V O D J A Uros Radmanović

 

Veče, sedim u svojoj omiljenoj fotelji i gledam televiziju. Umoran sam posle napornog dana i jedva imam snage da slušam tipa na televiziji koji uporno priča o vasioni i vasionskim telima, i tvrdi da nismo sami u vasioni i da pored zemlje ima još mnogo naseljenih planeta. Ne verujem u tu priču, tačnije nisam verovao dok se te iste večeri kao potvrda reči malopre spomenutog naucnika nije pojavila jaka narandžasta svetlost i obasjala celu prostoriju. To je deo kada me je memorija izdala, i sladeće čega se sećam je velika, okrugla prostorija u kojoj osim mene i nečega što bi se moglo nazvati stolicom nije bilo ničega. U prostoriju su posle nekog vremena uša neka čudna bića, visoka oko metar i po, koja su neko vreme stajala i posmatrala me, kao da me odmeravaju zbog nečega. Lica su im bila izrazito inteligentna sa krupnim crnim ocima i glavom nalik na čovečiju, samo što na njoj nije bilo kose. Bilo ih je šestorica, a interesantno je to što medju njima nije bilo nikog koji se po nečemu isticao, tj. koji im je bio vodja. Jedan od njih je istupio i posle nekoliko trenutaka počeo da govori metalnim, odlučnim glasom: "Ti si gost na našem brodu zemljanine. Mi se nazivamo Raksovi, dolazimo iz sistema Gama-Z. Dugo smo proučavali vašu planetu i vaše osobine, dok nismo odlučili da se spustimo i povedemo jednog zemljanina sa sobom. Slučajno smo naišli na tebe i tvoj dom. Nalazimo se na 5.000.000 kilometara od zemlje." Kada sam ih upitao šta cu im ja ustvari jedan drugi, koji se dosad držao po strani, mi je odgovorio: "Naš dosadašnji vodja je tragicno izgubio život, pa nam traba neko da ga zameni, a vi zemljani ste prilično inteligentna bića. Ako ne želiš da preuzmeš ulogu vodje, eliminisaćemo te, jer nam ne trebaju svedoci." Posle par dana provedenih kao vodja Raksova osećao sam se zadovoljno. Imao sam sve što poželim. Medjutim, jedna stvar mi nikako nije bila jasna - zašto niko od njih nije preuzeo ulogu vodje, nego su za tu funkciju potražili nekog ko nije njihova rasa. Takodje mi niko nije rekao, a zanimalo me je, ko je bio njihov prethodni vodja, i kako je izgubio život. Sva ova pitanja su ostala bez odgovora, jer kad god bih pitao nekog od njih nešto u vezi toga oni bi mi odgovarali da to nije moja briga. Bilo je oko 50 Raksova na brodu, oni su bili na Galaktičkom putu koji su obavljali svakog vremenskog intervala - jedan vremenski interval je zemaljskih 12.5 godina. To je običaj kod njih. Oni su za vreme tog puta obilazili neke planete, i neka još čudnija bića od njih. Za sve to vreme ja sam morao da budem u brodu sa tri Raksa, koji su pazili da ja možda ne pobegnem. Naravno, to je bilo praktično nemoguće, jer ja ne znam da upravljam njihovim brodom, a o tome gde se u vasioni nalazimo nisam imao pojma. Za vreme njihovih obilazaka ja sam istraživao brod i prostorije u njemu. Posle nekog vremena poznavao sam brod kao svoj džep. Ovo je peta godina mog boravka na brodu, ništa znacajno se nije dogodilo. Naše putovanje se bliži kraju. Ne znam šta ce biti samnom kada se Raksovi vrate na svoju planetu, a o tome da pretpostavim nije bilo ni govora. Za ovih pet godina boravka na brodu saznao sam dosta o Raksovima. Više od svega su verovali u neku višu silu koja ih posmatra, i verovali su da moraju da urade tacno ono što ona želi. Te njene želje su oni strogo poštovali i izvršavali bez pogovora od kad postoji njihova vrsta, oni to zovu običajima. Ti običaji su bili objedinjeni u "Knjizi svetlosti", kako su je oni nazivali. Danas je poslednji dan putovanja, neizvesnost je kulminirala. Raksovi su na svom poslednjem obilasku. Pokušao sam da se smirim čitajući knjige u njihovoj biblioteci, tačnije prostoriji ne većoj od 25m kvadratnih. I tada sam našao ono što sam sve ove godine bezuspešno tražio - Knjigu svetlosti. Kada sam je otvorio iznenadio sam se, ceo njihov život je bio odredjen pravilima tj. običajima. Okrenuo sam poglavlje u kome su pravila o Galaktičkom putovanju i počeo da čitam. Sada znam zašto niko od njih nije hteo da bude vodja - jer jedno od pravila glasi da se svaki vodja na kraju Galaktičkog puta ubije. Tek što sam to pročitao iza mene su se stvorili Raksovi rešeni da postupe po običaju. Copyright ©1999 by SF-BAY. Sva prava zadržana. All rights reserved. You are free to read this document online and make links to it. Copying or duplication of this document is not allowed.