POČETAK

SADRŽAJ

DALJE

Majstor podiže pogled sa vrhova svojih čizama i spazi sjajnu posekotinu na nebu.

- Pasik, pogledaj! - uzviknu. - Pada zvezda! Poželi nešto!

- Poželeo sam! - odazva se hrapavim glasom grbavi sluga.

Pomerio je svoje nezgrapno telo i potegao konop na šta se ukopala životinja koju bi u nekom drugom svetu nazvali magarac.

- Mrdaj, Sivonjo, ili će iz mraka iskočiti neka zver i prirediti gozbu za svoju porodicu!

- Eh, Pasik, Pasik... - uzdahnu Majstor. - Baš u tebi nema ni truna romantike! Sigurno si poželeo koju flašu nekog alkoholnog soka, ili prepunu trpezu potočnih riba.

- "E moj Majstore! Jeza bi te prošla od mojih želja." pomisli Pasik.

- U pravu ste, Majstore - reče glasno. - Nisu moja htenja tako prefinjena kao kod ljudi vašeg kova.

Mršavo lice starog čoveka poprimi mučan izraz.

Brzo su stigli do vrha brega. Dole su plamtele desetine velikih vatri i bacale odsjaj na metalnu kulu opkoljenu skelama od bambusovih štapova.

"Sivonja, stani. Sad još jedna tura divljenja" poteže Pasik konopac i stade.

- Evo je - prošaputa Majstor muklo. - Imam osećaj da je zadnja u mom veku.

"I meni je dosta seljakanja sa kraja na kraj sveta!" sluga je čačkao nokte nimalo dirnut prizorom. "Red bi bio da ti jedna proradi."

Ipak, kada je coktanje leteće veverice sa kožastim krilima podstaklo gospodara da nastavi put prem improvizovanom naselju, morao je da prizna sebi da u njemu ima mesta za osećanja koja ga vežu za nestanak jednog života, jednog puta koji je mnogo godina trajao.

"Dosta je započeto i čeka svoj završetak. Izgleda mi da su svi završeci okupljeni oko te limčine u dolini!"

Trznuo je konopac, pa još jednom, a onda je prošao do strane ukrašene repom i udario krivom nogom iz sve snage.

Sivonja je samo mrdnuo golemim ušima i kao da se još čvršće ukopao u prašinu zemljanog puta.

"Znači, moramo fino," konstatova Pasik.

Iz gunja je izvukao nestručno urađenu četku za kosu sa iskeženim klinovima, pozerski pokrenuo ruku, kao u plesu senki i udario svog tvrdoglavog druga u but. Besno i uvređeno njakanje zapraši- njalo je ka vatrama.

- Nisam znao da ima takve trkačke potencijale! - iskreno se iznenadi grbavi sluga.

- Nije lepo što se tako ponašaš prema toj životinji - ozbiljno će Majstor. - I Sivonja je živo biće.

- Omaklo mi se! - Progunđa Pasik.

"Voleo bih da vidim kad bismo stigli dovde njegovim metodama ubeđivanja", razglabao je Pasik sam sa sobom. "Mogli bi mirne duše da podignemo šator na ovom mestu!"

Za nekoliko minuta su stigli na gradilište. Prošli su pored rasplamsalih vatri oko kojih su sedeli pripadnici rase pogrdno zvane Grbavcima, sluga i građana drugog reda na planeti Donji svet. Zdepaste prilike su grgoljile jednostavne melodije na jeziku kojim su se koristili u međusobnom razgovoru. Miris jakih pića nadaleko se osećao.

- Sigurno pevaju o porodici i teškom životu - sa razumevanjem ih je gledao starac.

- Vašoj pažnji ništa ne izmiče! - reče Pasik.

Majstor ga kratko pogleda i produži ka građevini.

"Prokleta jezičina!" proklinjao je sebe sluga. "Ako me matori primeti, završiću u nekom od prevaspitališta Velikog trojstva!"

Tri puta je sebe opomenuo da biti ćutljiv za Grbavca znači biti živ i sa zadovoljstvom oslušnuo zadnje reči pesme koja je pozi- vala na ustanak protiv Pritki.

- Pogledaj! - uzbuđeno će Majstor.

Grbavac je u pravcu mršAve ruke ugledao velika vrata i Sivonju ukopanog pred njima, drhtao je kao da stoji pred pećinom prepunom vukova sa sabljastim zubima.

Pesma je utihnula, a žamor nestao sa noćnim vetrom. Sve oči su bile uperene ka beslovesnom stvoru.

Sivonja je polako podigao glavu ka vrhu građevine i dolinom je odjeknulo tužno njakanje.

- Predznak! - grozničavo će Starac. - Ali kakav!?

"Predznak!" pomisli Pasik.

- Možda mu jednostavno treba ženka! - reče glasno.

- Možda...možda...

Majstor mu je dao znak da ga sledi do brvnare i pošao pogurivši se još više. Radnici su legli pored vatri i ućutali.

Te noći niko nije odmah zaspao.

Sluga je ustao sa prvim javljanjem sunca. Obukao je pantalone od valjanog platna i preveliku gunjčinu od istog materijala, složio Majstorovu mantiju i tiho izašao napolje.

Žurio je da se umije na izvoru - verovao je da voda menja svoju suštinu čim je sunčevi zraci probiju.

- Grbavi skote! - ukoči ga reski glas.

Okrenuo je glavu i video dva vojnika, Pritke, više i skladnije građene od njega.

- Žuriš? - upita ga isti glas.

Drugi vojnik je napravio nekoliko koraka i postavio se između Pasika i svetlog okvira vrata.

- Otkud ti hrabrost da odsedneš u kući? - pitao je cinično. - Da ne misliš možda, da imamo ista prava?

Grbavi sluga je pognuo glavu.

"Nazdravlje!" motao je po glavi. "Ili ću da glumim isprepadanog tunjavca i popijem batine, ili ću da ih polomim i navučem svu raspoloživu vojsku na grbaču!"

- Ćutiš? - pitao je prvi. - Da vidim hoćeš li ćutati dok ti uši budem zavrtao.

"Dakle, juriće me sva raspoloživa vojska ovog dela sveta!" uzdahnu Pasik i skoncentrisa se da prvi udarac bude i poslednji.

I čim je vojnikova ruka taknula klempavo uvce leva ruka naoko prestravljenog sluge je brzo prosekla vazduh i dva puta pogodila cilj: jednom je slomila žbicu ispružene ruke, a drugi put udarila u splet nerava ispod uha.

"Tako, onesvesti se da ne trpiš bol!"

Prodoran krik i otežalo telo je trupnulo o zemljani pod.

- Đubre! - izvuče drugi vojnik mač. - Pomoli se!

Vrata od sobe su se naglo otvorila i propustila starog majstora.

- Pasik, šta se to dešava? - strogo upita.

- Gospodin vojnik se okliznuo i pao! - napravi sluga glup izraz lica. - Bojim se da je slomio ruku!

- Ti, pseto... - zareža drugi vojnik.

Pasik se skupi i zacvile:

- Nisam ja tu ništa kriv...

- Vojniče, stani! - podiže starac mršavu ruku. - Bolje bi bilo da pomogneš svom trapavom drugu! Ti, Pasik, dolazi u sobu! Vreme je da pristaviš jutarnji čaj!

Vojnik je nezadovoljno uvukao mač u korice i poluglasno opisao susret u nekim drugim okolnostima.

- Ti si ga udario! - reče Majstor čim su se vrata zatvorila.

- Ja?! - zgranu se sluga - Ni slučajno! Zar možete i pomisliti da jedan preplašeni Grbavac može da pobedi elitnog predstavnika vaše rase!

- Stavi taj čaj!

Pasik je petljao oko lončića, trava i neposlušne vatre, a gospo- dar je razvukao velike papire preko drvenog stola. U glavi mu je zujalo kao voda u poklopljenom sudu.

Na planovima se nalazila skica neobične građevine: vitki valjak sa metalnim krilcima pri dnu i šiljkom na vrhu.

- Gledam ove nacrte po hiljaditi put, - skoro je prostenjao neimar, - i ne vidim neki razlog da se vine u nebo... A znam da može i jednom mora!

Sluga se upadljivo skoncentrisao na vrenje vode. Spremio je punu kašiku mešavine gorskih trava i čekao pravi momenat.

Znam da su bogovi sa istom ovakvom Oreskom stigli na Donji svet... Znam da to što služi za svete obrede i molitve nije dovoljan razlog da postoji!

Izručio je trave i ponovo prekrio sud. Pogledom je potražio krpu, uzeo je i skinuo čaj sa vatre.

"Da li da mu kažem odmah?" sipao je čaj u porculanske šolje. "Uostalom, nek se muči malo - loše je za njegov misaoni razvoj da prebrzo dođe do rezultata!"

Podigao je ružičastu šolju pazeći da se ne opeče.

- Okrepljenje, gospodaru! - reče Pasik Majstoru zagnjurenom u koščate šake.

- Dobri Pasik! - podiže Majstor glavu. - Tebe ne more ovakve brige!

"A sad, iznenađenje dana!" nasmeši se sluga.

- Gospodaru, imam tu neki svitak... Star je - bio je ljubazan kao što su ga učili. - Jedan pokvareni dečak ga je doneo!

Izvadio je papir iz gunja i spustio ga na sto.

- Još jedna gomila molitvi za otvaranje Oreske, mrmoljio je stari čovek - Veliko trojstvo sve komplikuje!

Razmotao je papir i naglo ustao, skoro skočio.

Lista je brzo kao da strahuje da će kitnjasto napisan tekst ispariti.

Kad je stigao do kraja, stisnuo je svitak na grudi i značajno rekao:

- Ovo je najveće otkriće otkad je sveta! Idi odmah i potraži dečaka!

- Ali to je nemoguće...

- Pasik, ispi čaj i kreni! Moramo saznati gde je našao ovaj zapis! Ko ga je poslao?

"Znači, sve ide po planu..." zadovoljno srknu sluga.

Stari graditelj je spustio svitak na sto i počeo da zapisuje neka slova u svoje papire.

Otkad zna za sebe, gradio je Oreske. Prvo kao pomoćnik i učenik prethodnog Majstora, brzi mladić prepun želje za znanjem, uzbuđen već i činjenicom da će delo u čijem stvaranju učestvovao postoja- ti godinama i biti poštovano, a potom i sam Majstor, jedini sa pravom da nosi tu titulu, večito nezadovoljan urađenim, tragač za pravim stvarima.

Moglo bi se reći da je preokret nastupio kada ga je njegov učitelj odveo u planine, u blizinu teritorija na kojima su živeli kužni, degenerisan, ćelav i krastav narod kojeg su se i Grbavi i Pritke odricali. Posle neugodnog marša došli su do prve Oreske, nakrivljene i jako oštećene, opkoljene rastinjem.

- Ovim su stigli bogovi sa zvezda - reče mu Majstor nehajno.

I tek tad je mladi graditelj shvatio nagon koji je ljude terao da podižu kopije elegantne letelice i mole se u njima. Verovatno se i klica sumnje u rad Velikog trojstva začela na istom mestu.

Sada, okružen brdom papira, znao je da do podataka zapisanih na listovima koje je dobio od sluge nikad ne bi došao.

I nije mu bilo drago.

Bila je već noć kada ja Majstor izašao iz svoje sobe i uputio se na sprat, do prostorija u kojima je boravilo Veliko trojstvo. Hodnik je bio pun straže.

Pokucao je na masivna vrata od metala.

Otvorio mu je vojnik koji je žarko želeo da skrati vrat Pasiku.

"Previše se boje smrti ovi božji ljudi!", pomislio je i ušao.

- Pozdravljam Veliko trojstvo! - blago se nakloni Majstor.

Tri čoveka, Pritke, u tamnoplavim mantijama od teške tkanine ustala su sa zlatom optočenih stolica.

- Pozdravljamo jedinog Majstora! - reče srednji. - Molim Vas, sedite!

Starac je seo na stolicu koja je bila postavljena naspram mesta predviđenih za vrhovne sveštenike i vladare planete.

"Interesuje me kako bi ovaj susret tekao da nas protokol ne obavezuje!"

- Žao nam je što naš susret moram početi primedbom - kazao je srednji najmoćniji, po imenu Dragi. - Naš telohranitelj je danas teško povređen. Njegov drug kaže da je to učinio vaš sluga.

- Zar jedan grbavac može da naudi elitnom predstavniku naše rase?

Osećao je da vojnik iza njegovih leđa menja boju neljubaznog lica.

- I još ih je bilo dvojica! - upozori Majstor. - Biće da se vaš čovek sapleo u mračnom hodniku.

- Hmm... - reče Mili. Ima tu neke logike: šef straže je verovatno najbolji borac Donjeg sveta!

- Dobro, ostavimo sad to! - preseče Voljeni. - Neka Vaš sliga pripazi na ponašanje, a naši stražari na mračne hodnike! Ovde smo da utanačimo detalje oko otvaranja Oreske i pripremimo dostojan ceremonijal! Ovo je jubilarna godina - upravo je četiristo godina od kada je Veliko trojstvo otelo vlast od Grbavaca!

- Oprostite, ispravka! - nasmeja se Mili. - Ne kaže se "otelo vlast", već oslobodilo narod uspravnih!

Majstor je sačekao da se gospodari planete ismeju.

- Oreska neće biti završena još dva-tri meseca - reče mirno.

Dragi udari po naslonu za ruku:

- nemoguće! Svi radovi su pri kraju, kroz nedelju dana bi mogli početi pripreme za otvaranje!

- Gospodo - ustade graditelj Oreski, - danas sam došao do novih saznanja u vezi zdanja kojima se bavim! Ovaj put će poleteti, uveren sam!

Ćutanje.

Stražar je znao ko šeta sobom i ipak je bio pripravan.

- To je Vaše pravo, - oprezno izusti Dragi, - možete zahtevati odlaganje... Međutim, pokušajte da dodatni radovi ne potraju duže od mesec dana!

- Nisam znao da Veliko trojstvo ima ovlašćenja za određivanje rokova završetka gradnje! - začuđeno podiže obrvu Majstor.

- Nema... Rekao sam - pokušajte...

Iskustvo je Majstoru govorilo da je rok mnogo više od obične preporuke.

- Gospodo, dozvolite mi da se povučem u svoju sobu! - nakloni se.

Veliko trojstvo ustade.

- Samo pođite - reče dragi.

I kad je neimar već bio kod vrata lažno brižni glas dodade:

- Majstore, mislim da bi bilo vreme da nađete učenika... Znate ni mi besmrtnici nismo večni!

Razmisliću, gospodaru, ramisliću...

Izašao je ne okrenuvši se i žurno siđe do svoje sobe gde je na miru mogao da se divi narandžasoj čauri leptira koju je pronašao pred vratima.

Gore, okruženi naoružanim vojnicima, čelni ljudi Donjeg sveta komentarisali su kratki susret sa Majstorom.

- On stvarno veruje da će Oreska da uzleti... - raširi ruke Voljeni.

- Neka veruje! Nama je važno da narod veruje u njegove građevine i svetu vlast Velikog trojstva! - Dragi pođe do obilno postavlje- nog stola u zadnjem delu prostorije.

- A ako ipak poleti? - reda radi upita Mili i usmeri se prema flaši prastarog vina.

- To će samo učvrstiti veru naroda.

Dragi je to izgovorio ne razmišljajući previše i navali na prečenje od retke ptice. Dok je žvakao u glavi mu se vrtela misao da to možda i ne bi bilo tako dobro kao što se na prvi pogled čini.

"Razmišljaću o tome kad dođe vreme i pojavi se mogućnost uzleta- nja oreske!" pomisli i pokuša da se skoncentriše na jelo.

"E, moj Sivonja!" obilazio je Pasik oko životinje. "Baš tebe briga što ja žurim!"

Pokušao je da ga guranjem pomeri, ali dugouhi stvor je lukavo prebacio težinu na zadnji kraj.

- Zar je moguće da znaš za moje obećanje Majstoru? - podboči se Grbavac.

Životinja je samo napravila krug levim uhom.

"Dakle, svi mrtvi su mi svedoci da sam pokušao da ispoštujem obećanje!" pogledao je PAsik u nebo. "Šta da se radi kad okolno- sti nisu povoljne za dosledne!"

Iz džepa je opet potegao metalnu četku i uz strašni krik udario životinju.

- Vidiš kako može! - zadovoljno potrča za njom.

U trku se nekako uzverao na drveni samar i veselo zazviždao. Naravno, opet je odustao od ideje da promeni prevozno sredstvo.

Iz suprotnog pravca dolazila je grupa Grbavaca sa pletenim košarama na deformisanim leđima. Kada su bili na nekoliko metara, Pasik ih je pozdravio:

- Dobar dan, junaci!

Povorka je prošla ćutke. Samo zadnji je dobacio:

- Ti si napustio gospodara!

- Neka ti bude! - raširi pakleni jahač ruke. - I čuvaj zdravlje!

Grbavac se iznenađeno okrenu.

- Čuvaj zdravlje! - reče sa nevericom.

Pešaci zastadoše, a PAsik zateže uzde.

- Stani, Sivonja! Nisu svi tvrdoglavi kao ti!

- Ja sam Katir! - reče zadnji. - Otkud naš pozdrav u tvojim ustima?

- Možda zato što je došao iz moje glave!

- Zar je moguće da čovek koji je izdao gospodara može da učestvu- je u pripremi prevrata?

Pasik, iz jednog od mnogih džepova izvuče žutu čauru šumskog leptira i pruži je Katiru.

- Ja upravo idem svome gospodaru!

Katir se nakloni:

- Pasik, oprosti mi! Sam si kriv što se o tebi malo zna!

- Ja sam živ zato što se o meni malo zna! - nasmeja se jahač.

Put je nastavio daleko raspoloženiji. Ocenio je da je došlo vreme da se može otkriti pripadnicima svoje rase.

Pogledom je pratio jastrebov let i samo njemu vidljivom plenu. Čestitao je sebi na dobro pogođenom pozdravu. "Ostani zdarv" značilo je: "vreme za akciju je blizu, ne žurite, ne otkrivajte se - svaki je život dragocen!" I još mnogo toga.

Tunjavo, u pola glasa, zapevao je pesmu koja priča o danu u kome će Grbavci skinuti sa lica tupave izraze i prestati da glume nespretnost, o večeri u kojoj će baklje osvetljavati kuće pripad- nika Velikog trojstva.

"Pesme o sledećem jutru tek treba da budu ispevane!" primeti i brže potera Sivonju.

Kada su Pasik i Sivonja stigli na odredište, bilo je popodne. Šuma se odmarala - a rek ažuborila.

Pasik sjaha i priđe metalnim vratima koja su zatvarala ulaz u pećinu. Sa vrha litice kreštali su galebovi.

- Ova četka je zakon! - pokaza Sivonji poznati predmet.

Zalupao je tri puta, pa opet. Metal zaječa.

- Ako je otišao u skitnju, izvisili smo!

Začulo se zujanje i vrata bučno odoše u stranu.

- Upadaj, šta čekaš! - zaori se glas iz pećine.

Unutra je bio haos; oružje, nepoznati uređaji, ispijene flaše - a u sredini stolica sa zlatnim ukrasima, ista kao u prostoiji Velikog trojstva.

- Gospodaru, otkud ti stolica? - zinu Pasik.

Mladić lagano skoči i steže Grbavcu ruku.

- Nismo se videli nedeljama, a ti prvo pitaš za stolicu! Zar ti je kultura tolio erodirala?

- Oprosti, jesi li dobro? - izvinjavaše se gost.

- Jesam, hvala! A ti, da li si zdrav?

- Otkud znaš - oklembesi Pasik vilicu još više.

- Znaš ti mene - na sve nabasam!

- Dobro, ali otkud ti stolica!

Mladić nehajno sede na statusni simbol vladara i prebaci nogu preko naslona za ruke.

- Kad god se privremeno sele, dečaci iz Velikog trojstva vuku sa sobom svoje stolice! E, jedan sedi na potpuno novoj, a ja na staroj četiristo godina!

- Znači, Sine, ipak si zauzeo mesto od koga si ceo život bežao!

- Iz čiste zeze! - nasmeja se stanovnih neobične pećine. - Nego, oteo sam malo i antiknih vina!

- Gospodaru, vaša želja je za mene zapovest! - komično se pokloni Pasik.

Nešto kasnije, za postavljenim stolom, Pasik posle dužeg okleva- nja prozbori.

- Gospodaru...

Mladić diže pogled.

- Vaš otac je bio Dragi u prethodnom sastavu Velikog trojstva...

- Nisam ja za tebe "vi"! - upozori ga mladić. - Omaklo mi se! - izvini se PAsik. Sigurno znaš da mi, Grbavci, spremamo prevrat... I to skoro!

- I hteo bi da i ja budem sa vaše strane?

- Baš to!

- Zaboravi. Neću da ti govorim koliko je glupo da pripadamo različitim rasama. Mene, druže moj, interesuje samo jedna stvar: da Majstor dovrši Oresku!

- Pretpostavljao sam. Izvini. - Pasik obrisa usta. - Majstor je dobio u ruke spise koje si mu poslao i poslao me da pronađem "nevaljalog dečaka" i uzmem ostatak...

- Dobićeš još jednu turu. Nego, tvoja ekipa će porušiti Oreske kada dođe na vlast?

Pasik primeti da Sin nije rekao "ako", već "kad" i to mu bi vrlo drago.

- Ja sam samo jedan od trojice vođa... A Oreske su za moj narod simbol zla: u njima se propoveda da su Grbavci niža klasa, stvorena da radi umesto Pritki!

- Jasno mi je! - raspoloženo reče mladić. - Nego, reče da vas ima trojica... Hoćete li se zvati Dragi, Mili i Voljeni kad preuzmete vlast?

- Znam na šta ciljaš... I ja sam o tome dosta razmišljao ovih dana.

- Otkad se piše istorija, Sin naglo ustade, - Grbavci i Pritke su se smenjivali dvadesetak puta. I uvek su jedni bili niža rasa, drugi viša... Rekao bih da nemate nameru da menjate tradiciju.

Prošetao je do sanduka napravljenog od drveta na kome rađaju tri vrste plodova i izvukao neko oružje zastrašujućeg izgleda.

- Moj otac je dobro iskoristio vreme svoje tiranije - rekao je zamišljeno. - Ožerupao je arhiv Velikog trojstva i pokupio sve što je vezano za dolazak... Hmm... Bogova. Ovo se zove automatska energetska puška, i nju su ti vajni bogovi ostavili vladarima u znak pažnje... Znaš, ovi su im pomogli da poprave drugu Oresku i odlete put neba!

Uperio je oružje u kameni zid i stisnuo obarač. Svetleći impulsi, uz jako štektanje munjevito jurnuše ka steni i odvališe impozan- tnu gomilu kamenja.

- Ako bude trebalo, - pogleda Sin Pasika, - ova će mi puška pomoći da zaštitim sebe i Oresku!

POČETAK

SADRŽAJ

DALJE