NAZAD

SADRŽAJ

DALJE

Kovač Janik je neumorno tukao čekićem po usijanom maču. Hiljade listića tvrdog metala su gradile celinu.

"Izgleda kao običan mač!" zadovoljno je osmotrio. "Samo veliki borci osećaju razliku..."

- Lepo izgleda, ali iz njega se oseća dah zla i izdaje. - Mirni i poznati glas je dolazio od vrata.

- Pasik! - trgao se kovač.

- Eto, ni ta popravilišta nisi kao nekad - cerio se Pasik. - Poneko i preživi!

- Ne znam o čemu pričaš...

Kovač bi i gaće sa sebe dao da nestane sa ovog mesta.

Pasik je iz gunja izvadio papir, dobro poznat prebledelom janiku i prišao mu na korak.

- Rukopis mi je vrlo poznat.

Izdajnik je oborio glavu.

- Plašio sam se da ne upropastiš revoluciju zbog prijateljstva sa Sinom...

- I još koječega si se plašio.

Prijatelj čoveka žednog zvezdanih prahova okrenuo je leđa čoveku koji mu je napisao preporuku za pakao i pošao do stalaže sa klincima, potkovicama i ukrasnim drškama od roga divljeg goveče- ta, uzeo ljubičastu čauru šumskog leptira, tu i tamo prošaranu zlaćanim prugama i ponovo stao licem u lice.

Zagrebao je noktom i pronašao početak končića i počeo polako, da ga odmotava.

- Tvoja larva je mrtva - pokaza Janiku leptira sa paučinastim krilima.

Kovač je trgao mač na kome je radio, ali Pasik mu je brzim udarcem slomio ključnu kost. Metal je zveknuo o beli kamen za oštrenja.

Janik je samo muklo jeknuo kroz zube, uhvatio se za bolno rame i unatraške pošao ka vratima od sobe.

- Mnogo me ljudi podržava... - Ubiješ li me, unećeš razdor u naše redove!

- Tako nisi razmišljao kad si mene izdao Velikom trojstvu!

Pasik je priskočio i uhvatio ga za odelo.

- Ne bi bilo pedagoški da ti oprostim - reče. Neko bi mogao još da pomisli da se izdaja isplati.

Desnom rukom je brzo pritisnuo dva spleta nerava i beživotno telo se sručilo na pod.

Pasik je uzeo papir ispisan rukom pokojnika i na slobodnom mestu napisao poruku o sastanku u šumi, kod stoletnog hrasta. Uzeo je tek dovršeni mač i njime pribo list papira na drveni zid.

Sina i Galilea je zatekao u bezbrižnom kupanju.

- Vi kao da živite na drugoj planeti! - reče prekorno. - Okolo lete glave, a vi se banjate!

- Ako bude sreće, i živećemo! - prsnu Sin vodu. Uskači, voda je divna.

Pasik je malo razmišljao, još jednom pogledao gole kupače, skinuo se i bučno uskočio.

Novo Veliko trojstvo je sada duet - reče sinu. - Izdajnik se povukao iz politike, a i iz života.

- Kako idu stvari, sam ćeš vladati! - zacereka se Galileo.

Pasik je zaplivao do njega i potopio ga. Držao mu je glavu pod vodom dok nisu počeli mehurići da izlaze, izvukao ga i rekao mu:

- Našao sam divnu čauru šumskog leptira... Čuvaj je i divi se leptiru koji će iz nje izaći!

Nekako u to vreme iz skromne kuće u planini izašao je četrdeseto- godišnjak, Pritka, obučen u laganu narandžastu haljinu, obrijane glave i pogledao stotinak ljudi okupljenih u dvorištu.

- Ljubav! - viknu i podiže ruke ka nebu. - Ljubav za sve!

- Ljubav! - horski otpozdraviše prisutni.

- Grbavci! - prošetao je čovek. - Pritke! ha! bavimo se pojavnim oblicima iste suštine! Eto vas, stojite jedni pored drugih satima, a još ni jedna uvreda nije pala!

Pogledao je zanesena lica.

- Smrde li Grbavci? - viknu iznenada. - jesu li Pritke hodajući leševi?

- Ne! - gromko je odgovorio hor.

- Dodirnite se... Hajde, uhvatite se za ruke. napravite kolo!

Prvo bojažljivo, a onda odlučno, ruke se povezaše i zatalasa se lanac sačinjen od ljudi. Čovek u narandžastoj haljini uze palicu i priđe velikom bubnju.

- Ja ću vam pokazati šta je sloboda! - udari po zategnutoj koži. - ja sam prorok vremena koje neumitno dolazi! Oslobodiću vas okova tela i voditi vas kroz bestelesne svetove.

Ritam udaranja je postajao sve brži i neki iskonski impulsi su zamenili razmišljanje.

- Vidiš li ti ovo, Rifate? - zabezeknut upita Trago druga sa kojim je bio skriven iza stene.

- Ne znam štada mislim...

- Ni ja,ali to mi i nije posao! Obavestićemo Veliko trojstvo, oni će znati šta bi valjalo preduzeti!

Povukli su se do konja i požurili ka gradilištu.

Te noći, probuđen nespokojem, znojenjem i drhtanjem, Rifat Mizuka se iskrao iz spavaonice, osedlao konja i odjahao ka planini.

Drveće posađeno pored puta kao da se naginjalo ka njemu pokušava- jući da ga dohvati, noćne bube su tražile malo isprepadane krvi. Više mrtav nego živ dokopao se mesta na kome jeigralo najčudnije kolo u istoriji Donjeg sveta.

Privezao je konja za poprečnu motku i osvrnio se oko sebe. Sve je bilo pusto.

Pokucao je na vrata očajnički uveren da mu jedino osoba koja živi u toj brvnari može doneti smirenje.

- Zdravo, brate! - pozdravi ga prorok sa blaženimsmeškom na licu. - Tvoj amuka mora da je golema... Nije lako stisnuti petlju i doći noću u planinu.

- Ako mi Vi ne pomognete, gotov sam1 - prošapta ubledeli Rifat.

- Uđi - krupni čovek se pomeri i pusti ga unutra.

Na sredini prostorije nalazila se samo slamarica. Prorok mu pokaza da sedne i Rifat ga posluša.

- Ljubav - gledao ga je Prorok u ožI, a vojnik oseti kako se prostor oko njega sužava. - Ljubav je sve.

Prilazio mu je, a Rifat nije mogao da odvoji pogled, poslušan strah koji je župao kandžama po iznutrici i požele da pobegne glavom bez obzira.

- Voleti sve... Grbavce, Pritke, muškarce, žene...

Prorok je seo kraj Rifata i potražio mesta koja mu je pasik već otkrio kad su se sukobili. Onesvestio se nije, ali udovi ga više nisu slušali.

- Posle ljubavi dolaze bestelesni svetovi... - Prorok je teško disao. - Posle ljubavi dolazi smrt.

Rifat je nestajao da u tmini prepunoj krikova bića mučenih i ubijanih u toku poganog života, ronio je u moru otrovne krvi nemo vrišteći i pozivajući Repatog da ga povede u područje večne vatre pre nego što ga Prorok dotakne.

Izgleda da je pozvani imao preča posla.

Ujutro neće biti ni njega, ni njegovog konja. Samo će gmizavi stanovnici duboke jame znati kako je okončao svoje strahove.

Pasik i Sivonja su putovali do gradilišta duže nego ikad ranije. Tvrdoglavko na četiri noge kao da je osetio minulu napetost. Radili su metalna četka, kriva noga, a bogami i batina.

- Majstore, majstore! - obrati se sluga mršavom čoveku u mantiji.

- Pasik! Hvala bogovima da si živ! Već sam te otpisao!

- Možda su me još poneki otpisali. - Pasik pogleda užurbane vojnike Traga Zaboka.

Inteligentni starac odmah shvati.

- Shvatam. Pričaćemo o tome kasnije.

Izluđivala ga je pomisao da je on verovatni krivac za nedaće kroz koje je njegov sluga prošao.

- Šta se dešava u ovom svetu... - ote mu se. - Ti ni mrava ne bi zgazio... jedino Sivonju ponekad ugnjetavaš!

"Divota je ne znati!" išao je Pasik za Majstorom. "Kako bi se osećao da zna da sam pre nekoliko sati ubio čoveka?"

- Kao što vidiš, - prekinu starac neprijatnu temu, - radovi dobro odmiču!

Nije ni završio rečenicu kada primeti neku promenu na kliznim vratima Oreske. Skoro je otrčao.

- Neko je pokidao vođice! - reče besno. - Na mali dodir vrata bi pala!

Odložio je posetu neprijatnim starcima iz velikog trojstva - osećao je njihove poglede sa prozora, a nije želeo da postupi prema njihovim očekivanjima.

Vodio je Pasika po celom gradilištu i zaneseno mu objašnjavao sve što je urađeno.

Pokazivao mu je posude ispunjene gadnom tečnošću, čija bi kap progorela kožu; A dva različita metala spremna za uranjanje i proizvodnju tajanstvene sile; daske natopljene svetlošću; posebno pripremljene stolice, presvučene kožom mamuta, koje su neophodne putnicima Oreske; neprozirne boce sa sredstvom za usporavanje disanja, kucanja srca i ostalih životnih funkcija; otrov.

"Znam! Znam! Znam!" vapio je Pasik u sebi i vukao nervoznog Sivonju. "Sve mi je to Sin hiljadu puta ispričao!"

- Izuzetno, reče, - ali imam ja i zanimljivije stvari u torbama! Krenimo do vaše sobe!

Majstor bez reči krenu, naviknut da ga grbavi sluga iznenađuje.

Pasik je skinuo torbe sa Sivonje i poneo ih za brzim starcem. Ni u žurbi nije propustio da se naceri zabezeknutom Tragu natovare- nim oružjem i ličnim stvarima.

- Seliš se? - kaza mu. - Bolje.

- Lično ću te zadaviti! - tiho mu zapreti vojnik.

Grbavac se pomoli bogovima Pritki da to Trago stvarno i pokuša - drevna veština kojom je još kao dečak ovladao činila ga je nesavladivim u svakoj borbi.

Kad je izvukao jednu od manjih naprava iz arsenala njegovog pravog gospodara, neimar umalo nije svisnuo.

- Šta je to?

- Uređaj ostao od bogova. Služi za kontrolu leta i služio za testiranje. Po detaljnim uputstvima, na probni let, prvo oreska je pošla sama, podigla se nekoliko desetina metara, lebdela sat i lagano se spustila.

- Tu su i uputstva - dodade raskupusanu hrpu Majstoru.

- Dečko, ti od mene nešto kriješ! - starac prekrsti ruke.

"Naprotiv, samo ponešto otkrivam!" - pomisli, a glasno kaza: - Majstore pokušajte da me shvatite! Čovek koji poseduje sve tajne Oreske želi da ostane nepoznat. Zasad.

- Reci mu da ima moj život - značajno će Majstor.

"Trt!" uze Pasik lončiće za čaj. "Lako je nuditi život kad ovaj nije u blizini!"

Ispili su stimulativnu tečnost i Majstor se pope do sobe u kojoj je Veliko trojstvo za uvek postavljenim stolom brinulo brige Donjeg sveta.

- Izvolite, Majstore - pogleda ga Mili iskosa. - Nešto vas muči?

- Znate već: sabotaže.

- Zar i toga ima? - podiže uhranjeni vladar obrvu. Moraćemo ojačati straže.

- Vidim da se deo vojske negde sprema.

- Dobili su prekomandu! - brzo odgovori Dragi. Ne bojte se, zaštitićemo Vašu gradnju!

- Moju? - kao začudi se Majstor. - Mislio sam da je to Oreska Velikog trojstva.

Izašao je bez pozdrava.

- Matori je bistar - zamišljeno je gledao Voljeni ka zatvorenim vratima.

- Neugodna situacija. - Dragi baci oglodanu kosku. - Odgovara nam da saboteri uspore gradnju i spreče eventualno poletanje, a ako se čuje da neko vršlja po gradilištu punom vojske, u blizini Velikog trojstva, ode naš autoritet u dim!

- U pravu si - potvrdi Mili. - Probleme moramo rešavati redom kojim se pojavljuju...

- Znači, čuvajmo nedodirljivost! - okonča Dragi razgovor.

Pozvao je stražara i naredio mu prekidanje slepila.

Voljeni je za sebe konstatovao porast uznemirujućih vesti otkad je Oreska ušla u završnu fazu. Ponadao se da to neće uticati na njegovu već poremećenu probavu, a, bogami, negde unutra se javljala i pomisao o mogućem gubitku vlasti, izobilja i ... života.

Galileo je pokušavao da ovlada misterijom pecanja najbržih pastrmki na svetu, i nije mu baš išlo. Mlatio je po površini vode vešto iskovanom udicom sa vodenim cvetom kao mamcem, skrivao se iza kupinog žbunja, glumio gljivu, uzalud.

Digao je ruke od svega i zablenuo se u reku natkrivenu insektima.

- Polako, Galileo! - priđe Sin. - Prvih godinu dana je teško, posle čovek i uhvati poneku!

- Nemam ja vremena da učim pecanje! - šmrknu hromi naučnik - Nego, bliži se noć.

- Lucidno.

- Ne sprdaj se. Mogli bismo da pogledamo Oresku sa brega, a ako bude vedro možda će se videti i kometa.

- Obnevideo sam naprežući oči.

- A zašto si onda kupio moj teleskop?

- Grešan sam? - mladić raširi ruke. - Nisam ni pogledao kroz njega.

Posle dugog jahanja, došli su do mesta odakle se logor video kao na dlanu. Dok je Sin zaneseno posmatrao gradnju, Galileo je kršio usamljeno i kržljavo drvo divlje jabuke praveći raklje za tele- skop.

Dole su plamtele vatre, a visoka kula, namenjena okupljanju vernika i trajnom vezivanju za učenje velikog trojstva stremila je ka tamnom svodu.

Zamišljao je kako drhti i nestaje među zvezdama.

Naravno, i sebe unutra.

Istina je da nije bio zadovoljan svetom oko sebe. Verovatno je i taj svet imao isto mišljenje o njemu.

"Krenuću sa ovim tornjem, pa makar me odvezao direktno u pakao!" zarekao se po hiljaditi put.

- Evo je! - dreknu galileo.

Sin je potegao mač i okrenuo se.

- Šta ti je?

- Kometa! - Galileo prisloni oko na drugi kraj neobičnog sulunda- ra usmerenog ka južnom delu neba. - Volim što sam je prvivideo!

Sin ga odgura i začkilji.

- Ništa ne vidim...

- Pomerio si teleskop i gledaš u brdo!

Naučnik priskoči i pomeri spravu ka pravom mestu.

Sin je polako pomerao cev, govoreći šta vidi i istovremeno slušajući galileove instrukcije. I video je - sjajna tačka sa repom sastavljenim od praha zvezda.

- Evo je! - oko mu je suzilo od napora. - Očekivao sam veću!

- I biće! - naučnik je gledao u pravcu gde se nalazila zvezda repatica kao da je vidi. - Za koji dan biće vrlo vidljiva i golim okom, za koju nedelju prekrivaće veliki deo neba i osvetljavati noć!

- Misliš?

- Pročitao sam sve zapise do kojih sam mogao doći, rovario po istorijskim spisima, upoređivao događaje u godinama kometinog pojavljivanja. Ona dolazi iz nebeskih dubina svakih sto godina, uvek izazivajući pažnju i strah žitelja Donjeg sveta... Kada je pre hiljadu godina slavni vladar Pritki Sui Razar Iskra opsedao uporište revolucionarno nastrojenih Grbavaca grad Dion, ozidan i okružen jarkom, pojavila se i prekrila trećinu neba... Niko nije mogao da spava. I Pritke i Grbavci su verovali da je to znamenje, ali čega i za koga, nisu znali. Živci su popustili Iskrinoj vojsci - počela je masovna histerija... Kada bi pala noć odlazili su do baruštine pune krvožednih komaraca, opasnih životinja, mutnih virova i živog peska, mazali se crnim blatom, palili baklje i plesali neke igre od iskona sačuvane u ljudskim mišići- ma... Neki su zauvek tu ostajali, ostali nisu bili sposobni za borbu. jedne noći Grbavci su jurnuli i žestoko ih potukli, započinjući time kretanja ka apsolutnoj vlasti na Donjem svetu... Ili, pre dvesta godina, u relativno mirnom periodu, pod čvrstom rukom Velikog trojstva, ulice su svake noći bile pune raspojasa- nih i pijanih. Reč "moral" je iščezla... Ljudi su prodavali sve što su imali, napijali se i kurvali, završavali u jendecima pokraj puta... Veliko trojstvo je tvrdilo da je pojavljivanje zvezde repatice božje upozorenje ljudskom rodu zbog oslabljenja vere i nepoštovanja Lista o ponašanju. Iskoristili su gužvu i otvorili popravilišta, spremili ih za prihvatanje zabludelih i režimu nepoželjnih... Sam si video kako se tamo popravlja... Lekari govore o kometnom ludilu i priznaju ga za bolest grešnog duha... ja lično mislim da poludeli gube razum od straha, nabeđe- nja da repatica sa sobom nosi sumrak uma sa sobom, a ne zbog komete...

- Doktore, dozvolite da primetim! - prekinu Sin govoranciju. - Ako se neko plaši ludila donetog sa kometom i šizne od tog straha, ta nebeska ptica mu je stvarno donela ludilo!

- U pravu si - pogleda ga galileo iskosa.

- Kao dečak imao sam učitelja... Uman čovek. Često je govorio o čudima, vradžbinama i ponavljao mi da je svaka čarolija stvarna ako menja tipa na kome se praktikuje! Potpuno je nevažno dolazi li to dejstvo od stvarne moći bajalice, zapisa, tajne vodice ili iz čoveka i njegovih strahova... nadanja.

- Znaš, - reče galileo značajno, - ličio si mi na običnog razbi- jača... Promenio sam mišljenje.

- Jesam razbijač, ali ne samo mišicama i mačem!

Još su neko vreme zverali i zanosili se, zaljubljeno gledali Oresku a onda se vratili u pećinu skrivenu u krilu šume.

Sve se smirilo, samo su cvrčci počeli monotoni koncert, sove hukale i prograšavale lovostaj, bežale u rupe i skrivale se od dolazećeg dana.

Svetlost se pojavila nenadano, veća nego ikad, zviždući i potmulo brujeći.

Proletela je preko gradilišta. Nisko, okasneli jahači sa čudnom spravom su je videli kao da se posebno njima ukazuje, prozori Nigle su prašteći pucali.

Iz mraka sobe Majstor je posmatrao.

"Nije propustila ni jednu noć", pomislio je uzbuđeno.

I leteće čudo mu je izgledalo kao jak, šokantan začin čorbi sačinjenoj od bezbroj raznorodnih sastojaka.

Sat kasnije neimar je opet napustio područja lakog sna - bledilo dana, tek začeto, ispunjavali su gnevni krici stražara i mrmlja- nje uzbuđenih radnika.

Pasik je stajao na prozoru, uzbuđen.

- Uhvatili su sabotera - reče Grbavac.

Dva kršna stražara vukla su izrazbijanog Hrumeka prema kući.

- Šta je oštetio? - upita Majstor.

"Revoluciju" - zazvučalo je u glavi grbavog sluge.

- Ništa! - ponosito je rekao stražar. - postavili smo mu zamku! Namerno smo ostavili bez straže deo logora u kome se dešavalo najviše gluposti i jedan kotao, bez veze stavljen na vatru. Stražar je došao na smenu sa flašom pića, po naređenju, nalizao se i zaspao. Naš dragi Hrumek se prišunjao i ubacio neki prah u kotao.

- Zvuči jednostavno - progunđa Majstor. - Zašto si to učinio?

Hrumek ih je besno pogledao.

Mrzim Pritke i njihove grbave sluge.

- Oreska će služiti obema rasama ako je završimo.

- Obema? Služiće Velikom trojstvu i vrhu Pritki kao pomoć u potčinjavanju Grbavaca i uveravanju nižih staleža svoje rase u neophodnost poslušnosti!

- A ako poleti?

Hrumek je malo oklevao i stražari su ga povukli ka vratima.

- Veliko trojstvo ga čeka! - objasni stražar.

- Neće poleteti! - vrisnu Hrumek. - Nema se kud!

Pesnica se zavukla među saboterove bubrege reda radi.

- Dok su Oreske bile cilindri od metala, mrtve i bez šansi za poletanje, svi su navijali da se to desi... - razmišljao je Majstor glasno. - Kad se ta mogućnost približila čini se da su svi protiv!

- Kompleks Donjeg sveta: pomagati hendikepiranog dok se uspinje, a kad je gore - pljuj!

- Ima toga, ali ima još nečeg! Izgleda da je moja građevina poslužila nebu kao katalizator da bi ubrzala proces.

"Moj Majstor!" ponosito je hodao Pasik. "Šta bi tek bilo da zna šta se uistinu dešava!"

Pošli su ka prstu uperenom u nepoznati zvezdu.

- Otići ću opet do darodavca! - reče Grbavac.

- Dopuštam ti. Pozdravi ga!

Majstor je to obznanio i kao da ga više nije bilo tu. Nalazio se u kazanima, mehovima, čekićima i nakovnjima, svuda gde su se pravile materije za Oresku.

"Kao mladić je!" jedva ga je pratio Pasik. "Da ne svisne?"

Taj trans je potrajao dok ga vojnici nisu pozvali u prostorije Velikog trojstva.

- Vidite, Dragi je bio zadovoljan, - ipak se trudimo da zaštitimo ovu našu kulu!

- Letelicu - namerno ga ispravi Majstor.

- Ona to još nije.

- Nebitno! - umeša se Mili. - Suština je uklanjanje sabotera sa gradilišta.

Hrumek, prebijeni je drsko gledao.

- Možete biti mirni, Majstore! - nazdravi Dragi. - nije u pitanju nikakva organizacija! Jadnik je šenuo od mogućnosti da se u život Donjeg sveta i sada komplikovan, umešaju novi faktori.

- Da, desi se to ljudima... - primeti graditelj.

- Slabosti, ljudske slabosti... Elem, bilo kako bilo, Hrumeka ćemo poslati u popravilište. Ukoliko terapija bude uspešna, pustićemo ga za koji mesec.

- Nadam se da će preživeti... Prevaspitanje.

- Zar iko sumnja u to? - kao da se začudio Voljeni.

Naravno, nije preživeo.

Specijalna jedinica Traga Zaboka zauvek je napustila gradilište, usput, kažu, poveli su Hrumeka u popravilište. U Niglu su stigli u suton, isterali sve Pritke iz zloglasne četvrti i okupili Grbavce.

- Sluge, - s prezirom je rekao Trago, - vi da se bunite! Ako i ja bih. Ali vi ste glupi. Vi ste nemoćni. Niste vladari.

masa je ćutala i žalila zbog zakletve - ona ih je sprečavala sa de istrče pre vremena.

- Hrumek se borio protiv oreske, a ona je svojina Velikog troj- stva. Hrumek se, dakle borio protiv Velikog trojstva.

I nesuđenog člana grbavog Velikog trojstva su podigli,podigli i ogromni krst napravljen od drveta; najveštiji anatomi Donjeg sveta označili su dželatima tačke kroz koje ga treba prikivati, a da dugo živi.

Čekić je muklo udarao, dugi ekser je prolazio kroz snažne ruke, a Hrumek se znojio. Ni glasa.

Trago je, ne verujući, gledao u to široko lice, osetio mržnju i naoko ravnodušan pogled okupljenih Grbavaca i znao da će prvi nastradati ako bude ikakvih nemira.

- Neće ih biti! - ote mu se glas.

Dželat ga je začuđeno pogledao.

Prevaspitanje nije uspelo. negde iz sredine mase fijuknuo je bodež i zabio se raspetom Hrumeku ravno u srce. Grbavac je samo iskolačio oči, zaškripao i izdahnuo.

Uzalud su Pritke vitlale mačevima, šibale bičevima. Uzalud je Trago, šokiran saznanjem da je i sam mogao dobiti bodež u trajno vlasništvo, vikao, šamarao i vojnike i Grbavce.

Tek u godinama koje dolaze šapatom će biti spominjano ime preci- znog strelca i mnogi će zažaliti što nisu tako stisnuli petlju kad se priviđalo.

Te večeri vojnici su napravili lomaču i bacili telo. Pepeo je uzleteo sa varnicama i padao po kućama i dvorištima šireći romantični bacil bunta među večito potiskivanima.

NAZAD

SADRŽAJ

DALJE