NAZAD

SADRŽAJ

DALJE

Prošlo je nekoliko dana. Donjim svetom su duvali vetrovi, neoče- kivani za ovo doba godine, i uterivali ljude u kuće.

Ipak, noću su mnoge oči bile uprte u nebo - kometa se šepurila šireći rep preko celog svoda. Svetlost je bila toliko jaka da se moglo čitati usred noći. Doduše Majstor je Pasiku na tu primedbu odgovorio da ne stoji - u Donjem svetu malo se čitalo.

Veliko trojstvo je pojačalo straže i patrole, Grbavci su ubrzali pripreme: mehovi su duvali i dan i noć, treneri su pokazivali ubitačne udarce odabranim borcima.

Majstor je završio Oresku. Čekao je samo znak od Sina da zakaže ceremoniju otvaranja. Radnici su obavljali samo ukrasne radove - lepe crte i natpise po telu letelice.

Za svaki slučaj, započeta je gradnja parka za molitve sa nekoliko velelepnih fontana.

- Pripremate se za neuspeh? - pitao je Pasik otvoreno.

- Možda... - nije starac prekinuo crtanje planova. - Mada će molitveni park biti nužan u oba slučaja.. Ako odem, mesto gde je bila Oreska postaće sveto, omiljeno!

"Ili omraznuto!" brisao je pasik šolju. "Zavisi ko bude vladao od idućeg meseca!"

- Znaš, Pasik, - odložio je Majstor olovku, - svega mi je dosta! I licemerja Velikog trojstva, i sopstvenih religioznih samoobma- na.

"Zar već, u cvetu mladosti?" nacerio se sluga. "Tako rana otkrića su zdravo korisna."

- Ali Majstore, Vi ste jedan od važnijih delova sistema!

- Još koji dan! - nastavio je starac posao. - Ako ne odletim, povući ću se u planinsku, pravu Oresku!

"Ako se bude živo i zdravo!"

Majstor je radio na planovima, Pasik je, žisteći, mozgao o organizaciji pobune robova,usklađivanju sa željama Sina... Njegovim ličnim željama?

- Neću biti vladar! - reče Pasik Sinu iste večeri.

- Ostaješ sluga?

- Cuclaš me! - umorno reče. - Ni sluga.

- Poglavica Kužnih? - smejao se mladić.

- Vaspitač u popravilištu? - kao naivno pitao je Galileo.

- Ne! Ako onaj krš krene u nebo, idem sa vama! Ako ne, idem sa Majstorom u pustinjake... Dobro, preterao sam! Biću običan građanin Donjeg sveta!

Mit o proroku, kolu sačinjenom od Grbavaca i Pritki sveopštoj ljubavi i oslobođenju, prvo se raširio po planini. Ljudi su dolazili i odlazili, glas se sve dalje čuo, i broj prisutnih na noćnim svetkovinama se popeo na oko trista. I rastao.

Preko dana oko usamljene kuće nikog nije bilo. Sa spuštanjem Sunca za krater davno zgaslog vulkana dolazili su vernici nove sekte, nepoznate Istoriji Donjeg sveta. Izlazili suiz jaruga, šuma, neki iz pećina u kojima su po nekoliko dana boravili.

Dia Sena Ratok, jedinica Iselje Ratoka i bivša Sinova ljubavnica, vozila se kožijom ka novom svetom mestu sa blagoslovom glupog oca.

- Kćeri, - rekao je, - oproštaj i čas kod sveštenika Velikog trojstva može se kupiti ali taj novi prorok nudi pročišćenje besplatno!

Razumno rezonujući da je zlatnik previsoka cena za jedan himen, i majka se pridružila Iseljinom savetu.

Kao saputnica pošla je i njena rodica, sklona onesvešćivanju, drhtavicama i histerijama.

Kometa je bila vidljiva već u predvečerje i dve devojke su imale osećaj da se voze u kočujama po nekom mlečnom belom snu.

Umešale su se u svetinu.

- Pogledaj! - gurnu Dia rođaku Redasu.

Zgranuta rođaka je ne trepćući gledala grbavca i Pritkicu kako se drže za ruke nežno.

I uopšte, osetio se prilično zemaljski erotski filing, koji je Dia prepoznala. Zbunjujuće su bile kombinacije parova, trilinga, kvarteta iz kojih je vrcala seksualna energija.

Ćutalo se i čekalo.

Kometa je jahala.

Iz gomile su se izdvojile dve žene, Pritke, i jedan Grbavac, obučeni u žute haljine. Izabrani su prišli pripremljenim gomilama drva i potpalili vatru, postavili bakarne kazane.

Vatre su plamsale i slabo se ko odlučivao na bilo kakvo pomeranje - bilo je najsigurnije ostati nepomičan i tih, zaželeti da ova oaza spokoja večno traje.

Dve devojke su iseckale nekoliko gljiva muhara, crvenih sa belim tačkama, dodale malo trave kukute i u svaki kazan ubacile pojednu šaku sasušene trave bez imena.

Sele su skrštenih nogu i čekale.

Iz duša prisutnih prolomio se uzdah - Prorok se smilovao i izašao.

Šetao se okolo, obišao sve kazane i pomirisao isparenja, a onda se vratio na trem.

- Braćo i sestre... - tiho reče, a noć i tajac učinili su da se njegove reči čuju do zadnjeg čoveka. - Opet smo zajedno. Ima nas sve više i više, dolaze nam vernici obeju rasa i polova, iz svih staleža. Neki dođu samo jednom i odu, rešeni da ne ponove to što su ovde doživeli. nemojte im zameriti, nemojte ih grditi... Oni će se vratiti. Ko proba očišćenje, ko stupi na put, nikad više ne odustaje!

Dao je znak i svi su izvadili po čančić. Redasa se zbunjeno osvrnula, ali Dia je izvadila dva iz svoje torbice.

- Upozorili su me da ponesem! - nasmeja se.

- Sad će vaše naprednije sestre, buduće sveštenice nove vere i vaš grbavi brat usuti u vaše posude eliksir ožišćenja! - pokazao je Prorok na troje izabranih. - I pazite: jednog dana će opšta ljubav pobediti!

Prišao je najdubljem kazanu, uzeo punu drvenu kutlaču tečnosti i odjednom sve ispio. naklonio se na sve četiri strane sveta i ušao u brvnaru.

- Ne bojte se, vratiće se! - umirivao je Grbavac nekoliko brzih jecaja.

Služenje je išlo brzo, uhodano.

- Ukusno je! - reče Dia opreznoj Redasi. - Probaj slobodno.

Devojka je ispila i već posle nekoliko sekundi svet je promenio boju, preuzeo na sebe drhtavost a njoj ostavio stamenost. Vatre u njenim očima su porasle, do neba, do komete, i hiljade raznoboj- nih svetlaca su iz njenih tamnih očiju vrcali u nebo.

- Prekrasno je! - reče svetlih očiju Dia. - Prekrasno! Pogledaj leptire.

Uhvatila je mladu rodicu za ruku i obe su istog trenutka osetile varničavost te topline. Nekoliko trenutaka su znale da to nije u redu, a onda su se privile jedna uz drugu.

- Kako si topla! - reče Redasa.

Jedan Grbavac očiju tamnih kao stotinu sena seo je iza njih i obe obgrlio.

- Treba mi dodir - reče, prosto, a to im se učini razumljivo i normalno.

Grbavi pomoćnik u žutoj haljini je počeo da udara po bubnju i mukli udarci su gonili na pritezanje do pucanja kostiju.

- Šta je ovo? - čudila se Redasa zajapurena od složenog rada dva para ruku. - Nikad nisam osetila...

Dia je znala šta oseća i grozničavo iščekivala veliki finale - ako je početak ovako prepun zemlotresa, vulkana i poplava, on će je baciti do dna i vrha sveta bezbroj puta.

Prorok je izašao lelujajući.

- Pogledaj gore! - vrisnuo je.

Zvezda repatica je velikodušno prosipala čarobni prah po svetovi- ma.

- To je veliko znamnje, najava doba ljubavi!

Bubnjevi su udarali po pleksusima, nervi su pevali. jedna od pomoćnica je zbacila haljinu sa sebe i jurnula u zagrljaj čvrsto isprepletane grupe od dve grbave žene,Pritke i Grbavca. Vrištala je.

- Sledite vašu sestru! - vrištao je Prorok histerično. - Skinite te tkanine, prekrijte se telima braće i sestara.

- Bože... Drhtala je Redasa i provlačila prste kroz rodičinu kosu. Za to vreme Grbavac se mužio sa komplikovano vezanim gornjim delom haljine.

Prorok je pružio primer i odbacio svetqačku odoru, lice histerika je probilo masku blaženstva. Bacio se na drugu pomoćnicu kao kurjak i postao plen požude.

- Gospodaru, dole je veselo - hladno je prokomentarisao Pasik.

- Trenutno - okrenu se Sin na konju. - ta budala će ih oterati u ludnicu.

- Ili u smrt! - primeti Galileo. - Mislite da će Veliko trojstvo da trpi pojavu nove vere i eksploziju čulnosti? Bilo kakvu nekontrolisanost?

- Stvarno, Pasik, - seti se Sin, - šta će te vi kada dođete na vlast? Koja vera će to biti? Šta ćete preduzeti protiv Proroka?

- Ponavljam, - mračno će Pasik, - pesme o prvom jutru još nisu ispevane.

Otišli su i ostavili iza sebe jecaje, krike, uzdahe, pozive.

Sutradan je prostor oko kuće bio čist - svi su tragovi, sem onih u duši, uklonjeni.

Dia i Redasa su se polako vozile ka gradu.

Dugo su ćutale, a onda Dia upita:

- Drhtiš li još?

- Rodica je odmahnula glavom.

- Sad znaš i zašto si drhtala i bila nervozna... I bićeš takva dok ne dobiješ traženo smirenje... Takva nam je sorta, šta ćeš.

- Šta ćeš reći ocu? - upita Redasa.

- Ništa! Među noge ti neće niko zavitivati! Ako bude kako Prorok tvrdi, biće muževa i za nas. Muškaraca sigurno! A ako ih i ne bude...

Opet je uhvatila rodicu za ruku. Redasa je prvo prekinula dodir a onda se predala.

- Grešne smo - oborila je glavu.

- Možda... ali zadovoljne!

Skrenule su u šumarak.

Put do Nidle je dugo trajao, ali nije bio dosadan.

- Ne može više ovako! - bunio se Galileo i brisao vodu sa lica. - Spavamo po dva, tri sata dnevno!

- Sudbina. Vremena traže odricanja - praznio je pasik bokal. - Uostalom, ko te tera da se vrzeš po gudurama i zevaš u ženske guzice?

- Otkud znaš da je u ženske zevao? - zadirkivao je Sin još uvek pospanog naučnika.

- Duhovit od svitanja! - progunđa Galileo.

Vrata pećine su kliznula u stranu i dnevno svetlo je potisnulo ono od baklji.

- Idem po revolucionare! - reče Grbavac i pođe do bočnog hodnika po Sivonju.

Galileo i Sin uzeše štapove za pecanje i pođoše do reke.

- Ovaj doručak neće na udicu! - usudi se Galileo posle pola sata. - Da se opredelimo za kupine?

- Zdrave su ali sitne!

Sin je bacio štap i zašao u travuljinu - vratio se noseći sa sobom dugački korov sa dugačkim cvetovima.

- Kad tehnika zataji, - objasni dok je tukao kamenom po biljci stavljenoj na stenu u plićaku, - uvek se vraćamo prirodi.

Ribe su zaplivale površinom i galileo je požurio da ih pokupi.

- Iznenađuješ me sve više - reče zadihano.

- Ako je bračna ponuda, obrati se Proroku! - nasmeja se Sin. - Nego da skoknemo do proplanka, tamo uvek ima livadskih gljiva! Biće dobra kombinacija sa ribama!

- Ako se ne otrujemo!

- Postao si veće gunđalo od Pasika! - zameri mu mladić u šali.

- I dobar je pored koga živi!

Bili su na samoj ivici proplanka kada je Sin podigao ruku.

- Šta je?! Setio si se da je prošla sezona livadskih gljiva?

- Tiho! - stavi Sin prst na usta.

Galileo ućuta slušajući topot konja.

Pritajili su se i videli, tek na koji, metar ispred sebe, pedese- tak jahača u mantijama sa kukljačama na kojim je bio izveden zlatni trougao.

- Trago! - viknu neko i čelni se okrenu.

- Šta hoćeš? - odazva se glas grub od pića.

- Pokušajmo sa druge strane reke, uostalom, tamo je živeo njegov prijatelj Roxor!

- Glup si, ali ova ti je dobra.

Kolona je prolazila, a Sin je ključao.

- Više ne mrdam vez puške - tiho reče. - Ove zveri su ubile moje prijatelje!

Već posle nekoliko koraka nastavio je sa Galileom normalan razgovor o tajnama neba - imao je učitelja punog korisnih saveta koji smiruju.

Do večere, pažljivo spremljenog srndaća, pećina je bila puna nepoverljivih Grbavaca. Seli su za produženi sto kao da sedaju u klupe popravilišta, sa rupama za ruke i noge i lancima. Pasik je zauzeo mesto u gornjem kraju, a Sin i Galileo su prinosili jelo i piće.

- Navikavajte se! - smejao se Sin njihovoj zbunjenosti. - Ili ne želite da vas Pritke služe?

- Ne zezaj - ozbiljno će pasik. -Donesite sve i sedite sa nama.

- Jedino je Prorokov skup čudniji od ovog! - osvrnu se galileo. - Nedostaju nam Majstor i neko iz Velikog trojstva da ih pretekne- mo!

- Svi znate da je i Hrumek mrtav - nije mogao da iščeka Pasik. - Za sada sam ja vođa. Međutim, radićemo sve zajedno. Ukoliko mi se zajedničke odluke ne budu dopale otići ću.

- Zašto? - upita mladi i impulsivni Rionik. - To nas ograničava!

- Zato što me odluka većine ne obavezuje ukoliko se kosi sa mojim osećanjem slobode i pravednosti.

- Lepo rečeno - reče Triše, grnčar. - onda ostajemo obezglavljeni i to sve dovodi u pitanje...

- A kako ćemo posle pobede? - prekinu ga Rionik. - kako ćemo organizovati vlast?

- Ovih dana ćemo se detaljno dogovoriti. I ne upadaj u reč, nije zdravo.

- Oprostite što se mešam, ja Pritka. - Sin, pogledom prelete lica svih za stolom. - Galileo, vaš vođa i ja smo dosta o tome priča- li. Ima tu, u pećini i nekih knjiga o vladanju, sastavljeno od najvećih umova Grbavaca i Pritki. Možete ih uzeti, meni nisu potrebne. Želim da vas upozorim na nedodirljivost Oreske - ona je moja.

Na osnovu kojih prava? - upta Triše.

- Na osnovu prava jačeg - mirno reče Sin.

- Čuli smo već o tvom oružju od ološa i lakih žena, ali to nisu neki svedoci! - zajedljivo će najneugledniji među njima, neki Sabok.

Sin se proteže, ustade i prošeta do puške okačene o zid.

Grmljavina i svetlost su imali efekat - revolucionari su bili kao kontuzovani.

- I? - pitao je Sin. - Jesmo li se dogovorili oko Oreske?

- Kakav će biti tvoj status ako ne poleti? - zainteresova se Triše.

- isti.

Grbavci su izmenjali brze poglede.Bilo je očita nadmoć oružja bogova nad živom silom i mačevima svih stanovnika Donjeg sveta.

- Mislim da je glasanje nepotrebno - nazdravi Pasik.

- A protivusluga? Život se ne sastoji samo od uzimanja! - pobuni se Rionik. - Zašto nam ne bi pomogao da dođemo na vlast.

- Dok sam tupavo mislio i ja sam se to pitao! - reče pasik. - I smiri malo hormone. Po drugi put te opominjem.

Mladić se poklopi ušima i zašuta.

"Biće sa njim nevolje!" uzdahnu Pasik. "Pljunuti ja u dvadesetim godinama."

- pomoći ću, prekinu Sin - zarbiću Tragovu bandu - ne zbog revolucije, razume se.

- I to je vajdica - razveseli se Pasik. - Da nazdravimo!

Kucnuše se.

Od onog nesretnog Hrumeka napravićemo heroja - reče Pasik. - Ruku na srce, nije mi to drago, ali pomoći će nam!

- Nije se pretrgo od poštenja, - priznade i triše, - ali biće korisno.

Rionik je tražio reč - dobro je upamtio lekcije iz nauke o umerenosti.

- Kometa je iznad naših glava...

- Zar? - Galileo se iznenadi.

- Rionik je sada imao prilike da proveri nezgrapnost upadica.

- Mislim da je to znak - krenimo u napad.

- Dobar si borac, Rionik - reče Pasik, a mišljenje ostavi drugi- ma.

- Ali...

- Imaš li čauru šumskog leptira?

- Imam...

- Koje je boje?

- Zelene.

- Pažljivo je čuvaj. nemoj da larva ugine.

- Bilo je dostao revoluciji! - pljesnu Sin dlanovima. - ovo vino je iz rezervi Velikog trojstva.

Razgovor je postao opušteniji, ali i hvalisaviji Grbavci su se nadmetali u opisivanju savršenosti sveta posle njihovog dolaska na vlast.

- Drago mi je što si odustao od vladarske karijere! - šapnu Sin Pasiku.

- Ispustio sam šansu, - vragolasto se naceri Grbavac, - ostaje mi samo nada da je grba nevažna u svetu u koji ćemo dospeti.

- A ja, - podiže čašu galileo, - ja se nadam da ćemo živi i zdravi dospeti na bilo kakav svet!

- U pravu si! - složi se Pasik. - Za Oresku!

- Pomoću štapa i kanapa! - zamišljeno dodade galileo.

Da je neko trezan gledao ne bi verovao da je to jedna od noĆi u kojima je promenjen tok istorije.

I tako, došao je veliki dan.

Glasnici su se uputili u sve gradove Donjeg sveta udarajući u doboše vičući do iznemoglosti - Oreska je završena.

Svečano otvaranje zakazano je za noć posle dana nerada, u doba punog meseca, pošteno oslabljenog prisustva komete.

Narod je počeo da pristiže dva dana pre da bi zauzeo bolja mesta za ceremoniju otvaranja.

Ceo revolucionarni vrh Grbavaca je bio tu, naravno i Pasik je bio malo zabrinut.

"Nisu valjda tolike budale..."

Srce mu je malo jače zakucalo kada je ugledao Sina. Mladić se nije gurao u prve redove.

Vojske je bilo ko u omanjem ratu, na konjima, sa rukama na drškama mačeva i oštrim pogledima. Mlade udavače su znatiželjno gledale u brkate ofocore uzvišenog držanja i vrebale priliku da im se osmehnu i ukradu mig.

Iz četvrti na lošem glasu malo ko je stigao - kometne orgije se nisu prekidale već danima.

"Vidi, vidi", začkilji Pasik, "I Prorok je tu!"

Suludi čovek u žutom bio je okružen svitom od desetak istovetno obučenih i šarenom gomilom.

"Izgleda da se oseća jakim!" sleže ramenima Grbavac.

Na okolnim brdima plamsale su se ogromne vatre. Snopovi varnica koje hitaju u nebo videli su se i sa velike udaljenosti. Ubrzo se začula i tužbalica, otegnuta i puna emocija.

- To su Kužni! - uzviknu zadihani konjanik svom oficiru. - Sede kao u transu i gledaju Oresku.

- Ovo ne pamtim! - zamišljeno reče pretpostavljeni.

Istu rečenicu izgovorio je i Voljeni skriven iza zavese postav- ljene na prozor rezidencije velikog trojstva.

- Ima tu nečega! - nasloni se Dragi na prozor. - Neka budem proklet ako nema!

- Nemoj reći da si podlegao psihozi! - obrecnu se Mili. - Neće se ništa desiti, videćeš!

- Ako se desi... - zavitla Dragi sedom glavom.

- U toj nezavršenoj rečenici bilo je sažeto svo strahovanje od situacije koja izmiče dotadašnjem iskustvu, uobičajenom načinu razmišljanja i uređenja stvarnosti.

A dole, u običnom narodu ređale su se raznorodne misli, zahikta- vale se dugo sputavane želje.

Trago jebio u sedlu pomamljenog ata, okružen bićima koja su, omirisavši krv, izgubila osećaje svojstvene svom rodu.Kružio je mamurnom glavom, uočavao sumnjive, prisećao se potkazanih.

"Divna prilika," pomisli, "da počnem sa punjenjem logora uime Velikog trojstva!"

Sin je stajao nepomično - znao je da ima dosta profesionalnih posmatrača,a živahniji su uvek prvi upadali u oči.

I on je pažljivo posmatrao, i niko kao on nije bio svestan koliko se procesa razvije i približava zajeničkom kraju baš na ovom mestu. Zano je, sigurno, da Oreska neće o d l e t e t i... Zbog mogućeg poletanja i njemu je srce igralo.

Galileo je blesio u kometu, tek delimično svestan mase i zgusnu- tih emocija. Probludio je pored Sina smešeći se kao devica u misi Velikog trojstva.

- Naučniče! - tiho ga pozva Sin.

Ništa.

- Pesniče.

Galileo se, uvređen, trže i opet ozari videvši drago lice.

- Klevetniče, - reče vragolasto, - kladim se da ćeš me ugušiti recitovanjem gore, među zvezdama!

Dia i Redasa su došle u pratnji Iselje Ratoka, sumnjičavog i pored gluposti potvrđene dugogodišnjim stažom rogonje.

- Ja ne verujem da će to da leti! - ogradi se i prekrsti ruke.

- Dala bih sve da poleti, samo zbog tog tvog zadrtog stava! - Pokušavala je da kontroliše bes Dia.

Redasa joj uputi saosećajni pogled - rođake su došle na ceremoni- ju u nadi da će proširiti krug poznanstava, ali, eto...

Iz grotla jedine kuće u tom kraju izašao je smešno obučen čovek, Priyka, naravno, sa upadljivom trubom od trešnjeve lile. Dunuo je i kroz narod se provukao mukli glas, otegnut kao beznadežno dozivanje nekog rogatog mužjaka - najava.

Veliko trojstvo se kretalo kao da starci nemaju nogu, već klize vučeni pogledima okupljenih.

- Sad, šta nam bogovi daju! - procedi Mili ne pokrećući usne.

- Ne seri - nasmeši se grčevito Voljeni.

Mantije su klizile do prostora ispred Oreske i došle do setluca- vom bojom izvučenih linija. Tri kruga koja se presecaju bila su jedna od najizraženijih šara - smestili su se po jedan u svaki.

Sledeći zvuk najavio je Majstora.

"Gde li je moj Pasik..." osvrtao se jedan od najvećih ljudi svog vremena spleten u ceremonijalnu odeždu.

A onda se setio, nerado, da grbavom slugi i nije mesto u ceremo- nijalu osveštavanja religioznog zdanja.

- Izgleda božanstveno... - stisla je ručice Redasa. - kao sa nije sa Donjeg sveta!

- Bajno... - potvrdila je Dia.

Iselja Ratok je frknuo nešto neodređeno i malo se odmakao od oduševljenih devojaka.

Majstor je prišao Dragom, Milom i Voljenom i lagano se naklonio, raširivši skutove grimiznog ogrtača po kome su zlatom dočarani uzleti i kretanje Oreske.

- Možeš početi! - dade znak Voljeni.

Starac primeti da je nestalo osornosti i cinizma iz tog glasa.

Okrenuo se i pogledao metalni valjak. Isuviše se tu nakupilo njegove energije da bi ceremonija prošla bez drhtanja ruku, znojenja dlanova i lupanja srca.

Majstor je raširio ruke, poklonio se i kleknuo.

Svet za njim.

- Au mana dada tum... - počeo je.

I sve su glave dotakle zemlju, iz svih usta je požurio magični ritam.

Vatre kužnih su poblesavile od suvog granja i pomahnitalih ložača i potoci varnica potekoše da se sliju sa kometinim repom.

- Bože blagi... - jecaše suludi Prorok... - Au mana dada tum.. Au...

Hiljade šapata dalo je ritam kadar da smrsi konce carstvima, ulije veru očajnicima, razbije iluzije. Obuhvaćen, Majstor se podigao, kao pramen magle prošao pored užasnutih gospodara Donjeg sveta i prišao zdanju.

- Au mana dada tum... Au mana dada tum... - ubrzavala je masa ritam.

Ušao je u Oresku i sigurnim pokretima povukao nekoliko poluga, a onda je seo skrštenih nogu oslonivši leđa o metalni zid.

Zabacio je glavu i dotakao hladnoću potiljkom. Ruke je raširio i opipom pronašao ležišta predviđena za dlanove. Pritisnuo je i nešto se u srcu letelice pomerilo i probudilo čudne stene otete od Kužnih.

- Au mana dada tum... - šaputao je starac, a čelo se nabralo i orosilo znojem.

Točkovi, iskivani i liveni u mražnim radionicama grbavaca, uskočili su u veštim planom predviđena ležišta.

Nešto se otvorilo, nešto se zatvorilo, i vitko telo građevine je zadrhtalo.

- Propast! - otelo se Voljenom.

- Au mana dada tum... - nije se predavao Majstor.

A i narod ga je podržavao.

Potom se i zemlja zatresla. Oreska se trzala, ali bez pokreta, cvilila je.

Vrata su se zatvorila i sva grla su zajedno uzdahnula.

- Ode! - otelo se zabezeknutom Pasiku. Sin je progutao pljuvačku.

Majstor je sav znojav, verglao čarobne reči, sve brže i glasnije i sred jednog snažnog drhtaja vrata se naglo otvoriše, sve stade.

Sve glave su se podigle.

- Hvala bogovima! - odahnuo je Mili. - umalo.

- Pasik! - okrenu se Sin. - Znam šta je u pitanju! Reci Majstoru da zakaže novu ceremoniju za dve nedelje!

Grbavac je odskakutao kroz narod koji se podizao. Bio je zapanjen što je njegova malenkost prisustvovala tako značajnom činu.

U opštem komešanju prišao je građevini bez problema i uhvatio za rukav izgubljenog Majstora.

- Sve je ovo planirano! - slagao ga je stežući mu mršavu ruku. Zakaži poletanje za dve sedmice!

Nestao je praćen sjajem u staračkim očima.

Pasik je upravo završavao vežbu u kojoj se pripoveda o borcu iz davnih vremena sukobljenim sa pet neprijatelja kada je osetio nečije prisustvo.

- Izađi, reče, - umeš ti da budeš i veštiji!

- Malo sam rasejan! - nasmejao se Sin i izbrčao iz žbuna osutog crvenim bobicama, verovatno otrovnim. - Sudbina, šta li.

- Vrlo interesantno: uopšte nismo komentarisali događaje od sinoć! - isceri se Grbavac.

- Više od reči priča porast optimizma. - Sede mladić na travu.

- Bogami, nisam verovao!

- Moglo je to biti i bolje.. Vidiš, oni stubići doneti od kužnih su duša letelice... Kladim se u tvoju ludu glavu da je njihova nesolidnost ili bajatost uzrok nepodizanja Oreske.

- Dakle, uzeti bolje - zakljuži mirno pasik. - Rešićemo to ovih dana. Nego gde ti je ona zamlata?

- Galileo? - nasmeja se Sin. - ta zamlata je otišla u pozorište.

- Gde?! - iskolačio se Pasik. - Nije mogao naći ništa bolje! Blejanje u zvezde je hiljadu puta interesantnije!

- I ja sam mu to rekao, ali uzalud - tvrdi da je to neko novo pozorište, zanimljivo i dosad neviđeno!

- Ličio mi je na ozbiljnog čoveka! - reče Pasik. - Uostalom, vreme je za večeru!

Ne tako daleko i ne tako zamlatasto sedeo je Galileo Galilej, sigurno najoriginalniji organizator misli u Donjem svetu.

Sala je bila mračna, od baklji čađava, klupe kaljave od nemarno podizanih nogu, a pozornica nekoliko crvotočnih stolova ukradenih iz krčme čiji je vlasnik skoro preminuo. Publika - uglavnom grbava. Po koja Pritka se umotala u ogrtače i skrivala lice.

Ono što se zbivalo na tim stolovima izgledalo je naprosto strašno u poređenju sa dotadašnjim shvatanjem zabavljaštva: nekoliko pomahnitalih Grbavaca se klatilo u zaraznom ritmu i udaralo u prerađene instrumente nečuvenom žestinom. Onaj najmanji, zadužen za mlaćenje krivim drvetom po koži zategnutoj preko doboša, udarao je besomučno i u par metalnih gongova. Zvuk je parao uši, ali prvobitni utisak je da je to puko iživljavanje zamenilo je cupkanje nogom.

Melodija je bila uprošćena, ni nalik tradicionalnoj, ali tekst je bio potpuno različit - umesto tužbalica i nabrajanja vrsta cveća neobični muzikanti su ironizirali celokupne odnose stvorova što gmižu Donjim svetom. U njihovoj pesmi Grbavac je služio Pritkama, ali i mislio umesto njih i, naravno grešio; žena je ostavljala Pritku da bi sa Grbavcem odbegla u surovi svet, uverena da ga voli, a ispostavljalo se da voli teške zlatnike i šuplje džepove i žutu reku što curi ka njenim nežnim rukama.

A služilo se dobro vino po pristupačnim cenama.

Što zbog vina, što zbog vrlo vesele pesme "Zašto živim, zašto se mučim i dokle to tako", umetnici su ispraćeni žestokom podrškom dlanovima.

"Dosad je dobro," oraspoloži se Galileo, "korisno je bilo što sam nabasao na informaciju o ovakvom mestu!"

A onda su istrčali glumci, trojica, grbavi.

- Dobro veče! - uzviknuše složno.

A onda su se brzo predstavili:

- Ja sam Ogavni!

- Ja Omrznuti!

- A ja Gadni!

Publika se nasmejala.

Tada je na scenu ušao veštački dostojanstven Grbavac. Posle svaka tri ukočena koraka zastao bi, pogledao u plafon i zamahnuo rukama kao krilima.

- A ja sam Šegrt!

Narod je veseljem pozdravio, a Galileo umalo nije tresnuo sa klupe.

Kada se pojavio verni šegrtov sluga Pašček, inače jedna zbunjena Pritka i njen vanbračni sin u liku obične budale koja svakodnevno zabavlja prisutne na pijacu, započela je dotad neviđena predsta- va, puna jeda i omalovažavanja, začinjena humorom koji ne štedi. Obrti su bili neverovatni - svih pet likova se iskombinovalo gradećitnademe raspoložene da zafrknu ostatak važnih za usmena predanja. Pisac je bio isuviše informisan da bi to preživeo ako ga ijedan od pomenutih pronađe. Bila je tu i gradnja Oreske, i priprema revolucije, i Sinove petljancije u sve to.

Kad je zadnja reč iščezla između prepunih klupa sve se polomilo od oduševljenja. Gledaoci su poskakali na noge i urlali od miline.

- Čujte me ljudi! - podigao je ruke Vanbračni sin. - Večerašnja predstava ekipe samoubica je završena! Želim da vam kažem da smo svesni čemu se izlažemo, ali ovako moramo raditi, jer smo svesni čemu su nas izložili!

Žestoko odobravanje.

- Idemo do kraja idući put! - uze Omrznuti flašu od Pritke iz publike. - Ubacićemo i Proroka, Razroka, Kometlu, vas i nas... Sve što nam se učini zgodnim! Dođite!

Nazdravio je publici, popio skoro pola flaše i uz psovku je zafitiljio ka simbolima Velikog trojstva okačenim na zidu.

Galileo se našao kao u košmaru. ništa od njegovog dotadašnjeg iskustva nije ga pripremilo za ovakav događaj.

"Živeo sam izdvojen od svega, isključen..." prekorio se. "Izgleda da sve ne mora biti kako izgleda!"

- Galileo!

- Trgao se. Okrenuose polako - glas mu je bio poznat.

- Drago mi je da se vidimo! - iskezio se Trago Zabok.

Naučnik je čuo prilaženje s leđa i shvatio da je opet u rukama velikog trojstva.

Majstor je stajao pored prozora već satima. pogled mu je bio uperen u vitku senku; tek ponekad bi skliznuo ka zvezdama.

Od završetka ceremonijala nije funkcionisao kao nekad: kroz ostarele žice cirkulisala je, dotad, neznana groznica, najava jednog završetka i jednog početka. U rukama je još uvek osećao upijanje kojim ga je tajanstveni mehanizam prihvatio i nepobitno je spoznao da nije on graditelj oreske, već jedan od korisnih alatki.

Onda je suzio pažnju na kometu koja je svojim hladnim sjajem pokušavala da rastera tminu, bezuspešno.

Bojažljivo kucanje na vratima raspršilo je sve misli i Majstor se vratio na varljivi Donji svet.

- Napred - reče tiho.

Šarke su malo škripnule ("Pasik, Pasik... Sve si manje sluga...") i polusvetli otvor je pokazao Voljenog.

- Gospodaru... - naklonio se stari neimar bez preteranog odušev- ljenja.

- Bez formalnosti! - skoro je prošaptao član Velikog trojstva. Ovde sam privatno.

Starac mu pokaza na stolicu, nepostavljenu, tvrdu, pravljenu da uništi želju za mamnim spavanjem u noćima teškog rada.

- Izgleda da će Oreska ipak odleteti... - muklo je kazao Voljeni.

- Otkud takva promena u Vašem mišljenu?

- Demonstracija nepoznatih sila je bila jako uverljiva... A i razgovarao sam a jednom gatarom...

- teInresantno... Jedan od ljudi koji kreiraju sudbinu ovog sveta odlazi kod rulje čarobnjaka i gatara! - Majstor nije odoleo prilici da pokaže svoj talenat za cinizam.

- Majstore, Majstore... - obrisa Voljeni znoj sa čela. - Sve govori da je došao kraj... Čini mi se da i ptice o tome pevaju. Mi u Velikom trojstvu slabo o tome govorimo... I jedan pred drugim glumimo da je sve u redu, da će ova gužva stati sama od sebe... A osećamo da nije tako!

Majstor je prišao i seo na ivicu stola.

- Nije to moj posao - reče. - Moje je da pravim Oreske i da se molim da bar ova ode u svet kome pripada!

Voljeni je shvatio šta znači uzdržanost u Majstorovim rečima. Ustao je, nevoljno, i krenuo napolje. Uhvatio je za metalnu kvaku i, ne okrećući se, zamolio:

- Ako to uspe... Mogu li i ja sa vama gore?

Tišina je iznenada postala mučna.

- Nemoguće - reče Majstor - Vaše mesto je ovde, sa narodom.

Odlazio je polako, kao da su mu se noge vukle po drvenom podu.

- Trago... Trago... - mladi vojnik, ipak ogrubelog lika bojažlji- vo je drmao snažno rame.

Vođa specijalnih snaga Velikog trojstva se vratio u realnost uz trzaj i izgubljenog pogleda.

- Šta je? - obrecnu se čim je uspostavio kontrolu nad sobom.

- Stiže sud Velikog trojstva!

Trago opsova zakon, i Veliko treojstvo, i sinoćnu pijanku, žurno opasa mač i izađe iz barake.

Sunce ga je marnulo i mamurluk je utrostručio zlu glavu. Malo je uoštrio pogled i video troja kola kako prolaze kroz kapiju i neugodno brzo se približavaju.

Crne prilike su izjurile, ne mareći previše za dostojanstvenost gospodara.

- Je li tačno? - upita Mili usplahireno.

- Ne znam - zbuni se Trago.

- Galileo Galilej! - podsetio ga je jedan od sudija iz pratnje. - Uhvatili ste Galilea!

Trago je osećao da raste i pošao ka njima koračajući desetak centimetara od tla.

- Trudimo se da opravdamo vaše poverenje - izvalio je očekivanu frazu.

- Tako! - pljesnu Dragi rukama. - Odmah ćemo održati suđenje.

- Zašto tako brzo? - začudi se domaćin.

- Stvari se zahuktavaju... Nema više odlaganja... - gledaše Mili oko sebe. Visoka ograda i ljuti stražari vratiše mu malo samopo- uzdanja. - Koliko imaš zatvorenika?

- Oko dvesta...

- Koliko možeš pustiti bez opasnosti po režim?

- Bar polovinu.

- Odlično! Isterajte ih sve da prisustvuju suđenju.

- Trago je nekoliko puta uzviknuo i zločinci, ipak željni da budu prihvaćeni, pohvaljeni i zaslužni, motkama su poterali narod iz baraka.

Bilo ih je svakakvih: Grabavaca pohvatanih zbog neposlušnosti i drskosti u očima, lakih žena, Pritki, privedenih, navodno, zbog nemorala, Prorokovih sledbenika. Uočljivih. Samostalnih.

Iz gomile je, kličući od sreće, izleteo Iselja Ratok, uhapšen zajedno sa Diom i Redasom prilikom povratka sa otvaranja Oreske, optužen za šverc duvana iz brdskih krajeva. A žene su bile razlog.

Pre nego što su stražari stigli da reaguju kleknuo je pred Rahima Talesija, mladog sudije i zapištao:

- Sudijo Rahime... Sudijo Rahime... Ja sam Iselja, Iselja Ra- tok... Radim u vašem sudu kao ćata... Sećate li me se.

Mladić je dobio boju dobrog vina.

- Ne... - rekao je drhtavim glasom, isprepadan mogućnošću da je bedni crv optužen za nešto veliko i opasno. - Nikad te nisam video!

- Ali, sudijo... - uhvati Iselja skut mantije i poče da ga celiva.

- Beži, propalice nevernička! - ustuknu Rahim. - Vojnici, zašto ga ne uklonite.

- Dobar mali! - poverljivo je kazao Mili Voljenom posmatrajući primenu grubosti. - Biće od njega dobar sudija.

Voljeni se nije pridružio izopačenom smejanju prisutnih. Čak, nije verovao da će se ikad više smejati.

U međuvremenu su Tragovi vojnici izneli stolice i telima napravi- li tor za logoraše.

Lično Trago je iz gužve izvadio Galilea i doveo ga pred iscereno lice važeće pravde.

- Nisi dugo uživao slobodu! - zlurado primeti mladi Rahim Talesi.

- Duže nego što ćeš ti ikad imati prilike! - odbrusi hromi naučnik.

Sudija je složio facu kao da su mu saopštili stvarnu biografiju oca njegove verenice.

- Vređaš sud - hladno primeti Mili. - To ti baš ne popravlja položaj!

- Moja sudbina je davno rešena. Čekati od vas milost je isto kao nadati se da će Grbavcima otpasti deo grbe.

Pogureni deo uhapšenih se nasmejao, što je začudilo Traga; bio je uveren da slugama smeta svako pominjanje njihove anatomije.

Mili je ustao:

- Galileo Galilej, pripadnik rase uspravnih, optužen zbog tvrd- nje...

- Osuđen zbog tvrdnje... - dobaci Galileo i dobi podmukli udarac od Traga.

- ...da se Donji svet okreće oko Sunca... Ukoliko ostane pri tome, predlažem ovom sudu da ga osudi na smrt spaljivanjem!

- A alternativa "B"? - zainteresovao se naučnik.

- Pomilovanje - nasmeja se tužilac. - U stvari, ne baš pravo pomilovanje - bio bi pod pojačanim nadzorom i ponekad bi javno govorio protiv sličnih zastranjenja...

Galileo razmisli. Pogodba mu se činila razumna: Sin bi ga iščupao iz nevolje čim sazna gde je, a za neki ugled nije ga previše ni briga. I tako će među zvezde, ako bude sreće...

- Ma, ne okreće se Donji svet oko Sunca, već Sunce oko njega! To je bar svima poznato!

Nasmejaše se, prvo Veliko trojstvo, pa sudije, a i logoraši. Samo su vojnici zadržali ozbiljne maske.

- Eto, tretman se odmah menja! - isceri se Dragi. - Dobićeš posebnu baraku i veću slobodu od ostalih... Možeš poći.

Naučnik se okrenu, bez ikakve griže savesti zbog odricanja svojih ideja,koraknu kao da je ušao u neki drugi svet. Sve je bilo tu, i sudije i dekor, i on je bio tu; ali i prikaz scene u kojoj je samo statista.

Zapanjenim gospodarima umalo duša nije ispala kad se vratio, pogledao ih čudno i glasno rekao:

- Ipak se okreće.

Nekako u to doba Sin i Pasik su jahali planinskim putem ka selu Kužnih. Sivonja je jedno vreme uveseljavao mladog odmetnika od svih rasa, a Pasik je skidao zvezde sa neba i trpao ih u novo- stvorene psovke - onda su obojica prešli na stimulans četvoronož- nog prijatelja nogom.

- Svaka ti čast! - uzdahnu Sin. - Čini mi se da bih radije išao peške!

- Prodaću ga kobasičaru! - gunđao je Grbavac.

- Bojim se da je prestar za to! - skoro ozbiljno je zaključio Sin.

Jedna oveća kamenčina je bubnula ispred njih i naterala obe životinje da ustuknu.

Kužni!- reče Pasik. - Mogu ti reći da mi je već bilo sumnjivo što nas napadaju.

- Čujte me! - raširi Sin ruke. - Došli smo u miru!

Reči su se odbile od stene.

- Izgleda da si uspeo - tiho reče Pasik.

Tek što je izustio, nebo se zacrnelo od kamene kiše.

- Baksuze! - ote se Sinu. - Poterajmo životinje od one stene!

I stvarno, pokazalo se da je Grbavac bio baksuz - tek što su krenuli, kamen je pogodio Sivonju među uši i tvrdoglav Pasikov saputnik se strovalio šaljući svog gospodara u neelegantni let.

Sin je posmatrao užasnuto. Očekivao je težak pad i zvuk lomljenja kostiju, ali Pasik se vešto prevrnuo čim je dotakao zemlju i potrčao ka steni.

- Šta čekaš? - viknu zadihano. - Da se pridružiš Sivonji?

Sin je podbo konja.

- Šta sad? - sjahao je. - Da potegnem pušku nema smisla...

- Da pokušamo s molitvom... - mrzovoljno reče Grbavac gledajući u otegnutog Sivonju.

- Žao mi je zbog Sivonje.

- Jebi ga... - uzdahnu Pasik. - Da sam toliko godina nosio kamen u džepu, bilo bi mi žao da ga izgubim... A ta strvina je imala ličnost!

Novi pljusak kamenica zasuo je sklonište i parče odlomljenog kremena se zarilo Sinu u ruku. Opsovao je i izvadio mašinku ispod pelerine.

- Nećeš valjda? - zgranu se Pasik.

Sin iskoči iz zaklona i osu paljbu po goloj steni. Komadi su prštali, planina jaukala.

- Budale! - viknu mladiš. - Hoćete li da se trebimo međusobno! Lepo sam rekao da dolazim u miru.

Neko vreme nije bilo nikakvog šuma sa strane Kužnih.

- Ko si ti? - upitao je slabi glas.

- Ali Gracijani južica. Zovu me Sin.

- Nemoj buditi gromove... - ustade vođa Kužnih. - Dođite u naše selo!

I tako, uskoro su sedeli za stolom i pokušavali da prikriju zgroženost. U podnožju litice neke spore kreature predavale su Sivonju tlu.

- Nikad niste bili tako ratoborni - primeti Pasik preko zalogaja vrlo bljutavog jela.

- Vojska Velikog trojstva nas je pohodila i uzela nekoliko stubova - reče starac. - U zamenu su nam ostavili krv i plač.

- Razumem - reče Sin. - Nego, nisi nam rekao ime?

- Vođa Kužnih nikad nema ime! - umešala se najstarija žena sela, sveprisutna Adela. - To bi nam donelo propast.

"I ovako ne izgledate blesavo!" pomisli Pasik.

- I mi smo došli za narandžaste stubove - ustade Sin.

Neugodno ćutanje.

- Jači ste - rekla je jednostavno Adela i pokazala ka vratima. - A mi smo već navikli na nepoštovanje naše volje.

- Nije to jedini razlog našeg dolaska! - umeša se Pasik, vrlo dobro upućen u način razmišljanja bića kojima su sva prava uskraćena. - Želimo da se preselite!

- Ajjj! - zakukala je žena i bacila se na pod. - Nikad! Ovde je naša sudbina.

- Ovde je naša smrt. - Sin je bio miran. - Zar ne vidite kako izgledate?

- Takva nam je rasa! - pokušao je vođa da bude ponosan. - Takvi se rađamo - pogledaj decu.

Sin je krajičkom oka ugledao ćelava stvorenjca sa kožom okrasta- nom do mučnine.

- Vaš izgled je posledica narandžastog stenja - reče.

- Smela tvrdnja - primeti vođa Kužnih.- Ali, tvoja usta nisu prava što su je izrekla.

Napolju su zalelekale i ostale žene, privučene Adelinom kuknja- vom.

- Zapis kaže tako! - reče Pasik.

- Ne verujem! - odbrusi na sto.

- Verujem da i vi imate zapis istog porekla po kome izrađujete narandžaste stubove.

Drhtavim rukama sa deformisanim prstima Kužni je useo papire, pažljivo ih pogledao i ustao.

- Odmah dolazim! - glas mu je još više drhtao.

- Usput je naredio Adeli da umukne i mir se vratio.

Iz druge sobe vođa Kužnih je doneo kovčežić istovetan onima u Sinovoj pećini. Spustio ga je na sto kao najveću moguću relikvi- ju, otključao i izvadio nekoliko požutelih listova.

Dugo je gledao, upoređivao papir i rukopis, kontrolisao vodeni žig prema prozoru.

- Isti su - priznao je. - Otkud ti.

- To su delovi planova za gradnju Oreske - odahnuo je Sin. - Imam gomilu toga. Vi ste pre četiristo godina dobili najmanji deo i najopasniji posao... Bogovi su otišli, a vi se porazboljevali... U ovim papirima koje smo doneli jasno piše da je izrada narandža- stih stubova opasna.

Adela je ščepala papire i čitala razjapljenih usta koje su zubi odavno ostavili.

- Istina je - pogledala je vođu. - Živeli smo pogrešno... Suludo.

Zaplakala je i izašla da prenese vest ostalima.

Razgovor s vođom nije bio ni kratak ni ugodan. Kazali su mu sve o revoluciji, obećali bolji život ako prevrat uspe. Zaštitu.

- Neće biti lako - najčešće je govorio. - Teško ćemo naši novi smisao.

- Bolje da prvo potražite zdravlje - primeti Pasik. - Možda će za tebe biti uvredljivo, ali predložio bih da po promeni boravišta uredimo oplođenje nekoliko vaših žena od zdravih Pritki.

Smrknuto lice je pokazivalo da je Kužni sve razumeo i da je to isuviše za njegovu glavu.

- Dođite - promenio je temu. - Odvojićemo nekoliko najsvežijih i najboljih isklesanih stubova za tu vašu letelicu.

Izašli su i oštre oči spaziše kolonu blizu sela.

- O - o! - začudio se Pasik. - Ima ih još sa tim idejama!

- Uđite svi u kolibe! - viknu Sin.

Seli su na klupu pod drvetom i mirno čekali.

- Brže! - naređivao je Trago. - Mnogo ste se ulenjili! Čuli ste šta kažu gospodari: nema više odlaganja!

Uleteli su među kolibe od pruća i blata ispuštajući krike posva- đane sa razumom i ljudskošću.

Grbavac i Pritka su ustali.

Trago ih je primetio i kako se više primicao bio je sigurniji da danas nije pravi dan za napad.

O moćnom oružju ispod pelerine pojma nije imao - instikt ga je naterao da klizne sa sedla i postavi konja tako da mu telo bude zaštićeno.

Zapraštalo je kao najava sudnjeg dana za vasceli Donji svet. Konji su zanjištali, vojnici vrisnuli. Potuni metež. Iako daljina nije bila velika Sin nije uspeo da pogodi traga. Taj kučkin sin se fantastično kretaopazeći da između njega i opasnog čoveka uvek bude nekoliko ljudi, a onda je iskoristio slučajni poredak jahača, ošinuo konja i nestao u jednoj od nazovi uličica.

- Umače! - opsova Pasik.

Do skora ponosni vojnici su se spašavali kako je ko stigao, ostavljajući dvadesetak saboraca i nekoliko konja da leže u prašini sela Kužnih.

- Žao mi je životinja. - Sin spusti cev. - Traga ću već potraži- ti.

Iz koliba su izvirivale ćelave glave i uskoro je ulica bila puna.

- Možeš biti gospodar sveta! - reče vođa Kužnih sa strahopoštova- njem.

- Gospodarenje ovakvim svetom mi ne treba. Hvala na ponudi.

Ćelavi starac oseti svu ironiju ali zdravo rezonovaše da je pametnije ćutke prihvatiti sva moguća raspoloženja tog neobičnog mladića.

- Sine! - viknula je Adela. - Ovde je jedan živ!

Degenerisani narod je kao jedno biće pošao ka ranjeniku, cvileći preteći.

- Ostavite ga! - uzviknu Sin. Poslušaše.

- Nemoj da me ubiješ! - tresao se vojnik Velikog trojstva.

- A šta da radimo s tobom? - upitao je Pasik. - Da te ostavimo Kužnima da te leče?

- Ne... Povređena mi je noga... Ako mi uhvatite konja sam ću odjahati.

- A zašto? - zainteresovao se Sin. - Otkud ti ideja da si zaslu- žio milost?

- Reći ću vam gde je logor Velikog trojstva... - reći ću vam šta će se večeras desiti...

- E, ovo je već konkretna ponuda! - protrljao je ruke Pasik. - Gde je?

- Znate li gde se potok Ijuk uliva u Veliku vodu?

"Do đavola!" pomisli Sin. "To je neugodno blizu mog skloništa!"

- Znamo! - reče.

- Oko pet kolimetara uzvodno nalazi se hrast za kog kažu da ga je psoadio jedan od bogova... Ni deset ljudi ne mogu da ga obuhva- te...

- Bez poduke iz šumarstva! Dalje! - nestrpljivo ga je prekinuo Pasik.

- Nekoliko stotina metara na istoku naići ćete na proplanak i logor utvrđen dobrom drvenom ogradom. Mogu li sad biti siguran da ćete me pustiti.

- A šta je to večeras? - interesovao se Sin.

- U logoru imamo oko dvesta zatvorenika... Večeras će polovina biti puštena kući... Posle spaljivanja onog ludog naučnika...

- Galileja? - viknu Pasik i uhvati vojnika za odelo.

- E, tog! - ozario se ranjeni.

- E, umri! - besno je viknuo Grbavac i usmrtio ga udarcem u vrat.

Sin je prvo pomislio da to i nije baš uredu - data reč i te stvari, a potom je zaključio da takva živina ne zaslužuje da se o njoj misli. Ko zna koliko života ima na duši...

- Vođo - rekao je - mi moramo da krenemo. Pripremite nam te nesretne stubove, doći ćemo za dva dana po njih.

Počela je borba s vremenom. Obično krotki vojnički konji nisu prilazili ni na najlukavije Pasikove molbe, vešto su izmicali glavu od Sinovih omči; onaj što su ga uhvatili bio je spor.

A sunce je padalo ka brdu.

Kod ušća Ijuka više ga nisu videli, ali bio je dan.

Kod hrasta, onog za deset ljudi i jednog boga, svici su bili najsvetliji.

U blizini proplanka su sreli radosnu hordu puštenih na slobodu.

Kroz otvorena vrata se video samo žar.

Ujahali su u logor neometani. Ljudi su još izlazili, kola sa važnima odavno su otišla. A samo žar.

Sin je sjahao i kleknuo pored zgarišta.

- Jebi ga! - kazao je Pasik. - Prijatelji nestaju, protivnici semnože...

- ovog prijatelja sam ja ubio! - promukloreče Sin.

"Skrenuo je!" zaledio se PAsik.

- Ne preteruj! - rekao je umirujućim glasom.

- Da mene nije bilo, ne bi otišao u pozorište...

- Govoriš koješta: ti si ga odvraćao!

- Jesam... Ali ja sam i napisao tekst za tu predstavu...

Šta?

- Činilo mi se to kao lepa igra! - mladić je ustao, potegao oružje i ispalio dug rafal u nebo.

Stražari su se brzo sklonili, svi što su bili na otvorenom su polegali na zemlju. Iz baraka nikakav šum nije dolazio.

- Trago! - proderao se Al Gracijani Južica, sin nekadašnjeg Dragog iz Velikog trojstva. - Ubio si mi još jednog prijatelja! Nema šansi da spaseš glavu, doći ću ovih dana po tebe, ma gde se sakrio.

Izašli su neometano i otišli u teško pijanstvo.

NAZAD

SADRŽAJ

DALJE