NAZAD

SADRŽAJ

DALJE

Majstor je šetao gradilištem i kontrolisao kako radnici obavljaju besmislene poslove. Izmišljao ih je s mukom i bilo mu je teško da se pretvara kako nešto radi.

"A, opet," uzdahnuo je, "bilo bi loše da toliko ljudi planduje i čeka na moju "inspiraciju!"

Zaključio je da samoubistvo predstavlja častan izlaz ukoliko se Pasik uskoro ne pojavi.

- Majstore, - oslovio ga je Grbavac zadužen za mešanje praha dobijenog mlevenjem rečnih školjki sa onim od usitnjenih vino- gradskih puževa - napravio samkoličinu koju ste želeli! Šta da uradim sa ovim?

Pokazao je na sud.

- Predaj vojniku i kaži mu da sam naredio da odnese u moju sobu - progunđa pokušavajući da prikrije mrzovolju.

Onda je spazio jednog dečaka Grbavca, očito mladog dripca, a takvi su za sve sposobni, i srce mu je ponovo zakucalo. Uzdržao se da mu ne pođe u susret.

- Majstore, - nakloni se dečak vragolasto kad se približio - neko vas čeka na nekom mestu.

- Ne budi tajanstven, to je za glupe! - opomenu ga starac - Gde je to?

I već je bio u kolima rezervisanim za upravljački deo Donjeg sveta, terajući lično dobro uhranjene konje.

"Što ne lete!" zažalio je dečački iskreno.

Put je bio najduži u njegovom veku, duži od onog što je morao da pregazi prelazeći od vrednog i poslušnog mrava do Majstora.

Onaj grbavi i dragi "neko" ga je čekao ispred pećine i vrlo se obradovao.

- Majstore - nakloni se Pasik - imate priliku da se upoznate sa čovekom koji je sve ovo zamesio!

Iz tmine je izašao Sin. Starac ga je ispitivački pogledao, isterao oduševljenje iz glave i setio se ko je taj simpatični mladić pred njim.

- Čast mi je, Ali - pruži mu koščatu ruku. - Poznavao sam ti oca, ali ga nisam cenio.

- To dvoje se isključuje! - nasmeja se Sin. - Samo onaj što ga uopšte nije poznavao mogaoje da ga ceni.

- Nisam nikad čuo da neko tako kritički ocenjuje oca.

- Šta da vam kažem? Od njega sam dobio skoro svo znanje koje se može preneti, i baš ono mi je otvorilo oči i omogućilo mi da ga prezrem! Da ga pajtaši nisu uklonili...

Mladić je naglo prekuniorečenicu. Bilo je jasno da je svestan svih zverstava koja je njegov otac učinio u ime Velikog trojstva. Zakona. Pravde. Vlasti.

- Dosta o očevima! - prekinu napetost Pasik. - Kad te čujem, dobijem želju da i ja svog preispitam!

- Možda zato što ni jedan od nas nije otac - pomirljivo zaključi starac.

Grbavac ih je prosto ugurao u pećinu.

Oprema je bila raspakovana i Majstor je bio dobijen za bilo koju ideju koja je uključivala ugradnju tih prefinjenih uređaja u Oresku. Pipao je svaki komad i zamišljao ga na mestu šupljine u zdanju u koje je sebe uložio, popunjavao rupe u shvatanju iscrp- nim opisima mladog odmenika.

- Zašto si dosad krio sve ovo? - pita uzbuđeno.

- Nije bilo vreme - prosto reče Sin.

A kakvo je vreme sad došlo?

- Kraj Velikog trojstva. Diktatura grbavaca. Kometa. Bezbroj vaših pokušaja - posle svakog bili ste bolji. Kraj mog puta na Donjem svetu. Zadnje je vreme došlo.

- Revolucija, Pasik? - pogleda starac Grbavca.

- Tačno tako.

- Gde sam ja u svemu tome?

- Vi jedini možete završiti oresku - reče Sin. - naravno, ako želite. Niko vas ne može naterati. Ukoliko krene u visine, idete sa nama. Ukoliko ne proradi, pokušaću da vas zaštitim od nove vlasti.

Starac je gledao ispitivački.

- Sklopljen posao - pruži ruku.

Mlađa garda je zagrajala i podigla Majstora na ruke.

- Da se zalije! - ikao je Pasik. - Da se zalije.

Zalivanje i zatrpavanje ukusnim zalogakima oteglo se do noći, baš kao i priča, nova za Majstora. Znao je da poslovi Velikog troj- stva nisu čisti, ali bio je iskreno zaprepašćen pričama o muče- nju, spaljivanjima, pokoljima.

I nikako nije mogao da umiri probuđenu savest koja je vrištala da je njegova karikatura deo tog užasa.

Nije prenoćio. Pasik i Sin su nakrcali kola uređajima i planovima i rekli mu da pošalje petoricu najantipatičnijih stražara da preuzmu narandžaste stubiće od Kužnih.

- Šta treba da preduzmem što se vas tiče? - pita starac direktno.

- Baš ništa - reče mladić. - Samo dovvršite letelicu što pre i zakažite obred u noći punog meseca.

- Biće tako steže mu ruku Majstor i, pozdravljajući se sa PAsikom dodade: - Ostani zdrav!

- Brzo se ukalapa - reče Grbavac gledajući za kolima. Šteta što nije grbav.

- Biće verovatno za koju godinu - podsmehnuo mu se Sin dobrona- merno. - Leđa su mu malo povijena.

Iste noći Prorok je ludovao žešće nego ikad. Osećao je pukotinu kod svojih vernika posle neuspelog, ali upečatljivog poletanja Oreske. Osećao je u sebi, još veću, ali prorokovanje mu se beše osladilo.

- Braćo i sestre, - promuklo je rekao, - ovo je prvo sjedinjava- nje posle ceremonije... Kolebljivci su već pomislili da nauk Pritki i Velikog trojstva ima moć. nema Pritki, nema Velikog trojstva, nema istine u njegovom učenju!

Zadnjie reči je izgovorio podignutim glasom, skoro ženske zvučno- sti. Zastao je malo da proveri efekat i bio je zadovoljan - tupilo i blesava nasmešenost su se začeli u izrazima lica okup- ljenih.

- Reći ću vam zašto je Oreska zadrhtala, zašto je poslala polju- bac zvezdama; zbog nas!

Malo komešanje.

- Ne čudite se! Sećate se sigurno da sam govorio da moć grupe nije prosti zbir pojedinačnih moći!

Mrmljanje je potvrdilo.

- Naša duhovna moć je učinila da Oreska oživi! Naša! Da li je iko čuo da se nešto slično dogodilo dok se mi nismo pojavili? Da li je iko?

- Nije? - odgovori masa.

Prorok je zakolutao očima, pogledao u stene, u kometu, u mrak.

- Jačajmo našu moć - reče promuklo, skoro režeći. - Ljubavlju. Do iscrpljenja...

Zazveketale su ćase i kutlače,zajecali su oni osetljiviji i najveće zajedničko parenje Donjeg sveta je počelo.

- Hoćemo li sad? - pitao je neko uspaljenog Traga.

- Baš sad!

I horda ubica se sjurila, predvođena izopačenim stvorom žednim krvi, moći i žena uzetih silom uletela među omamljene vernike i zavitlala mačevima.

Poneko je pokušao i da beži, ali nije daleko stizao.

Jecaji slasti i smrti su se slili.

Videvši da su sledbenici ludog Proroka isključeni iz stvarnosti, koljači Velikog trojstva su usporili i započeli istrebljenje pomešanih Pritki i Grbavaca natenane, uživajući u opijenim ženama nesvesnim ko ih uzima i šta će posle biti.

Trago je prišao Proroku koji se mučio nad Redasom. Kad je budala osetila mač na osnojenoj koži leđa,okrenula se i pogledala ga tminom.

- Ostavi oružje! - zaškripa Prorok zapovednički. - Ljubav je sve.

- Biće i ljubavi - pogleda Trago Redasu, napetu i nerazrešenu. - Sećaš li se Rifata Mizuke, vojnika Velikog trojstva?

- Nema vojnika, nema Velikog trojstva! - zavergla strah u toj tmini.

- Ne seri - hladno reče Trago. - Gde je leš?

- Nije važno gde sam bacio leš - duša mu je na nebu!

Trago je izgubio strpljenje.

- E, pa, pozdravi mi druga! - reče i mač sevnu.

Redasa je, bez imalo straha i imalo svesti zbacila otežalo telo i skoro skočila na vojnika sa krvavim mačem.

- Daj mi ljubav! - uvijala se kao liska. - Daj.

I bi ljubav, ako to treba tako zvati. I bi smrt.

Niko živ.

Sutradan, odlazeći na sastanak Grbavaca, konačni, Sin je sreo izludelog Iselju Ratoka.

- Iselja, šta je s tobom? - zapitao ga je zabrinuto.

- Ali? - jedva ga je prepoznao mastiljavi birokrata. - Moj zet.

Dodao je skoro nežno.

- Šta tažiš ti ovde? - upita ga Sin oštrije. - Gde je Dia?

Dia, Sena Ratok, devica, sada korača ka nebu...

- Mrtva je?

- Korača ka nebu...

Sin je skočio sa konja i zalepio čoveku šamar. Ovaj se trgao, bolje ga pogledao i zaplakao.

- Ali.. jecao je. - Svi su mrtvi... Taj ludi Prorok ih je odveo u smrt... Svi poklani... Silovani.

- Pratio si Diu?

Iselja je potvrdio glavom i Sin je opazio kako se ludilo vraća po ostatak razuma.

- Ona korača ka nebu... iskrenu Iselja glavu kao pevac. - I Redasa, i Prorok... Vidiš li povorku?

Sinu se učinilo da ima trista kila. Jedva je otišao do konja, uzjahao i odjahao što je brže mogao.

"Opet Trago!" bio je siguran.

Promenio je pravac kretanja i uputio se ka logoru, rešen da uništi tog gada makar poginuo. Lepi trenuci sa Diom igrali su ispred Tragovog ružnog lika i dozivali Roxora, Galilea...

Požalio je što Pasik nije sa njim, bilo bi mu lakše.

Ili je to strah da ne ostane bez poslednjeg prijateja na Donjem svetu?

Sve u svemu, izgubio je nekoliko sati uzalud. Logor je bio spaljen, samo zgarište je podsećalo na mesto zaslužno da se mržnja na njega usmeri.

Projahao je kraj loše prikrivene straže Grbavaca, promrsivši onu poruku o zdravlju i uleteo na proplanak.

- Dobar i srećan rad! - pozdravi silazeći sa premorenog konja.

Pasik je po njemu video da se nešto desilo, ali nije pitao.

- Kasniš - konstatovao je Triše, grnčar.

- Ko zna - sleže ramenima Sin.

- Oreska je gotova - Pasik je prekinuo loš početak dogovora.

- Je li stari obavio merenja opisana u papirima?

- Kažem: gotova je! - nasmeja se Grbavac.

- Šta ste se dogovorili? - seo je među njih.

- ništa! - mladi Rionik je skoro uzviknuo. - Ovo se ne može zvati sastanak revolucionara već svađa tvrdoglavaca!

- Vidiš, - Sin se iskezi grnčaru, - ipak nisam zakasnio.

- Podela vlasti nije lak posao - konstatova Pasik. - Ne veruju mi da se odričem vladarskog položaja. Verovatno misle da imam privatnu vojsku!

- ImaŠ Sina! - progunđa Rionik.

- Mali, mnogo pričaš, a ne vežbaš borilačke veštine - opomenu ga Pasik. - Tom rečenicom vređaš dvojicu.

- Dosta mi je priča - oglasi se Ali Gracijani Južica. - Mori me patetika! Rekao sam da će moj apuška služiti isključivo za obezbeđenje odlaska Oreskom!

- Kako da ti verujemo? - upita mladi Grbavac.

- Ne znam - priznade Sin. - Izgleda da vam je to jedino preosta- lo.

- U pravu je - složi se neko od okupljenih. - Nazad se ne može, a protiv njega smo nemoćni...

- Šta ako Oreska ne poleti? - diže ruku jedan Grbavac iz pozadi- ne.

Sin uzdahnu.

- Umoran sam od tog pitanja - reče. - Vrlo umoran. - Majstor, Pasik i ja ćemo verovatno izvršiti samoubistvo.

Pasik ga je pogledao iznenađeno, ali, bogami, nije osporio tu tvrdnju.

- Jednostavno, nas zaboravite u svakom slučaju - reče.

Grbavci se nerado složiše.

- Pustite buvu, podelite oružje i uputstva - ustao je Triše. - Ili smrt, ili sloboda.

- tako je! - poskočiše okupljeni Grbavci.

Zagrajali su izvikujući pokliče kojima će se bodriti, zapevali su dugo ćutane pesme.

- Kako ti se čini? - upita Pasik Sina.

- Samo će napraviti gužvu na poletanju - reče Sin. - Ali, šta ćeš: veliki događaji nikad ne idu sami.

- Neće se, valjda, uzajamno gušiti!

Veliko trojstvo je upravo završavalo svoje jutarnje prežderavanje kada se začulo kucanje na vratima.

- Ko je? - obrecnu se Voljeni.

Vrata otvori Trago ne ličeći na nepobedivog vojnika Velikog trojstva.

- Pozdravljam Veliko trojstvo - naklonio se. Skrušeno.

- No? - podiže obrvu Mili. Salo se zatalasalo.

- Izvršio sam zadatak... Sekta više ne postoji...

- Niko nije preživeo?

- Niko.

- To je dobro - ustade Mili i pođe ka njemu. - Međutim, ne izgledaš pobedonosno. Šta je sa Kužnima?

Pogled je burgijao kroz daščani pod, kopao rupu kroz koju bi valjalo propasti i isroniti u drugom svetu. Detinjstvu?

- Krah - izusti Trago. U selu je bio Sin.

- Molim? - iskolači oči Voljeni. - Ali?

Trago je potvrdio jedva pomerajući glavu. Ubio mi je dvadeset najboljih ljudi nekim đavoljim oružjem.

Zadrhtali su.

- Čuo sam već o tom oružju - Dragi izusti nekako.

- Šta je Sin tražio kod kužnih?

Trago sleže ramenima.

- Moramo ga eliminisati - drhteći će Voljeni. - Previše je opasan.

- Spalio mi je logor - slagao je vojnik. - Do temelja.

- Gde ti je vojska? - zabrinu se Mili. - Nisi valjda...

- Nisam ih doveo... Ostali su na desetak kilometara od gradili- šta... U šumarku.

- Dobro. Budite tamo dok te ne obavestimo o novim akcijama! - Mili mu je dao znak da je suvišan.

- Nije više pouzdan - reče Dragi. - Treba ga se rešiti.

- ja ću to. - Voljeni je stavio ruku na grudi.

U najgluvlje doba noći, negde oko sata koji ljudi-zmije koriste za materijalizaciju i kreću u krađu nemirnihdečaka, vrata na Majstorovoj sobi su se tiho otvorila.

- Ko je? - uplaši se starac.

- Ja, Voljeni.

"Dabogda te svi voleli kao ja!" pomisli neimar.

- Imam pogodbu - šaputao je gospodar. - Daću Traga Sinu u zamenu za moj život.

- Ne znam o čemu govoriš! - odbrusi Majstor.

- nema veze. Trago se nalazi u šumarku desetak kilometara prema severu.

Čovek u mantiji se povikao ka vratima.

- Ako to Sin slučajno čuje... Za život.

Brava je škljocnula.

Tih dana su se pojavili portreti nesuđenog revolucionara Hrumeka, štampani u nekoj kožarskoj radionici tehnikom koju su grbavci poznavali i krili za sebe: od konaca odmotanih sa čaura šumskih leptira tkali su tkaninu sa sitnim rupama, izrezivali šablon i precizno obrađenim izlučevinama jednog planinskog drveta proteri- vali boju kros nepokrivene otvore.

Grbavci su ih kačili, oštrili oružje i sašaptavali se.

Vest da su Trago i njegovi krvoloci pobijeni nije nikoga iznena- dila. Samo, oko počinioca se nisu slagali.

Grabvci su pronosili glas da ih je istrebila regularna vojska Velikog trojstva, zabrinuto zbog glasa koji se brzo širio.

Vladari su optuživali Sina i raspisivali poternicu, obećavši potkazivaču nečuveno veliku nagradu.

Neki od sledbenika Proroka, slučajno izostali sa zadnjeg obreda, tvrdili su da je neka dobra duša obavestila porodice postradalih u pokolju ko im je otrgao bližnje i uputila ih na skrovište.

Među labilnijim vojnicima šušakalo se da su izvršili kolektivno samoubistvo kao čin definitivnog pokajanja zbog umešanosti u nečasne rabote Velikog trojstva.

Radodajke u kvartu proroka su gutale i nepobitno utvrdile da su ih Kužni pohvatali na spavanju i zatvorili u rupu iz koje su vadili najljući narandžasti kamen, i da kopne, plaču za kosom, noktima, životom.

Kometa je bila iznad svega toga. Izgleda da je nije začudio ni izostanak uobičajenih orgija po ulicama velikih gradova. Ili je prosto znala da veće stvari dolaze?

Sin je često nišanio teleskopom u njenom pravcu, i nikako mu nije bilo oštro i očevidno kao kada je sa Galileom čkiljio kroz taj preradjeni solundar.

Kužni su našli novo mesto za svoje selo, zdravo, i išpartali ulice. Na litici nadomak gradilišta sakupili su suvog granja za najveće vatre.

U stvari, čekalo se.

Rano zorom većina je već bila tu. Sugestivniji su tvrdili da vide kometu i kada je sunce solidno odskočilo. Interesantno, prodavaca svega i svačega nije bilo.

Vrućina je ošinula kao da je neko kvaran naštimovao Galilejevo sočivo iznad ljudskog mravinjaka. Test za bešike i debela creva nije otao bez smrdljivihrezultata.

Pregurati dan uoči nije bilo lako.

Popodne je sa planina sišao vetar, prvo jedva primetan, a onda silovit. Kovitlao je biljke bez korena, gurao zidove prašine, otkidao slabo natučene kape i olabavljene marame. Pad zvezde iza brda kao da ga je odsekao, tako naglo je prestao.

Kužni su podložili.

Majstoru je opet bilo žao što Pasik ne sme ni da priviri blizu kuće. Bojao se.

Neobični instrumenti, jesu pokazivali gotovost Oreske da se odlepi, ali buna? Trojstvo? Sin?

Ali kuda?

Vatra Kužnih se čak ovde osećala, zvezde na tom delu su plesale u vrelini.

Te noći Grbavci su bez prekida pevali, zna se već o čemu, a Pritke su se, Bože gluposti, njihale u zavodljivom ritmu. Kometa je čekala.

I tako, dođe zora, stidljivo, iz pravca Nidle.

Kapice na čaurama šumskih leptira su nečujno spadale i sa prvom svetlošću pojavio se leptir, začudo, narandžast.

- Evo ga! - dreknuo je Rionik i izručio na zemlju punu torbu čaura.

I još jedan, i još jedan.

Dizali su se sa zemlje, onako raznobojni, tašti, i kružili iznad naroda. Zaspali su se budili i veselili.

Najlepši vrtlog svemira je bivao sve veći i veći, hiljade leptira su se izvlačili i pokazivali unikatna krila danu koji je zakora- čio.

Pritke su, podetinjile, trčkarale uokolo pokušavajući da uhvate nekog lepotana, pribodu ga, ne sluteći da se i njima slična opasnost nadvija nad glavama.

- Sad! - gromko uzviknu Pasik i mačevi zasijaše.

- Kučke grbave! - jeknu prvi probodeni vojnik.

Zazvonio je metal, narod je lelujao nemajući pojma gde da beži, a Sin se odlučnim korakom zaputio ka letelici.

- Pasik! - viknu - Gledaj svoja posla! Više ima Grbavaca nego vojnika!

- Ima tu neke logike! - složi se Grbavac i pođe sa Sinom.

Pred samim vratima otkočio je pušku i ispalio rafal u nebo.

- Da malo zbunim nesvikle - objasni i uđe.

Majstor je, naravno, sedeo u meditacijskom položaju i verglao molitvu.

- Pustite sad to! - drmnu ga Pasik. Pritisnite dlanove gde treba.

Starac ga začuđeno pogleda i posluša.

Mehanizam, negde daleko sastavljen, prihvatio je ozbojeni priti- sak.

Vrata su se zatvorila.

Zemlja je uzdrhtala.

Sin je pridigao starca kome su se noge odsekle i poveo ga do fotelja obloženih mamutovom kožom. Pomogao mu je da se udobno smesti i veže.

- Naštimaj današnji datum i vreme na onom mehanizmu! - mahnu glavom Pasiku.

Napolju je sve popadalo na kolena - samo je poneki realni vojnik Velikog trojstva bežao od grbave smrti.

Oreska se prvo samo pomerila, pa podigla na metar visine. Zaroti- rala je oko ose kao da razgleda nestvarni prizor oko sebe.

Oblak-vrtlog se procepio i propustio vitko telo u susret tmini vasione, prekinuo kruženje i poleteo ka orahovoj šumi.

Borba se, možda, nastavila.

- Kao desni bez poslednjeg zuba... reče Adela gledajući u dolinu.

Kao Donji svet.

NAZAD

SADRŽAJ

DALJE