaj. Bio je zadovoljan.

- Imamo još šest sati, mislim da ćemo ovog puta uspeti.

Majra Džonson pogleda kroz izlog kafea u kojem je sedela. Beše ovo još jedan od onih običnih dana, ali ona nije mogla da potisne uznemirenost koju je osećala. Vratila je pogled na časopis na stolu. Najnovije izdanje "American World Of Misteries" obaveštavalo je svoje čitaoce da je usled prebrzog razvoja tehnologije smak sveta blizu, ali i da su širom Amerike vidjeni leteći tanjiri koji će im pomoći ukoliko do katastrofe dodje. Naručila je još jednu šolju crne kafe i odlučila da o tome ne razmišlja.

Kapetan je nervozno proučavao zvezdane karte na ekranu ogromnog kompjutera u navigacionom centru broda. Pokrivale su gotovo tri četvrtine njima poznatog kosmosa; dimenzione kapije - portali novih svetova, svaka pa i najmanja zvezda ili planeta imale su svoje koordinate na njima. Na jednoj od njih blistala je Zemlja sa beličastim omotačem svoje atmosfere. Kako je samo izgledala! Godine i godine njenog razvoja omogućile su misiju kao sto je ova. A opet, nešto nije bilo u redu, nešto kao da se nije uklapalo.

Kristijan Zomert osloni bicikl o obližnje drvo. Toga dana Dunav beše izuzetno lep. Tiha voda mreškala se po površini dok je prolećno sunce mamilo šetače na kej. Posmatrao je decu kako veselo trče igrajući se šuge kad nešto privuče njegovu pažnju. Namah se začulo tiho zujanje kao kad pesak struji ispod površine Dunava, a na horizontu se ukaza kratak, ali zaslepljujući blesak. "Leteci tanjir?", uhvatio je sebe kako se pita. "Zašto da ne? Ovih dana svi su pricali samo o njima. Mozda je ovo dobar dan za posete."

Prošlo je tri sata i dvadeset minuta od kako je poruka poslata. Poručnik Gordon posmatrao je Zemlju na ekranu radara. Činila se tako dalekom i budila je davno zaboravljene uspomene. Svakih pedesetak godina ponavljao se isti prizor, a oni dole su ih očekivali.

Obroncima planina odjekivala je tišina dok je mali budistički hram ispunjavao zamor sveštenika koji su vršili službu. Stari lama sedeo je ispod trema i najfinijim peskom dovršavao mandalu koju je započeo pre mnogo meseci. Sunce samo što nije počelo da zalazi i on se odmače da bolje pogleda svoje delo. Da, bio je to gotovo savršen prikaz letećeg tanjira koji se spušta. Bila je to vizija koja ga je pohodila jos iz vremena kada je bio samo učenik u hramu.

Kapetan zabrinuto pogleda lice čoveka pred sobom. Nije mogao da poveruje u ono što čuje.

- Kapetane, došlo je do greške u vremenskom kodu. Nismo računali na interdimenzionalni paradoks. Poruka koju su primili bila je potpuno nerazumljiva. Više nema vremena, a trebalo bi.....

Zvuk nalik na škripanje šarki prekide uzbudjenog poručnika.

Tim Smit pogleda u nebo koje kao da nije bilo tu.

Majra Dzonson pomisli kako čuje udaljeni preteći zvuk koji je sekund kasnije zamenio cik razbijanja solje.

Kristijan Zomert vide kako horizont blješti i nestaje u hladnim vodama Dunava.

Sunce je zašlo. Stari lama lakim pokretom ruke rasprši sliku. Sve prolazi da bi se ponovilo, reče umesto molitve.

..........."Čuvajte Zemlju, nema ko da dodje", bilo je sve što je kapetan uspeo da pomisli. Imao je još toliko vremena da uključi vremeplov na kome je pisalo: ROZVEL, NOVI MEKSIKO,1948.



Copyright ©1996-2002 by SF-BAY. Sva prava zadrľana. All rights reserved. You are free to read this document online and make links to it. Copying or duplication of this document is not allowed.